Godine teškoće...

فَلَا أُقْسِمُ بِالشَّفَقِوَاللَّيْلِ وَمَا وَسَقَوَالْقَمَرِ إِذَا اتَّسَقَلَتَرْكَبُنَّ طَبَقًا عَنْ طَبَقٍ

I kunem se rumenilom večernjim, i noći, i onim što ona tamom obavije, i Mjesecom punim, vi ćete, sigurno, na sve teže i teže prilike nailaziti! (al Inshiqaaq, 81-84)

Abdullah ibn Mes’ud, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:”Znajte da je dobro ovog ummeta u njegovim prvim generacijama, a njegove posljednje generacije bit će izložene smutnji koju će prezirati. Smutnje će se smjenjivati jedna za drugom, pa kada ih zadesi jedna od njih, vjernik će reći: ‘Ovo će me uništiti!’  Nakon te, pojavit će se još veća smutnja, pa će vjernik reči: ‘E, ovo će me uništiti!’ Pa, ko želi da se spasi od Vatre i uđe u Džennet neka ga smrt ne zatekne osim kao vjernika u Allaha i Sudnji dan.’’ 

Mikdad ibn Esved: “Tako mi Allaha, čuo sam Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: “Sretan je onaj koji je sačuvan iskušenja, sretan je onaj koji je sačuvan iskušenja, sretan je onaj koji je sačuvan iskušenja i onaj kojeg zadese pa bude strpljiv - a kakvo je to samo strpljenje!(Ebu Davud)

Ebu Selebe prenosi da je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: ''Pred vama su teški dani u kojima ćete trebati puno sabura. Pa ko se tada strpi, bit će mu kao da drži žeravicu u ruci.“

U suri Ankebut Uzvišeni Allah opisuje vrijeme koje je Nuh, alejhi selam proveo pozivajući svoj narod u tevhid. Šta primjećujemo kod ovog ajeta?

وَلَقَدْ أَرْسَلْنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوْمِهِ فَلَبِثَ فِيهِمْ أَلْفَ سَنَةٍ إِلَّا خَمْسِينَ عَامًا

Mi smo Nuha narodu njegovu poslali i on je među njima ostao hiljadu godina, manje pedeset godina, (Ankebut, 14)

Koriste se dvije riječi “hiljadu godina” (sana) manje pedeset godina (‘aam)”

Hmmm...zar riječi sana (سنة) i ‘aam (عام) ne znače obje “godina”?

Da, ali u Kur'anu kada se dva sinonima pojave u istom ajetu onda se želi naglasiti razlika među njima...

Kakva je razlika između sana i aam?

Postoje različita objašnjenja ali interesantno je stajalište da sana općenito označava godinu nedaća, teškog rada i iskušenja dok aam obično označava godinu lakoće, dobra ili blagostanja.

Zbog toga u suri Jusuf kada poslanik Jusuf, alejhi selam, tumačeći kraljev san kaže.

قَالَ تَزْرَعُونَ سَبْعَ سِنِينَ دَأَبًا
مَّ يَأْتِي مِن بَعْدِ ذَٰلِكَ سَبْعٌ شِدَادٌ

"Sijaćete sedam godina (sinin-plural od sana) uzastopno"

“jer će poslije toga doći sedam teških”

Značenje riječi sana/sinin označavaju se godine teškog rada sijanja i sjetve, koje će slijediti godine oskudice...

A zatim kaže:

ثُمَّ يَأْتِي مِن بَعْدِ ذَٰلِكَ عَامٌ فِيهِ يُغَاثُ النَّاسُ وَفِيهِ يَعْصِرُونَ

Zatim će, poslije toga, doći godina u kojoj će ljudima kiše u obilju biti i u kojoj će cijediti."

I to je bila godina (aam) lakoće, kiše, rasta žitarica, blagodati nakon teških godina oskudice.

U suri el-Earaf Uzvišeni kaže:

وَلَقَدْ أَخَذْنَا آلَ فِرْعَوْنَ بِالسِّنِينَ وَنَقْصٍ مِّنَ الثَّمَرَاتِ لَعَلَّهُمْ يَذَّكَّرُونَ

I Mi smo faraonov narod gladnim godinama (sinin) i nerodicom kaznili, da bi se opametili.

Zanimljivo...

SubhanAllah, ako se sada vratimo na ajet o Nuhu, alejhi selam, uviđamo kroz šta je sve ovaj odabrani Poslanik prošao sa svojim narodom, tako da Allah, azze we džell opisuje njegov životni vijek kao hiljadu godina (sana) – ukazujući na težak rad, nevolje, iskušenja sa svojim narodom, manje samo pedeset godina (aam) – ukazujući na kratak period lakoće i blagodati...

Poema Ibn Zejduna

Ibn Zejdun je bio andaluzijski pjesnik iz četvrtog stoljeća. On je bio kako kažu رجل عصامي – neko ko je bio siromašan i niskog položaja ali je napredovao u društvu dok nije postao wuzara’ , jedan od ministara i postao cijenjen kod vladara. Mnogi su mu zavidjeli zbog njegovog dara za poezijom. Tadašnji vladar al-Mustakfi je imao kćerku Validu koja je privlačila pažnju svih pjesnika ali je ona počela iskazivati svoju naklonost Ibn Zejdunu.Njegovi bliski prijatelji su iz zavisti počeli spletkariti protiv njega i lagali kako planira da se oženi Velidom i preuzme emirat t.j. postane vladar. Kao posljedica toga al-Mustakfi ga je zatvorio i ispod je poema koju je Ibn Zejdun napisao u zatvoru svom bliskom prijatelju Ebu Hafsu.


مـا على ظنيَ باسُ يـجرح الدهر وياسو
Nema sumnje u mom umu,
da vrijeme zadaje rane, pa ipak i liječi.


ربـما أشرف بالمر ء عـلى الآمال ياسُ
Možda je to očaj koji,
ka nadi, čovjeka mami.


Ibn Zejdun ovdje govori da sam očaj gura čovjeka ka nadi, kao što strah tjera životinju stjeranu u ćošak da napadne i preživi.

ولـقد يُنجيك إغفا لٌ ويـرديك احتراس
I doista te zaboravnost može spasiti,
a opreznost uništiti.

Pretjerano zagledanje u detalje i pokušavanje pročitati nešto što nije tu može nekad biti uzrokom našeg uništenja dok nas naivna zaboravnost ponekad može spasiti nevolja.

والمحـاذير سـهام والمـقاديـر قيـاس
Opasnosti su strijele,
ali je sudbina luk.

Bez obzira koliko mi pokušavamo da izbjegnemo zlo, opasnosti i nevolje su na kraju dana samo strijele ispaljene iz luka Kadera...„Ono što te je zadesilo, nikako te nije moglo mimoići,a ono što te je mimoišlo, nikako te nije moglo zadesiti“ (Tirmizi). U ovom retku poeme i sljedećem Ibn Zejdun se osvrće na svoje zatočeništvo i krajnju sudbinu koja ga je zadesila - iako je bio na visokom položaju, ali ustaljeni je zakon da se ljudi uzdižu i spuštaju a dunjaluk nije ništa drugo do odjeća naslade koju oblačimo.


وكذا الدهـر إذا مـا عـزَّ ناسٌ ذل نـاس
I doista je vrijeme to,
koje uzdiže jednu grupu ljudi a drugu ponižava.


نلبَـسُ الدنـيا ولكنْ متـعةٌ ذاك اللـباس
Oblačimo se dunjalukom,
ali, to je samo naslada. To je njegova odjeća.


أنـا حيـران ولـلأ مـر وضوح والتباس
Ja sam u stanju zbunjenosti,
stvar je tako jasna a opet sumorna.


Ovdje se on osvrće na ono što se desilo - zbunjen je jer su njegovi prijatelji uzrok njegovog zatvaranja, ljudi kojima je vjerovao su se ponijeli izdajnički i podmuklo. Međutim stvar je tako jasna zbog njihove zavisti i priznanja.

ما ترى في معشر حا لوا عن العهد وخاسوا
Šta ti onda misliš o takvoj grupi,
koji su iznevjerili svoje obećanje a zatim izdali.


أذؤبٌ هامت بلحمـي فانتهاشٌ وانتـهـاس
Vukovi, lutaju i hrane se mojim mesom,
kidaju svojim zubima i ujedaju.


Opisuje ih kao vukove koji jedu njegovo meso, aludirajući na ogovaranje i klevete u kojoj su uzeli učešće. On zatim kaže فانتهاشٌ وانتـهـاس – zadivljujuće korišćenje jezika. "Intihaash" znači ujedanje sa kutnjacima, dok ‘intihaas’ znači kidanje i ujedanje sa prednjim zubima i očnjacima - stvara se slika divljih životinja koje istinski trgaju svoj plijen t.j. Ibn Zejduna.


كلهم يسأل عن حـا لي وللذئـب اعتساس
Svi kao da tragaju za mnom,
a vukovi samo traže da patroliraju.


Izdajnički pjesnici se stalno raspituju za Ibn Zejduna, da li će se ubrzo vratiti ili su ga se rješili za sva vremena. Ibn Zejdun ih upoređuje sa vučjim čoporom i koristi riječ i’tisaas - vukovi koji izlaze noću, patroliraju po području tražeći tragove svog plijena.

إنْ قسا الدهر فللمـا ء من الصخر انبجاس
Ukoliko se vrijeme pokaže okrutno,
Voda iz kamena će samo poteći naprijed.


Pritisak i tegoba su ono što uzrokuje da se voda izlije iz kamena, kao što pritisak i tegobe oblikuju osobu i uzrokuju da on/ona cvijeta.

ولئن أمسيتُ محـبو سـاً فللغيث احتبـاس

Ako nastavim biti samo obični zatvorenik,

onda kiša ostaje zadržana.

On zatim hrabri svog prijatelja i sebe kako je zatvor blagodat i ponekad su samo najbolji zatvoreni kada im se učini nepravda, kao što je zadržana kiša (ghayth). Ibn Zejdun koristi riječ ”ghayth” koja se odnosi na kišu koja se spusti nakon dugog vremena, obično nakon sušne i teške sezone. (vidi "Olakšanje je već na putu, pritajeno čeka svoj trenutak")

فتأمل كيف يغشـى مقـلةَ المجدِ النـعاسُ

Promatraj onda, kako san izgleda da slabi,

i prekriva oko slave.

Indirektno Ibn Zejdun naziva sebe muqla al-majd , jezgro počasti i slave a san predstavlja njegovo zatočeništvo. Obzirom da su vladar i oni koji su odgovorni za njegovo zatočeništvo samo ponizili sebe prekrivajući (zatvarajući) sjaj svoje zemlje (Ibn Zejduna).

لا يكن عـهدُك وَرْدَاً إن عـهـدي لك آسُ

Neka tvoje povjerenje ne postane običan cvijet,

Doista je moje povjerenje u tebe poput mirte.

Veoma malo ljudi je ostalo odano Ibn Zejdunu, jedan od njih je Ebu Hafs kome je ovo pismo upućeno. Podsjeća ga na njegovo povjerenje i prijateljstvo i govori mu da ga ojača i učini poput mirte a to je cvijet koji puno dugo traje za razliku od drugih cvijetova.

واغتنم صفوَ الليالـي إنما العيش اختـلاس

Iskoristi jasne noći,

Doista je život samo kratak trenutak.

Pod jasnim noćima Ibn Zejdun aludira na sreću i jasnoću stvari kada ljudi ne izdaju i kada su stvari jasne bez imalo zbunjenosti.

وعسى أن يسمحَ الدهرُ فقـد طال الشـِـماس

Možda će vrijeme uskoro dozvoliti,

jer se zatočeništvo doista odužilo...

„Sve što leži iznad prašine je doista samo prašina...“

Ebu Firas el-Hamdani je bio Faris (ratnik,vitez) iz 10-tog stoljeća a isto tako i pjesnik. Bio je zarobljen kod bizantijaca i tokom ovih godina zarobljeništva napisao je neke od svojih najboljih pjesama. Kaže se da je njegov rođak Sejf al-Dewla, koji je bio vladar Šama, odbio da ga otkupi iz zarobljeništva i on je ostao zatočen neko vrijeme. Poezija koju je napisao tokom svog zatočeništva je sabrana i nazvana ‘al-Rumijat’ i ispod je jedna od njih (meni od najdražih) koju je napisao Sejf al-Dewliju u pogledu njegove izdaje.

كل الذي فوق التراب تراب
Sve što leži iznad prašine je doista samo prašina

أمـا لِـجَـمـيـلٍ عِنْدكُنَّ ثَوابُ *** ولا لِـمُـسـيءٍ عِـنْـدَكُنّ مَتَابُ
Da li to samo onaj ko je dobar, kod tebe uživa nagradu
Dok onom koji griješi, ne nudiš povratak?

إذا الـخِـلُّ لَـمْ يَـهْجُركَ إلا مَلالةً *** فَـلَـيْـسَ لهُ ، إلا الفِرَاقَ ، عِتابُ
Ako te prijatelj ne napusti, osim iz dosade
Onda za njega nema kazne, osim izvjesnog rastanka

إذا لـم أجـد مـن خُـلَّةٍ ما أُرِيدُهُ *** فـعـنـدي لأُخْـرى عَزْمَةٌ وَرِكابُ
Ako ne pronađem ono što tražim u prijateljstvu
Pa, imat ću na Ahiretu, rješenje i društvo

ولـيـس فِراقٌ ما استطعتُ فإن يَكُنْ *** فِـراقٌ عـلـى حَـالٍ فليس إيابُ
A razdvojenost nije nešto nad čim ja imam moć
A ako je zbog okolnosti onda nema povratka

صَـبـورٌ ولـو لـم يـبقَ مني بقيةٌ *** قَـؤُولٌ وَلـوْ أنَّ الـسيوفَ جَوابُ
Ja sam strpljiv čak i ako ništa ne ostane sa mnom
Ja sam optimističan čak i ako mi samo mačevi odgovaraju


وَقُـورٌ وأحـداثُ الـزمان تَنوشني *** وَلِـلـمـوتِ حـولي جِيئةٌ وَذَهَابُ
Ja sam dostojanstven čak i ako se život poigrava sa mnom
A smrt kao da mi prilazi i zaobilazi me

بِـمـنْ يَـثِـقُ الإنسانُ فيما يَنُوبهُ *** ومِـنْ أيـنَ لِـلحُرِّ الكَريم صِحابُ
Na koga se čovjek može osloniti u vremenima tuge
I gdje to plemenit, slobodan čovjek, pronalazi svoje drugove?


وقـدْ صَـارَ هـذا الناسُ إلا أقَلَّهُمْ *** ذِئـابٌ عـلـى أجْـسَادِهنَّ ثِيابُ
Svi ovi ljudi, osim malo njih, su danas postali
Vukovi, sa odjećom koja pokriva njihovo tijelo

تَـغَـابـيـتُ عن قومٍ فَظَنوا غَباوةً *** بِـمَـفْـرِقِ أغـبانا حصًى وَتُرابُ
Ja sam bio odsutan od ljudi pa su oni tupoglavo mislili
Da prašina i kamenje mogu zamjeniti naše odsutne

ولـو عَـرفـونـي بَعْضَ مَعرِفَتي بِهمْ *** إذاً عَـلِـمـوا أنـي شَهِدتُ وغابوا
Da su me poznavali makar malo kao što ja poznajem njih
Znali bi da sam ja prisutvovao mnogo čemu a oni su ti koji su bili odsutni

إلـى الله أشـكـو أنـنـا بِمنازلٍ *** تَـحـكَّـمَ فـي آسـادِهنّ كِلابُ
Allahu se žalim jer doista smo u položaju
U kom su psi, ti koji vladaju, nad svojim istinskim lavovima

تَـمُـرُّ الـلـيالي لَيْسَ لِلنَّقْعِ مَوْضِعٌ *** لَـديَّ ولا لِـلـمُـعْـتَفِين جَنَابُ
Noći prolaze a zadovoljstvo se ne zadržava kod mene
A pomilovani ne mogu biti držani za svoje zločine

ولا شُـدَّ لـي سَرْجٌ على مَتنِ سابحٍ *** ولا ضُـرِبـتْ لـي بِـالعراءِ قِبابُ
Niti je sedlo pripremljeno za mene na morskim obalama
Niti se u sjećanju na mene održao skup na trijemu

ولا بَـرقـتْ لـي فـي اللقاءِ قواطعٌ *** ولا لـمـعـتْ لي في الحروبِ حِرابُ
Zastori ne blješte za mene kada idem naprijed da susretnem neprijatelja
I koplja ne iskre za mene kad sam u ratu

سَـتَـذكـر أيـامـي نُميرٌ وَعَامرٌ *** وكـعـبٌ ، عـلى عِلاتها ، وكِلابُ
Ovi moji dani trebaju biti zapamćeni od svakog civilizovanog i divljeg
I od svakog uglednika visoka položaja a isto tako i od pasa

أنـا الـجـارُ لا زادي بَطِيءٌ عَليْهِمُ *** ولا دونَ مـالـي فـي الحَوادثِ بَابُ
Ja sam utočište i moja opskrba im ne dolazi sporo
I u usijanju događaja nema drugog izlaza do mog bogatstva

ولا أطـلـبُ الـعَوراءَ مِنها أُصِيبها *** ولا عـورتـي لِـلـطـالبينَ تُصابُ
Nisu to nemoćni i jednooki za kojima sam ja u potjeri
A neprijatelj nije u stanju da iznađe moju slabost

بَني عَمِّنا ، ما يَفْعَلُ السيفُ في الوغى *** إذا قـلَّ مِـنْـهُ مَـضـرِبٌ وَذُبابُ
O rođače! Šta može mač učiniti u žaru borbe
Ako je oštrica manjkava i tupa?

بَـنـي عَـمِّنا ، نحنُ السَّواعِدُ وَالظُّبَا *** وَيُـوشِـكُ يـوماً أن يكونَ ضِرابُ
O rođače! Uistinu smo mi ti koji su pomagači
I možda ćemo jednog dana postati borci

ومـا أدَّعِـي مـا يَـعـلَمُ الله غَيرهُ *** رِحَـابٌ عَـلِـيٍّ لِـلـعُفاةِ رِحابُ
I ne tvrdim ono što Allah zna da je drukčije
Al' to je uzvišeno prostrano mjesto i za oslobođene je takvo

وأفـعـالـهُ لِـلـراغـبـين كَرِيمةٌ *** وأمـوالـهُ لـلـطـالـبين نِهَابُ
Njegova (rođakova) djela su počast za one koji za njima žude
I njegovo bogatstvo je plijen za one koji ga traže

ولـكـنْ نَـبَـا مِـنهُ بِكَفِّيَ صَارمٌ *** وأظـلـمَ فـي عَـيْـنَيَّ مِنهُ شِهابُ
Ali je on odbio moju ruku okrutnim zaboravom
I u mojim očima, sjajna zvijezda ubrzo je postala tamna

وأبـطـأَ عَـنِّـي والـمـنايا سريعةٌ *** وَلِـلـمـوتِ ظِـفْرٌ قد أطلَّ ونابُ
On je bio spor u dolasku mi u pomoć premda sudbina dolazi brzo
A smrt je pobjednik čije su kule visoke i otkucavaju

فـإن لـم يَـكـنْ وِدٌ قَـرِيبٌ تَعُدُّهُ *** ولا نَـسَـبٌ بـيـن الرجَالِ قِرابُ
Pa ako nema srodničke ljubavi na koju se obazireš
I ne postoje bliske veze među ljudima

فـأحـوطُ لـلإسلام أنْ لا يُضِيعني *** ولـي عَـنْـهُ فِـيـهِ حَوْطةٌ وَمَنابُ
Onda ću ja privatiti vjeru Islama; ona me neće napustiti
I u njoj ću naći zaštitu i zamjenu

ولـكـنـنـي راضٍ على كلِّ حالةٍ *** لِـنَـعْـلَـمَ أيَّ الـخُـلَّتينِ سَرابُ
Ali ja sam zadovoljan i sretan u svakoj situaciji
I uskoro ćemo saznati čije prijateljstvo je bila prava iluzija

ومـا زِلـتُ أرضـى بـالقليلِ محبةً *** لَـدَيْـهِ ، ومـادون الكثير حِجابُ
I nisam prestao biti zadovoljan sa malo, iz ljubavi
Za onim što je kod Njega, i tu je postavljena prepreka pred svima drugima

كـذاكَ الـوِداد الـمحضُ لا يرتجى لهُ *** ثـوابٌ ، ولا يُـخـشى عَليهِ عقابُ
To je istinska ljubav, nikakva nagrada se ne očekuje za nju
I nikakve kazne se ne strahuje zbog nje

وقدْ كُنتُ أخشى الهجرَ والشمْلُ جَامِعٌ *** وفـي كُـلِّ يَـوْمٍ لُـقْـيَةٌ وخِطَابُ
Uistinu, bojao sam se napuštanja ali se mi nastavljamo ujedinjavati
I svaki dan nosi susret i razgovor

فـكـيـف وفيما بيننا مُلْكُ قَيْصَرٍ *** ولِـلْـبَـحْرِ حولي زَخْرَةٌ وَعُبَابُ ؟
Ali kako? Kada Cezarova palata leži između nas
A more koje me okružuje je sa visokim talasima

أَمِـنْ بَـعْـدِ بَذْلِ النفس فيما تُرِيدُهُ *** أثـابُ بِـمُـرِّ الـعَتبِ حِينَ أُثابُ
Da li je to nakon što sam se borio za ono za čim si ti žudio
Da bivam nagrađen sa takvom gorčinom, kada sam nagrađen?

فـلـيـتـك تـحلو والحياةُ مريرةٌ *** ولـيـتـك تـرضى والأنامُ غِضابُ
Ali se nadam da ću naći slast u Tebi (O Allahu) kada život postane gorak
I nadam se da ću naći Tebe zadovoljnim kada ljudi postanu srditi

ولـيـتَ الـذي بـيني وبينك عَامرٌ *** وبـيـنـي وبـيـن العالمين خَرابُ
Neka veza između Tebe i mene bude potpuno izgrađena
Čak i ako to znači uništenje moje veze sa ljudima

إذا صـحَّ مِـنـكَ الوِدُّ فالكُلُّ هَيّنٌ *** وكُـلُّ الـذي فـوقَ التُّرابِ تُرابُ
Ako je tvoja ljubav prema meni istinita, onda će sve biti lahko
Jer sve što leži iznad prašine je doista samo prašina.

Ebu Firas el-Hamdani