Nunija al-Kahtani

نونية القحطاني
الإمام أبي محمد الأندلسي القحطاني

Nunija al-Kahtani
Imam Ebu Muhammed al-Andalusi al-Kahtani





يا منزل الآيات والفرقان *** بيني وبينك حرمة القرآن
إشرح به صدري لمعرفة الهدى *** واعصم به قلبي من الشيطان
O Ti, koji si objavio ajete i Furkan
Između Tebe i mene je svetost Kur'ana
Njime otvori srce moje ka spoznaji upute
I sa njim zaštiti moje srce od šejtana

يسر به أمري وأقض مآربي *** وأجر به جسدي من النيران
واحطط به وزري وأخلص نيتي *** واشدد به أزري وأصلح شاني
Njime olakšaj moje poslove i ispuni moje potrebe
I sa njim sačuvaj moje tijelo od Vatre
Njime olakšaj moje breme i očisti moju namjeru
I sa njim ojačaj moju snagu i popravi moje stanje


واكشف به ضري وحقق توبتي *** واربح به بيعي بلا خسراني
طهر به قلبي وصف سريرتي *** أجمل به ذكري واعل مكاني
Njime otkloni moje zlo i potvrdi moje pokajanje
I sa njim učini moj zavjet uspješnim, bez ikakva gubitka
Njime iščisti moje srce i očisti moju narav
Njime uljepšaj moj ugled i povećaj moj položaj

واقطع به طمعي وشرف همتي *** كثر به ورعي واحي جناني
أسهر به ليلي وأظم جوارحي *** أسبل بفيض دموعها أجفاني
Njime presjeci moju pohlepu i učini moje ambicije časnim
I sa njim povećaj moju bogobojaznost i oživi moje srce
I sa njim neka prolaze moje noći i moje udove učini žednim
I nakvasi moje trepavice obiljem suza

أمزجه يا رب بلحمي مع دمي *** واغسل به قلبي من الأضغاني
أنت الذي صورتني وخلقتني *** وهديتني لشرائع الإيمان
Pomiješaj ga sa mojim mesom i krvlju mojom, O moj Gospodaru,
I njime očisti moje srce od zlobe
Ti si onaj koji me oblikovao i stvorio
I uputio me ka fontanama imana

أنت الذي علمتني ورحمتني *** وجعلت صدري واعي القرآن
أنت الذي أطعمتني وسقيتني *** من غير كسب يد ولا دكان
Ti si Onaj koji me podučio i smilovao mi se
I učinio moje srce brižnim prema Kur'anu
Ti si Onaj koji me nahranio i napojio
Bez ikakve moje zarade, bilo rukom ili trgovinom

وجبرتني وسترتني ونصرتني *** وغمرتني بالفضل والإحسان
أنت الذي آويتني وحبوتني *** وهديتني من حيرة الخذلان
I Ti si me popravio, pokrio i pomogao
I obasuo me blagodatima i dobročinstvom
Ti si Onaj koji mi je pružio utočište i nagradio me
I izveo me iz zbunjenosti razočarenja i gubitka

وزرعت لي بين القلوب مودة *** والعطف منك برحمة وحنان
ونشرت لي في العالمين محاسنا *** وسترت عن أبصارهم عصياني
I posijao si u srcima ljubav prema meni
A naklonost Tvoja je iz milosti i ljubavi
I rasprostro si dobrodušnost prema meni među ljudima
I sakrio moj grijeh od njihovih očiju

وجعلت ذكري في البرية شائعا *** حتى جعلت جميعهم إخواني
والله لو علموا قبيح سريرتي *** لأبى السلام علي من يلقاني
I raširio si moj ugled među njima
Dok ih sve nisi učinio mojom braćom
A tako mi Allaha da su znali ružnoću moje nutrine
Ko god bi me sreo odbio bi da me poselami

ولأعرضوا عني وملوا صحبتي *** ولبؤت بعد كرامة بهوان
لكن سترت معايبي ومثالبي *** وحلمت عن سقطي وعن طغياني
I izbjegavali bi me i prezirali moje društvo
I navukao bih na sebe poniženje nakon počasti
Ali si Ti pokrio moje greške i nedostatke
I učinio neinteresantnim moj grijeh i moje nasilje.

فلك المحامد والمدائح كلها *** بخواطري وجوارحي ولساني
Sva hvala i zahvala pripada Tebi
U mojim mislima, mojim udovima i mom jeziku.

Nastaviće se inšaAllah...

Imam El-Evza'i: „Riječ istine nepravednom vladaru“

فَاللَّهُ خَيْرٌ حَافِظًا ۖ وَهُوَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ
"Allah je najbolji čuvar i On je od milostivih najmilostiviji!" (Yusuf, 64)

Kada je Abdullah ibn Ali al-Abbasi ušao u Damask ubio je 30.000 muslimana u kratkom vremenskom periodu. Zatim je ušao sa svojim mazgama i konjima u centralnu Umejjidsku džamiju, posadio ljude da sjednu, i rekao svojim savjetnicima:

„Da li ima iko ko mi se i dalje suprotstavlja?“ Rekoše: „Ne“. On reče: “Da li mislite da ima iko ko bi mi se mogao uskoro suprotstaviti?“ Rekoše:“Ako postoji takva osoba onda bi to najvjerovatnije bio El-Evza'i“- Imam El-Evza'i je poznati muhadis (učenjak hadisa) čij je nadimak bio Ebu Amr, bio je pobožan Allahov rob i jedan od onih od kojeg prenose imam Buharija i Muslim.

On (ibn Ali) reče: „Dovedite ga“. Vojnici su otišli po El-Evzaija ali se on nije pomjerio sa svog mjesta. Rekoše mu: „Abdullah ibn Ali te želi vidjeti“. On reče: „‘Hasbunallahu we ni’mel wekil“ (Dovoljan nam je Allah i divan je On zaštitnik). Pričekajte me malo. Otišao je i uzeo gusul, obukao ćefine ispod svoje odjeće jer je znao da je ova situacija značila njegovu sigurnu smrt, ubistvo i prolijevanje krvi. Zatim je rekao sebi:“ O Evzai, došlo ti je vrijeme da kažeš riječ istine. Na Allahovom putu se ne boj prijekora onih koji kore“.

Sam imam Evza'i prenosi šta se dalje desilo:


Ušao sam i vidio zapovjednike vojske poredane u dva reda sa isukanim sabljama. Prošao sam ispod sablji i došao do njega. Sjedio je na svili a u njegovoj ruci je bio štap. Njegovo čelo je bilo namršteno od ljutnje ali kad sam ga vidio, tako mi Onoga osim kojeg drugog boga nema, izgledao mi je poput muhe...Dovoljan nam je Allah i divan je On zaštitnik. Nisam mislio ni na što, ni na moju porodicu, ni na moj imetak, ni na moju ženu, samo sam se sjetio prijestolja Milostivog kada bude donešeno pred čovječanstvo na Sudnjem danu i Danu Obračuna. Zatim je on (Ebu Ali) podigao svoj pogled i samo Allah zna veličinu ljutnje koja se mogla vidjeti na njegovom licu.

Reče mi: „ O Evza'i, šta imaš reći u pogledu krvi koje sam prolio?“

Rekoh: „Taj i taj mi je prenio hadis od Ibn Mesuda, radijallahu anhu da je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Nije dozvoljeno proliti krv muslimanu koji svjedoči da nema drugog boga osim Allaha i da sam ja Allahov Poslanik osim u tri slučaja : ako oženjen ili udata počini blud , glava za glavu i onoga koji ostavi svoju vjeru i napusti Zajednicu ." (Buharija i Muslim)

Stoga, ukoliko je njihovo ubijanje bilo iz razloga što su bili od ovih ljudi onda si ispravno postupio. A ako oni nisu bili od ovih ljudi onda njihova krv visi o tvom vratu.

Slomio je svoj štap i ja podigoh "imamu" čekajući sablje da me sasiječu. Vidio sam savjetnike kako skupljaju svoju odjeću i zadižu je od krvi (koja je tekla po podu).

On (ibn Ali) reče: „A šta imaš reći u pogledu imetka?“

Rekoh:“Ako je halal onda se boj ispitivanja a ako je haram onda se boj kazne!“

Reče: „Uzmi ovu vrećicu (koja je bila puna zlata)“. Rekoh: „Ne želim bogatstvo“. Jedan od savjetnika mi namignu (davajući mi znak da uzmem), jer je samo tražio bilo kakav razlog da me ubije“.

Uzeo sam vrećicu i podijelio je vojnicima dok se nije ispraznila, zatim sam je bacio i izašao govoreći „Hasbunallahu we ni’mel wekil“ (Dovoljan nam je Allah i divan je On zaštitnik)...- rekli smo to na dan kad smo ušli i na dan kad smo izašli.

فَانقَلَبُوا بِنِعْمَةٍ مِّنَ اللَّهِ وَفَضْلٍ لَّمْ يَمْسَسْهُمْ سُوءٌ وَاتَّبَعُوا رِضْوَانَ اللَّهِ ۗ وَاللَّهُ ذُو فَضْلٍ عَظِيمٍ
I oni su se povratili obasuti Allahovim blagodatima i obiljem, nikakvo ih zlo nije zadesilo i postigli su da Allah bude njima zadovoljan – a Allah je neizmjerno dobar. (Ali Imran, 174)

Praštanje drugima

Naučiti praštati i prelaziti preko loših postupaka drugih prema nama uvijek donosi više koristi nama samima nego drugima. To stvara osjećaj opuštenosti, spokojstva i olakšanja u tvom srcu i uči te da se zabaviš mnogo važnijim stvarima u tvom životu. Gunđanje i konstantno gledanje u druge, prisjećanje svih zlih i loših stvari koje su ti drugi nanijeli vječito će te vući dole, bacati u depresiju, usidriti te u tugi i boli i učiniti te užasnom osobom! Tako da je bolje, kao što je spomenuto u Kur'anu i Sunnetu, oprostiti i preći preko pogrešaka drugih.

Međutim, bez sumnje će doći vrijeme kada ćeš morati ustati i ispravljati loše, jer musliman/ka treba uvijek biti jak/a i ne smije sebi dozvoliti da bude ugnjetavan/a, povrijeđen/a, gažen/a itd. ali na kraju dana kada se sve okonča, praštanje i pomilovanje je put kojim trebamo ići. Kao dio životne terbijje, moramo naučiti napraviti distancu između postupaka drugih i njihovog uticaja na nas.

Nažalost, s vremenom se pojavljuju ljudi koji će ti činiti nepravdu, kritikovati te, povrijeđivati te, želiti ti zlo, ustati protiv tebe, prevariti te itd. ali to su sve stvari koje se tako često dešavaju na ovom svijetu da od njih ne možeš pobjeći. Umjesto toga, najbolja stvar koju možeš uraditi je da izgradiš sebe i postigneš terbijju kako bi ti pomogla da se na najbolji način nosiš sa ovim stvarima i ublažiš njihov uticaj na tebe.

Oprosti, premda ne moraš uvijek zaboraviti (iako bi to bilo bolje), uzmi pouku iz toga i očisti svoje srce od zlobe, nadajući se cijelo vrijeme Allahovoj pomoći i Njegovoj nagradi.


Da bih ovo podcrtao preveo sam mali dio iz knjige Ibn Mufliha „el-Edeb el-Šer’ijja“ o opraštanju onima koji ugnjetavaju i čine zlo drugima, bazirano na slučaju iskušenja i proganjanja kroz koja je prošao imam Ahmed.

Salih, sin imama Ahmeda, prenosi da je otišao kod svog oca u rekao:

"Čuo sam da je neki čovjek došao kod Fazl al-Anmatija i rekao mu: „Hoćeš li mi oprostiti ako te ne pomognem i podržim?“ Al-Fazl mu reče: „Neću nikome oprostiti (ko to uradi)“. Moj otac se tad samo nasmiješio i ostao tih.

Nakon par dana mi reče: „Naišao sam na ovaj ajet „a onoga koji oprosti i izmiri se Allah će nagraditi...“ (Šura,40) i pogledao sam u tefsir (komentar) tog ajeta; Hišam ibn al-Kasim mi je prenio od Mubareka a on od Hasana da je rekao:

„Kada svi narodi budu klečali pred Gospodarom svjetova na Sudnjem danu i kada se uzvikne: “Neka oni čija je nagrada kod Allaha ustanu!“, i niko neće ustati osim onih koji su praštali drugima na ovom svijetu.“

Moj otac je zatim rekao: „Tako da sam ja oprostio svima onima koji su me tukli a koji su preselili“. Zatim je počeo govoriti: „A kako može biti da čovjek bude kažnjen od Allaha zbog drugog čovjeka?“

U predaji al-Merdevija se nalazi izreka al-Šabija: „Ako mu oprostiš jednom (onom ko ti je nanio zlo) dobit ćeš dvostruku nagradu“.

Hasan el-Basri je rekao:“Najbolja vjernikova osobina je praštanje i prelazak preko loših postupaka drugih“.

Omer je izrekao ovu zadivljujuću izjavu: „Oprostio sam svim ljudima“.

U vjetrovitim danima...

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je preporučio da učimo posebne dove kada vidimo neke od Allahovih znakova na Zemlji bilo da je u pitanju kiša, vjetrovi, grmljavina, munja...

U Kur'anu se često spominju ove prirodne pojave. Neću spomenuti sve ajete jer ih ima mnogo ali svi znamo da su vjetrovi opisani kao „Milost“ i „Donosioci radosnih vijesti“ dok su s druge strane isto tako opisani i kao „Kazna“ i bili su uzrok propasti prijašnjih naroda.

Ono što je intersantno zapaziti jeste jezik koji je upotrebljen u Kur'anu da bi se opisali ovi vjetroviti dani. Da istražimo...

Izraz ريح koji znači „vjetar“ se spominje više puta u Kur'anu, nekad u obliku jednine a nekad u obliku množine.

Sad, kad god se koristi da naznači „Milost“ dolazi u obliku množine: الرياح (rijah).
Ali, kad god se koristi da naznači „Kaznu“, dolazi u obliku jednine: الريح (rih).

Neki primjeri...

Milosti...

وَهُوَ الَّذِي يُرْسِلُ الرِّيَاحَ بُشْرًا بَيْنَ يَدَيْ رَحْمَتِهِ ۖ حَتَّىٰ إِذَا أَقَلَّتْ سَحَابًا ثِقَالًا سُقْنَاهُ لِبَلَدٍ مَّيِّتٍ فَأَنزَلْنَا بِهِ الْمَاءَ فَأَخْرَجْنَا بِهِ مِن كُلِّ الثَّمَرَاتِ ۚ كَذَٰلِكَ نُخْرِجُ الْمَوْتَىٰ لَعَلَّكُمْ تَذَكَّرُونَ
On je Taj koji šalje vjetrove (rijah-množina) kao radosnu vijest milosti Svoje; a kad oni pokrenu teške oblake, Mi ih prema mrtvom predjelu potjeramo, pa na njega kišu spustimo i učinimo da uz njenu pomoć rastu plodovi svakovrsni; isto ćemo tako mrtve oživiti, opametite se! (al-A'raf: 57)


وَأَرْسَلْنَا الرِّيَاحَ لَوَاقِحَ فَأَنزَلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً فَأَسْقَيْنَاكُمُوهُ وَمَا أَنتُمْ لَهُ بِخَازِنِينَ
Mi šaljemo vjetrove (rijah-množina) da oplođuju, a iz neba spuštamo kišu da imate šta piti – vi time ne možete raspolagati.(al-Hijr: 22)

وَهُوَ الَّذِي أَرْسَلَ الرِّيَاحَ بُشْرًا بَيْنَ يَدَيْ رَحْمَتِهِ ۚ وَأَنزَلْنَا مِنَ السَّمَاءِ مَاءً طَهُورًا
I On šalje vjetrove (rijah-množina) kao radosnu vijest, kao prethodnicu milosti Svoje; i Mi s neba čistu vodu spuštamo. (al-Furqan: 48)

Kazne...

مَثَلُ مَا يُنفِقُونَ فِي هَٰذِهِ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا كَمَثَلِ رِيحٍ فِيهَا صِرٌّ أَصَابَتْ حَرْثَ قَوْمٍ ظَلَمُوا أَنفُسَهُمْ فَأَهْلَكَتْهُ ۚ وَمَا ظَلَمَهُمُ اللَّهُ وَلَٰكِنْ أَنفُسَهُمْ يَظْلِمُونَ
Ono što u životu na ovome svijetu udijele slično je usjevu onih koji su se prema sebi ogriješili, koji vjetar (rih – jednina) pun leda pogodi i uništi ga. Ne čini njima Allah nepravdu, oni je sami sebi čine. (Aal 'Imran: 117)

حُنَفَاءَ لِلَّهِ غَيْرَ مُشْرِكِينَ بِهِ ۚ وَمَن يُشْرِكْ بِاللَّهِ فَكَأَنَّمَا خَرَّ مِنَ السَّمَاءِ فَتَخْطَفُهُ الطَّيْرُ أَوْ تَهْوِي بِهِ الرِّيحُ فِي مَكَانٍ سَحِيقٍ
budite iskreno Allahu odani, ne smatrajte nikoga Njemu ravnim! A onaj ko bude smatrao da Allahu ima iko ravan – biće kao onaj koji je s neba pao i koga su ptice razgrabile, ili kao onaj kojeg je vjetar (rih – jednina) u daleki predio odnio. (al-Hajj: 31)

فَلَمَّا رَأَوْهُ عَارِضًا مُّسْتَقْبِلَ أَوْدِيَتِهِمْ قَالُوا هَٰذَا عَارِضٌ مُّمْطِرُنَا ۚ بَلْ هُوَ مَا اسْتَعْجَلْتُم بِهِ ۖ رِيحٌ فِيهَا عَذَابٌ أَلِيمٌ
I kad ugledaše na obzorju oblak, koji se prema dolinama njihovim kretao, povikaše: "Ovaj nam oblak kišu donosi!" – "Ne, to je ono što ste požurivali: vjetar (rih – jednina) koji vam bolnu patnju nosi, (al-Ahqaf: 24)

Tu su u drugi ajeti koje možeš pogledati: Yunus: 22; Ibrahim: 18 ; al-Israa’: 69 ; al-Anbiya: 81 ; al-Rum: 51 ; al-Ahzab: 9 ; al-Fussilat: 16 ; al-Dhariyat: 41 ; al-Qamar: 19 ; al-Haqqah: 6

Sad, šta nam ovo govori o Allahovoj milosti i kazni ???

Neću sricati odgovor ali možda su ovo neke stvari koje možemo uzeti u obzir:

• Veličina Allahove milosti i pravednost Njegove kazne
• Odnos Milost:Kazna (obilje:malo)
• Zapisivanje naših djela (vratiti se hadisu koji o tome govori i ponovo ga pročitati imajući ovo u vidu)
• Razmisliti o hadisu „Moja milost nadvladava Moju srdžbu.“
• Razmisliti o ajetima poput ovog iz sure A’raf : "Kaznom Svojom Ja kažnjavam koga hoću" – reče On – "a milost Moja obuhvaća sve; (al-A’raf, 156)

Ponekad, jednostavno ne možemo pobjeći od vjetrova...i baš kao što ne možeš izbjeći Allahovu kaznu zasigurno ne možeš pobjeći ni od Njegove milosti :-)

Olakšanje je već na putu, pritajeno čeka svoj trenutak

أَلَّا يَسْجُدُوا لِلَّهِ الَّذِي يُخْرِجُ الْخَبْءَ فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَيَعْلَمُ مَا تُخْفُونَ وَمَا تُعْلِنُونَ
pa da se klanjaju Allahu, koji izvodi ono što je skriveno na nebesima i u Zemlji i koji zna ono što krijete i ono što na javu iznosite. (En-Neml, 25)

Riječ الْخَبْءَ je arapska riječ koja znači „nešto što je skriveno“. Mufesiri poput Mudžahida su rekli da se riječ ‘khaba’’ (الْخَبْءَ) spomenuta u ovom ajetu odnosi na ‘ghayth’ (الْغَيْثَ) – zadržanu kišu koja padne nakon dugog vremenskog perioda.

Sama riječ ‘ghayth’ u arapskom znači „olakšanje“ ili „spas“. Ovo nam govori da je olakšanje i otklanjanje nedaća i tegoba isto poput „ghaytha“ t.j. zadržane kiše koja je smještena skrivena iza oblaka i mi ne znamo kada će se spustiti ali Allah zna i već ju je poslao: Allah, koji izvodi ono što je skriveno... A kada se kiša konačno spusti ona onda dolazi u izobilju. Ta, zaista, s mukom je i olakšanje. (El-Inširah,5)

اللَّهُ الَّذِي يُرْسِلُ الرِّيَاحَ فَتُثِيرُ سَحَابًا فَيَبْسُطُهُ فِي السَّمَاءِ كَيْفَ يَشَاءُ وَيَجْعَلُهُ كِسَفًا فَتَرَى الْوَدْقَ يَخْرُجُ مِنْ خِلَالِهِ ۖ فَإِذَا أَصَابَ بِهِ مَن يَشَاءُ مِنْ عِبَادِهِ إِذَا هُمْ يَسْتَبْشِرُونَ وَإِن كَانُوا مِن قَبْلِ أَن يُنَزَّلَ عَلَيْهِم مِّن قَبْلِهِ لَمُبْلِسِينَ

Allah je Taj koji vjetrove šalje, pa oni oblake tjeraju i On ih po nebu, kako On hoće, rasprostire i na komade dijeli, pa ti vidiš kišu kako iz njih pada, i kad je On na robove Svoje na koje želi prolije, oni se odjednom radošću ispune iako su bili očajni prije nego što se spustila na njih. (Rum, 48,49)


وَهُوَ الَّذِي يُنَزِّلُ الْغَيْثَ مِن بَعْدِ مَا قَنَطُوا وَيَنشُرُ رَحْمَتَهُ ۚ وَهُوَ الْوَلِيُّ الْحَمِيدُ
On šalje kišu kad oni izgube svaku nadu i rasprostire blagoslov Svoj; On je zaštitnik pravi i jedini dostojan hvale. (Aš-Šura, 28)

Neka ovo bude podsjetnik svima nama da budemo strpljivi nad tegobama i nedaćama koje nas zadese u životu jer baš kao što nam je Allah odredio naš udio u tegobama, On nam je isto tako odredio i olakšanje.

سَيَجْعَلُ اللَّهُ بَعْدَ عُسْرٍ يُسْرًا
Allah će, sigurno, poslije tegobe, olakšanje dati. (Et-Talak, 7)

Deset lekcija kojima nas je podučio Abdullah ibn Mubarek

Abdullah ibn Mubarek je bio učenjak koji je istovremeno posjedovao brojne vrline i odlike. Zapravo, njegovi prijatelji bi znali sjediti i nabrajati sve njegove vrline koje su bile dio njegovog karaktera i ličnosti. Imam Zehebi prenosi da su rekli: „Hajmo sjesti i da brojimo sve njegove odlike koje posjeduje“. Tako da su nabrojali: „Znanje, fikh, knjige, gramatika, jezik, zuhd, rječitost, poezija, noćni namaz, ibadet, hadždž, džihad, hrabrost, instinkt, snaga, malo je govorio o onome što ga se ne tiče, pravednost i manjak nesuglasica sa svojim drugovima“.


Čitajući njegovu životnu priču, čovjek može upravo ovo vidjeti i ne može ostati a da ne izvuče kratke ali teške i vrijedne lekcije iz života ovog čovjeka.

1. Nebitno koliko misliš da si loš uvijek možeš postati bolji !

U ‘Tartib al-Madarik’ (1/159), Kadi Ijjad spominje da je ibn Mubarek bio upitan o okolnostima koje su dovele da počne sticati znanje. Odgovorio je:

„Bio sam mladić koji je volio vino i muziku i pjevao sam dok sam se upuštao u ova prljava djela. Jednog dana sam okupio svoje prijatelje u jednom od svojih vrtova u kom su bile slatke jabuke, jeli smo i pili dok nismo pali u nesvjest od silnog pića. Pred kraj noći sam se probudio i uzeo lutnju (عود-ûd;žičani instrument) i počeo pjevati:

Zar nije vrijeme da mi se smiluješ,
A mi se bunimo protiv onih koje nas kritikuju.


Nisam bio u stanju da izgovorim ove riječi kao što sam namjeravao. Kada sam opet pokušao lutnja (ûd) je počela da mi se obraća kao da je osoba učeći ajet:

أَلَمْ يَأْنِ لِلَّذِينَ آمَنُوا أَن تَخْشَعَ قُلُوبُهُمْ لِذِكْرِ اللَّهِ
Zar nije vrijeme da se vjernicima srca smekšaju kad se Allah spomene. (Al-Hadid, 16)

Tako da sam rekao: „Da Gospodaru moj“. Razbio sam lutnju, prosuo vino i pokajao se, Allahovom milošću, i okrenuo sam se ibadetu i sticanju znanja.

2. Trebaš se družiti sa čestitim ljudima.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/323), Ibnul Džewzi spominje da je kuća ibn Mubareka u Marwi bila prostrana oko 50 kvadratnih jardi. Nije bilo osobe koja je bila poznata po znanju, ibadetu, ljudskosti ili visokom položaju u Marwi a da nije bila viđena u ovoj kući.

3. Trebaš biti predusretljiv gost.
U ‘Sifat as-Safwah’ (2/324), se prenosi da je Nadr bin Muhammed, pozvao ibn Mubareka kada mu se oženio sin. Kada je došao, ibn Mubarek je ustao i počeo usluživati goste. Nadr ga nije ostavljao na miru sve dok se na kraju nije zakleo da će tražiti od njega da ode, nakon čega je ibn Mubarek najzad sjeo.

4. Trebaš udjeljivati novac siromašnim.
U ‘Sifat as-Safwah’ (2/323), Ibnul Džewzi spominje da je ibn Mubarek „trošio 100 000 dirhema godišnje na potpomaganje siromašnih“.

5. Uvijek trebaš vratiti posuđenu stvar njenom vlasniku.
U ‘Sifat as-Safwah’ (2/329), Hasan bin ‘Arafah je rekao da mu je Abdullah ibn Mubarek ispričao: „Posudio sam pero od nekoga iz Šama i namjeravao sam ga vratiti njenom vlasniku. Kada sam stigao u Marw (Turkmenistan!) vidio sam da je i dalje kod mene. O Ebu Ali (Hasanov nadimak), vratio sam se cijeli put nazad do Šama kako bih vratio pero njenom vlasniku !“.

6. Trebaš biti hrabar i kriti svoja dobra djela.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/329), ‘Abdah bin Sulejman je rekao: „Bili smo u izvidnici sa Abdullah ibn Mubarekom u dijelu rimske države, pa smo se susreli sa neprijateljem. Kada su se vojske srele istupio je jedan njihov borac i pozvao na dvoboj nekog od nas. Jedan od naših boraca je istupio i borio se sa njim preko sat vremena da bi ga na kraju ranio i ubio. Izašao je drugi pa je i njega ubio. Zatim je izazvao još jednog rimljanina na dvoboj pa je izašao i treći. Borili su se preko sat vremena da bi i njega na kraju ranio i ubio. Ljudi su se okupili oko ovog čovjeka a i ja sam bio među njima i vidio sam da pokriva svoje lice maramom. Uzeo sam kraj njegove marame i povukao je i vidio sam da je to Abdullah ibn Mubarek“.U verziji imama Zehebija se prenosi da ga je natjerao da se zakune da neće otkriti njegov identitet dok ne umre.

7. Trebaš imati nježno srce.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/330), Kasim bin Muhammed je rekao: „Bili smo na putovanju sa Abdullah ibn Mubarekom i ja sam stalno zapitkivao sebe: šta je to posebno kod ovog čovjeka da je tako poznat? Ako klanja pa i mi klanjamo, ako posti pa i mi postimo, ako se bori pa i mi se borimo, ako obavlja hadždž pa i mi ga obavljamo. Jedne noći na našem putu za Šam smo noć proveli u nekoj kući. Svjetiljka se ugasila i neko od nas ustade, izađe van da je upali i zadrža se vani neko vrijeme. Vidio sam letimice lice Abdullah ibn Mubareka i vidio sam da mu je brada bila vlažna od njegovih suza. Rekoh sebi: Ovaj strah od Allaha je ono po čemu je ovaj čovjek bolji od nas. Kada se lampa ugasila i kad smo bili u mraku, on se sjetio Dana Proživljenja“.

8. Trebaš biti velikodušan prema svojim prijateljima.

U ‘Sifat as-Safwah’ (2/329), Isma’il bin ‘Ajjaš je rekao: „Ne znam ni za jednu vrlinu a da je Allah nije usadio u srce Abdullah ibn Mubareka. Moji prijatelji su mi rekli, da kad su putovali sa njim od Egipta do Mekke, on bi ih posluživao sa khabisom (slatko jelo posuto brašnom) dok je on postio tokom cijelog puta“.

9. Ne trebaš se predati šejtanskom došaptavanju.

U ‘Tartib al-Madarik’ (1/159), se prenosi da je Abdullah ibn Mubarek uzimao abdest, šejtan mu je došao i rekao: „Nisi potrao ovaj dio tvog tijela“. Ibn Mubarek reče: „Jesam“. Šejtan reče: „Ne, nisi“. Pa ibn Mubarek reče: „Ti si onaj koji iznosu tvrdnju, stoga je na tebi da doneseš dokaz kako bi je potkrijepio“.

10. Trebaš iskreno doviti za ljude da prihvate Islam.

U ‘Tartib al-Madarik’ (1/162), se prenosi da je Hasan bin ‘Isa bin Sirdžis prošao pored ibn Mubareka a bio je kršćanin. Ibn Mubarek je upitao ko je on i rečeno mu je: „On je kršćanin“. Pa je ibn Mubarek rekao: „O Allahu, podari mu Islam“. Allah je uslišao njegovu dovu i Hasan je postao izvanredan musliman, putovao je tražeći znanje i postao je jedan od učenjaka Ummeta.

Osam stvari koje trebamo naučiti

Prenosi se da je Šekik (ibn Ibrahim) Al-Balkhi rekao Hatimu [Al-Assamu, svom učeniku]:

„Družio si se sa mnom dugo vremena pa šta si naučio?“.

Hatim mu odgovori: „Osam stvari“.


Prva stvar: Pogledao sam u ljude i uvidio da svaka osoba ima nešto što joj je drago ali kada dođe u svoj kabur biva odvojena od toga. Tako da sam ja sebi najdražim učinio moja dobra djela kako bi bila sa mnom u mom kaburu.

Druga stvar: Pogledao sam u riječi Allaha Uzvišenog:

وَنَهَى النَّفْسَ عَنِ الْهَوَىٰ
i dušu svoju od prohtjeva uzdržao. (79:40)

Tako da sam se borio protiv svoje duše, odbijajući od nje strasti i prohtjeve dok nije našla smirenost u pokornosti Allahu , dželle šanuhu.

Treća stvar: Vidio sam da svako ko posjeduje nešto vrijedno, čuva to na sigurnom i zaštićenom mjestu a zatim sam pogledao u riječi Uzvišenog Allaha:

مَا عِندَكُمْ يَنفَدُ ۖ وَمَا عِندَ اللَّهِ بَاقٍ
Ono što je u vas – prolazno je, a ono što je u Allaha – vječno je. (16:96)

Tako da kad god je nešto vrijedno došlo u moj posjed usmjerio sam to ka Njemu kako bi bilo sačuvano za mene kod Njega.


Četvrta stvar: Vidio sam kako se ljudi povinuju bogatstvu, porijeklu i ugledu a one su sve bezvrijedne pa sam pogledao u riječi Uzvišenog Allaha:

إِنَّ أَكْرَمَكُمْ عِندَ اللَّهِ أَتْقَاكُمْ
Najugledniji kod Allaha je onaj koji Ga se najviše boji. (49:13)

Tako da sam nastojao da postignem bogobojaznost kako bih bio ugledan kod Allaha.

Peta stvar: Vidio sam kako ljudi zavide jedni drugima pa sam pogledao u riječi Uzvišenog:
نَحْنُ قَسَمْنَا بَيْنَهُم مَّعِيشَتَهُمْ
Mi im dajemo sve što im je potrebno. (43:32)

Tako da sam ostavio zavist i ljubomoru.
Šesta stvar: Vidio sam kako su ljudi uzeli jedni druge za neprijatelje pa sam pogledao u riječi Uzvišenog:
إِنَّ الشَّيْطَانَ لَكُمْ عَدُوٌّ فَاتَّخِذُوهُ عَدُوًّا
Šejtan je, uistinu, vaš neprijatelj, pa ga uzmite za svog neprijatelja! (35:6)

Tako da sam ostavio njihovo neprijateljstvo i uzeo šejtana za svog jedinog neprijatelja.

Sedma stvar: Vidio sam kako ljudi sebe ponižavaju žudeći za opskrbom pa sam pogledao u riječi Allaha Uzvišenog:
وَمَا مِن دَابَّةٍ فِي الْأَرْضِ إِلَّا عَلَى اللَّهِ رِزْقُهَا
Na Zemlji nema nijednog živog bića, a da ga Allah ne hrani. (11:6)

Tako da sam se skoncentrisao na obavezu koji ja imam prema Njemu, a ostavio ono na što se On obavezao spram mene.
Osma stvar: Vidio sam kako se ljudi oslanjaju na svoju trgovinu, zanimanja i zdravlje pa sam se je oslonio na Allaha Uzvišenog.
Muhtesar Minhadž Al-Qasidin