Saturday, October 13, 2012

„Sve što leži iznad prašine je doista samo prašina...“

Ebu Firas el-Hamdani je bio Faris (ratnik,vitez) iz 10-tog stoljeća a isto tako i pjesnik. Bio je zarobljen kod bizantijaca i tokom ovih godina zarobljeništva napisao je neke od svojih najboljih pjesama. Kaže se da je njegov rođak Sejf al-Dewla, koji je bio vladar Šama, odbio da ga otkupi iz zarobljeništva i on je ostao zatočen neko vrijeme. Poezija koju je napisao tokom svog zatočeništva je sabrana i nazvana ‘al-Rumijat’ i ispod je jedna od njih (meni od najdražih) koju je napisao Sejf al-Dewliju u pogledu njegove izdaje.

كل الذي فوق التراب تراب
Sve što leži iznad prašine je doista samo prašina

أمـا لِـجَـمـيـلٍ عِنْدكُنَّ ثَوابُ *** ولا لِـمُـسـيءٍ عِـنْـدَكُنّ مَتَابُ
Da li to samo onaj ko je dobar, kod tebe uživa nagradu
Dok onom koji griješi, ne nudiš povratak?

إذا الـخِـلُّ لَـمْ يَـهْجُركَ إلا مَلالةً *** فَـلَـيْـسَ لهُ ، إلا الفِرَاقَ ، عِتابُ
Ako te prijatelj ne napusti, osim iz dosade
Onda za njega nema kazne, osim izvjesnog rastanka

إذا لـم أجـد مـن خُـلَّةٍ ما أُرِيدُهُ *** فـعـنـدي لأُخْـرى عَزْمَةٌ وَرِكابُ
Ako ne pronađem ono što tražim u prijateljstvu
Pa, imat ću na Ahiretu, rješenje i društvo

ولـيـس فِراقٌ ما استطعتُ فإن يَكُنْ *** فِـراقٌ عـلـى حَـالٍ فليس إيابُ
A razdvojenost nije nešto nad čim ja imam moć
A ako je zbog okolnosti onda nema povratka

صَـبـورٌ ولـو لـم يـبقَ مني بقيةٌ *** قَـؤُولٌ وَلـوْ أنَّ الـسيوفَ جَوابُ
Ja sam strpljiv čak i ako ništa ne ostane sa mnom
Ja sam optimističan čak i ako mi samo mačevi odgovaraju


وَقُـورٌ وأحـداثُ الـزمان تَنوشني *** وَلِـلـمـوتِ حـولي جِيئةٌ وَذَهَابُ
Ja sam dostojanstven čak i ako se život poigrava sa mnom
A smrt kao da mi prilazi i zaobilazi me

بِـمـنْ يَـثِـقُ الإنسانُ فيما يَنُوبهُ *** ومِـنْ أيـنَ لِـلحُرِّ الكَريم صِحابُ
Na koga se čovjek može osloniti u vremenima tuge
I gdje to plemenit, slobodan čovjek, pronalazi svoje drugove?


وقـدْ صَـارَ هـذا الناسُ إلا أقَلَّهُمْ *** ذِئـابٌ عـلـى أجْـسَادِهنَّ ثِيابُ
Svi ovi ljudi, osim malo njih, su danas postali
Vukovi, sa odjećom koja pokriva njihovo tijelo

تَـغَـابـيـتُ عن قومٍ فَظَنوا غَباوةً *** بِـمَـفْـرِقِ أغـبانا حصًى وَتُرابُ
Ja sam bio odsutan od ljudi pa su oni tupoglavo mislili
Da prašina i kamenje mogu zamjeniti naše odsutne

ولـو عَـرفـونـي بَعْضَ مَعرِفَتي بِهمْ *** إذاً عَـلِـمـوا أنـي شَهِدتُ وغابوا
Da su me poznavali makar malo kao što ja poznajem njih
Znali bi da sam ja prisutvovao mnogo čemu a oni su ti koji su bili odsutni

إلـى الله أشـكـو أنـنـا بِمنازلٍ *** تَـحـكَّـمَ فـي آسـادِهنّ كِلابُ
Allahu se žalim jer doista smo u položaju
U kom su psi, ti koji vladaju, nad svojim istinskim lavovima

تَـمُـرُّ الـلـيالي لَيْسَ لِلنَّقْعِ مَوْضِعٌ *** لَـديَّ ولا لِـلـمُـعْـتَفِين جَنَابُ
Noći prolaze a zadovoljstvo se ne zadržava kod mene
A pomilovani ne mogu biti držani za svoje zločine

ولا شُـدَّ لـي سَرْجٌ على مَتنِ سابحٍ *** ولا ضُـرِبـتْ لـي بِـالعراءِ قِبابُ
Niti je sedlo pripremljeno za mene na morskim obalama
Niti se u sjećanju na mene održao skup na trijemu

ولا بَـرقـتْ لـي فـي اللقاءِ قواطعٌ *** ولا لـمـعـتْ لي في الحروبِ حِرابُ
Zastori ne blješte za mene kada idem naprijed da susretnem neprijatelja
I koplja ne iskre za mene kad sam u ratu

سَـتَـذكـر أيـامـي نُميرٌ وَعَامرٌ *** وكـعـبٌ ، عـلى عِلاتها ، وكِلابُ
Ovi moji dani trebaju biti zapamćeni od svakog civilizovanog i divljeg
I od svakog uglednika visoka položaja a isto tako i od pasa

أنـا الـجـارُ لا زادي بَطِيءٌ عَليْهِمُ *** ولا دونَ مـالـي فـي الحَوادثِ بَابُ
Ja sam utočište i moja opskrba im ne dolazi sporo
I u usijanju događaja nema drugog izlaza do mog bogatstva

ولا أطـلـبُ الـعَوراءَ مِنها أُصِيبها *** ولا عـورتـي لِـلـطـالبينَ تُصابُ
Nisu to nemoćni i jednooki za kojima sam ja u potjeri
A neprijatelj nije u stanju da iznađe moju slabost

بَني عَمِّنا ، ما يَفْعَلُ السيفُ في الوغى *** إذا قـلَّ مِـنْـهُ مَـضـرِبٌ وَذُبابُ
O rođače! Šta može mač učiniti u žaru borbe
Ako je oštrica manjkava i tupa?

بَـنـي عَـمِّنا ، نحنُ السَّواعِدُ وَالظُّبَا *** وَيُـوشِـكُ يـوماً أن يكونَ ضِرابُ
O rođače! Uistinu smo mi ti koji su pomagači
I možda ćemo jednog dana postati borci

ومـا أدَّعِـي مـا يَـعـلَمُ الله غَيرهُ *** رِحَـابٌ عَـلِـيٍّ لِـلـعُفاةِ رِحابُ
I ne tvrdim ono što Allah zna da je drukčije
Al' to je uzvišeno prostrano mjesto i za oslobođene je takvo

وأفـعـالـهُ لِـلـراغـبـين كَرِيمةٌ *** وأمـوالـهُ لـلـطـالـبين نِهَابُ
Njegova (rođakova) djela su počast za one koji za njima žude
I njegovo bogatstvo je plijen za one koji ga traže

ولـكـنْ نَـبَـا مِـنهُ بِكَفِّيَ صَارمٌ *** وأظـلـمَ فـي عَـيْـنَيَّ مِنهُ شِهابُ
Ali je on odbio moju ruku okrutnim zaboravom
I u mojim očima, sjajna zvijezda ubrzo je postala tamna

وأبـطـأَ عَـنِّـي والـمـنايا سريعةٌ *** وَلِـلـمـوتِ ظِـفْرٌ قد أطلَّ ونابُ
On je bio spor u dolasku mi u pomoć premda sudbina dolazi brzo
A smrt je pobjednik čije su kule visoke i otkucavaju

فـإن لـم يَـكـنْ وِدٌ قَـرِيبٌ تَعُدُّهُ *** ولا نَـسَـبٌ بـيـن الرجَالِ قِرابُ
Pa ako nema srodničke ljubavi na koju se obazireš
I ne postoje bliske veze među ljudima

فـأحـوطُ لـلإسلام أنْ لا يُضِيعني *** ولـي عَـنْـهُ فِـيـهِ حَوْطةٌ وَمَنابُ
Onda ću ja privatiti vjeru Islama; ona me neće napustiti
I u njoj ću naći zaštitu i zamjenu

ولـكـنـنـي راضٍ على كلِّ حالةٍ *** لِـنَـعْـلَـمَ أيَّ الـخُـلَّتينِ سَرابُ
Ali ja sam zadovoljan i sretan u svakoj situaciji
I uskoro ćemo saznati čije prijateljstvo je bila prava iluzija

ومـا زِلـتُ أرضـى بـالقليلِ محبةً *** لَـدَيْـهِ ، ومـادون الكثير حِجابُ
I nisam prestao biti zadovoljan sa malo, iz ljubavi
Za onim što je kod Njega, i tu je postavljena prepreka pred svima drugima

كـذاكَ الـوِداد الـمحضُ لا يرتجى لهُ *** ثـوابٌ ، ولا يُـخـشى عَليهِ عقابُ
To je istinska ljubav, nikakva nagrada se ne očekuje za nju
I nikakve kazne se ne strahuje zbog nje

وقدْ كُنتُ أخشى الهجرَ والشمْلُ جَامِعٌ *** وفـي كُـلِّ يَـوْمٍ لُـقْـيَةٌ وخِطَابُ
Uistinu, bojao sam se napuštanja ali se mi nastavljamo ujedinjavati
I svaki dan nosi susret i razgovor

فـكـيـف وفيما بيننا مُلْكُ قَيْصَرٍ *** ولِـلْـبَـحْرِ حولي زَخْرَةٌ وَعُبَابُ ؟
Ali kako? Kada Cezarova palata leži između nas
A more koje me okružuje je sa visokim talasima

أَمِـنْ بَـعْـدِ بَذْلِ النفس فيما تُرِيدُهُ *** أثـابُ بِـمُـرِّ الـعَتبِ حِينَ أُثابُ
Da li je to nakon što sam se borio za ono za čim si ti žudio
Da bivam nagrađen sa takvom gorčinom, kada sam nagrađen?

فـلـيـتـك تـحلو والحياةُ مريرةٌ *** ولـيـتـك تـرضى والأنامُ غِضابُ
Ali se nadam da ću naći slast u Tebi (O Allahu) kada život postane gorak
I nadam se da ću naći Tebe zadovoljnim kada ljudi postanu srditi

ولـيـتَ الـذي بـيني وبينك عَامرٌ *** وبـيـنـي وبـيـن العالمين خَرابُ
Neka veza između Tebe i mene bude potpuno izgrađena
Čak i ako to znači uništenje moje veze sa ljudima

إذا صـحَّ مِـنـكَ الوِدُّ فالكُلُّ هَيّنٌ *** وكُـلُّ الـذي فـوقَ التُّرابِ تُرابُ
Ako je tvoja ljubav prema meni istinita, onda će sve biti lahko
Jer sve što leži iznad prašine je doista samo prašina.

Ebu Firas el-Hamdani