.jpg)
1 – Ebu Bekr:
„Aiša prenosi: 'Kada je bio na samrtničkoj postelji, moj otac mi reče: 'Doista, ti imaš dva brata i dvije sestre.' Pa sam se trgnula na ove riječi jer samo imam dva brata i jednu sestru. Ove riječi su se odnosile na njegovu tada trudnu ženu, Bint Haridža: 'Vidim da je ona trudna i da nosi djevojčicu' i to se baš tako ispostavilo.“
(Prenosi aš-Šatibi u 'al-Muvafakat' (4/85) i Ibn Tejmijje je spominje u 'Medžmu al-Fetava' (11/318)
2 – Ebu Kurfasah:
„Rimljani su zarobili sina jednog ashaba, Ebu Kurfasaha, pa kad je god bilo vrijeme namaza on bi se popeo na zid Askalana( u Siriji) i viknuo: 'O sine moj! Vrijeme je namaza! A njegov sin bi ga čuo iz zemlje rimljana.“
(Medžmu az-Zevaid, 9/136)
3 - Ibn Abbas:
„Ibn Abbas je umro u Taifu, i ptica, poput koje nijedna nije viđena ranije, je bila viđena na njegovoj dženazi. Ptica je ušla u kabur gdje je ibn Abbas trebao biti ukopan, pa smo mi gledali i čekali da vidimo hoće li izaći ali ona nije izašla. Kada smo njegovo tijelo stavili u kabur čuli smo ajet: „A ti, o dušo smirena, vrati se Gospodaru svome zadovoljna, a i On tobom zadovoljan, (Al-Fedžr, 27,28) kako se uči sa kraja kabura ali nismo mogli otkriti ko ga je učio.“
(Hakim, al-Mustedrek, 3/543)
4 – Omer bin al-Hattab:
'Abdullah ibn Mes'ud prenosi:
„Muškarac od ljudi je izašao i sastao se sa muškarcem od džina koji je rekao: 'Hoćeš li se hrvati sa mnom? Ako me uspiješ baciti na zemlju, naučiću te ajetu koji ako budeš učio prilikom ulaska u kuću nijedan šejtan neće ući u tvoju kuću.' Pa sam se hrvao sa njim i bacio ga na zemlju. On reče: 'Vidim da si ti veoma nizak a tvoje podlaktice su poput prednjih šapa psa. Jesu li svi džini takvi ili si samo ti?' On reče:'Ja sam od jačih među njima, Hajde da se opet pohrvemo.' Pa su se opet pohrvali i čovjek ga baci na zemlju. Džin reče:'Prouči ajetul kursijju, jer niko je neće proučiti prilkom ulaska u kuću a da je šejtan neće napustiti, puštajući vjetar poput magarca.“
Upitan je ibn Mesud: 'Je li taj čovjek bio Omer?'
On reče: 'A ko bi to drugi mogao biti do Omer?'
(Medžma' az-Zeva'id, 9/71)
5 – Zejd bin Haridža al Ensari:
Seid ibn Musejjeb prenosi:
„Zejd bin Haridža al-Ensari je umro za vrijeme vladavine Osmana ibn Affana. Kada je bio umotan u ćefine i pripremljen za dženazu, čudan zvuk se začuo iz njegovih grudi, zatim je Zejd ustao i rekao: 'Ahmed! Ahmed! On je u prvoj knjizi! Ebu Bekr je govorio istinu! Omer je govorio istinu! Osman je govorio istinu!
(al-Bidajje ven-Nihajje, 6/293)
Seid potom reče:
'Nemalo potom je umro drugi čovjek. Kada je bio umotan u ćefine i pripremljen za dženazu, zvuk se začuo iz njegovih grudi. Čovjek ztaim ustade i reče: 'Zejd bin Haridže je govorio istinu!'
(Medžma az-Zeva'id, 8/230)
6 – Hamza bin Abd- al-Muttalib:
„Kada su tijela šehida Uhuda premještena 40 godina nakon njihovog ukopa (za vrijeme vladavine Muavije) , noga Hamze bin Abd al-Muttaliba je ogrebana tokom tog procesa i počela je da teče krv.“
(al-Bidajje ven-nihajje, 4/43)
7 – Al-Ala al-Hadrami:
Ebu Hurejra prenosi:
„Al-Ala al Hadrami je dovio za kišu i počela je da se spušta kiša usred pustinje. Drugom prilikom, on je dovio, i mi smo bili u mogućnosti da hodamo po vodi na arapskom poluostrvu (blizu Bahrejna) bez da se naša stopala pokvase.Kada je umro, mi smo ga ukopali i nakon nekog vremena smo otkopali njegov grob i vidjeli smo da on nije tu.“
(Medžma az-Zeva'id, 9/276)
8 – Selman i Sa'd:
„Kada su Sa'd i muslimanska vojska došli do rijeke Tigrisa za vrijeme borbe na Kadisijji, Selman stade i reče: ' Rijeka od rijeka Allahovih.Zar neće povesti vojsku Allahovu?' Pa on uze Sa'da za ruku i stade na vodu vodeći 30 000 vojnika preko rijeke Tigrisa na nogama.Perzijanci su to vidjeli i rekli: „Demoni su stigli!Demoni su stigli!'
(Bilježi Taberi u 'at-Tarih' , 3/123 i ibn Kesir u al-Bidaje ven-Nihaje, 7/64)
9 – Halid bin al-Velid:
Hejšema prenosi:
„Halid bin al-Velid je došao kod čovjeka koji je nosio vrč sa alkoholom pa reče: 'O Allahu! Pretvori ga u med!' Pa se alkohol pretvorio u med.“
(Bilježi ibn Hadžer u 'al isabah fi me'rifat as-sahabah)
10 – Ebu a-Zahirijja prenosi:
'Otišao sam u Tarsus i ušao kod Muavije al-Esveda nakon što je oslijepio.U njegovoj kući sam vidio Mushaf na zdidu pa mu rekoh:' Allah ti se smilovao.Mushaf a ti ne vidiš?'
On odgovori: 'Brate moj, hoćeš li sačuvati moju tajnu dok ne umrem?'
Rekoh: 'Da'. On mi zatim reče:' Doista kad god poželim da učim iz Kur'ana, moj vid mi se vrati'.
(Sijar A'lam an-Nubala, 8/43)
