Ibn Tahir al-Makdisi al-Hafiz je rekao:“Čuo sam Imama Ebu Ismaila Abdullaha ibn Muhammeda al-Ensarija u gradu Herah kako kaže: „Mač je stavljan pet puta na moj vrat i svaki put mi nije rečeno :“Napusti svoj mezheb“, već mi je rečeno:“Ostani ćutljiv prema onima koji ti se suprotstavljaju“ i svaki put sam odgovorio:“Neću ostati ćutljiv!“.
„...I žar, gorljivost, neprekidna želja da se proširi i pomogne dawa može odvesti one koji su uključeni u dawu nakon vjerovjesnika da koriste pomoć od nekih ljudi dok od samog početka propuštaju neraskidive implikacije i aspekte dawe za koje oni misle da nisu bitne i da prave kompromis u pogledu njih u nekim pitanjima kako ne bi bili odbačeni i suprostavili se dawi!
Isto tako, mogu biti upravljeni da koriste metode koje ne odgovaraju specifičnim vrijednostima ili čvrstom menhedžu u dawi.Oni to čine iz želje da pomognu i prošire dawu brzo i uz želju da ispune ono što oni zovu „maslehat ad-dawa“ (korist dawe). Prava maslahat ad-dawa je da se ostane čvrst na menhedžu bez ikakvog odstupanja a što se tiče konačnog ishoda, to je od stvari nevidljivog koje niko ne poznaje osim Allah.Stoga nije na nosiocima dawe da misle o tom ishodu već trebaju da idu čistom, jasnom, specifičnom menhedžu prepuštajući ishod ove čvrstoće Allahu, a ishod neće biti ništa do samo dobro na kraju tog procesa.
I ovdje ih Kur'an časni upozorava da šejtan čeka na ove njihove nade kako bi ih odvratio od suštine dawe: „Prije tebe Mi nijednog poslanika i vjerovjesnika nismo poslali, a da šejtan nije, kad bi on što kazivao, u kazivanje njegovo nešto ubacio; Allah bi ono što bi šejtan ubacio uklonio, a zatim bi riječi Svoje učvrstio – Allah sve zna i mudar je –da bi ono što je šejtan ubacio učinio iskušenjem za one čija su srca bolesna i za one čija su svirepa – a nevjernici su, zaista, u beskrajnoj neslozi .(Al-Hadž, 52,53)
Obzirom da je Allah zaštitio svoje poslanike i vjerovjesnike da upadnu u grešku u pogledu ovog pitanja, i da nije postojao put za šejtana da uzme korist iz njihovih prirodnih nadanja u pogledu njihove dawe.Oni koji nisu zaštićeni od Allaha od ove zamke trebaju se žestoko upozoriti iz straha da šejtan ne uđe kod njih na ova vrata želje da pomognu dawu i zaštite ono za što kažu da je maslahat ad-dawa.
Doista, termin „maslahat ad-dawa“ treba biti uklonjen iz rječnika onih koji su uključeni u dawu jer je to vid poniženja i pokornosti šejtanovoj ulaznoj tački, jer bi prevelik izazov bio za njega da uđe na vrata koristi određenih ljudi!Maslahat ad-dawa tako postaje idol koji se obožava umjesto Allaha od strane onih koji su uključeni u dawu, čineći da zaborave njen temeljni i osnovni menhedž!
Oni koji su uključeni u dawu moraju ostati čvrsti i postojani na njenom menhedžu i izdvojiti taj menhedž ne obazirući se na ishod do kojeg će doći zbog toga.Možda njima bude predloženo da to može dovesti do opasnosti za dawu i njene ljude!Kako god, jedina opasnost na koju moraju biti oprezni je odstupanje od menhedža iz bilo kog razloga, bilo da je to odstupanje malo ili veliko.Allah bolje zna od njih o maslehi i to nije nešto sa čim su oni zaduženi.Tačnije oni su zaduženi sa jednom jedinom stvari: da ne odstupaju od menhedža i da ne skrenu sa tog puta...“
Sejjid Kutb
