Ibn Al-Musayyib: „Ne postoji časna osoba, učenjak ili činilac dobra a da nema nedostataka.Kako god, postoje neki ljudi kojima ne trebamo spominjati njihove greške, to su, oni čija dobra djela premašuju njihove greške“.(2/81 Sifat a-Safwa-Ibn al-Dževzi)
Među ljudima ima onih koji ogovaraju u saglasnošću sa svojim skupom i drugovima sa kojima se druži dok on u isto vrijeme zna da je onaj koji se ogovara oslobođen onoga što oni govore, ili nečega što govore.Ipak on vidi da ako bi pokušao da im to zabrani skup bi se prekinuo i ljudi koji sjede bi se naljutili na njega i otuđili bi se od njega.On vidi da u saglasnosti s njima kroz dobre društvene veze kao i prijateljevanje s njim; tako da kada se oni naljute on isto tako postane ljut zato što su se oni naljutili, i tako se on slaže s njima.
Potom postoje oni koji ogovaraju u različitim oblicima.Tako ponekad to bude u obliku vjere i popravljanja
tako da on kaže: „Ja ne volim da spominjem nikoga osim po dobru i ja niti volim ogovaranje niti laž.Ipak ja ću vas obavjestiti o njegovim stvarima“.Tako će on reći: „Tako mi Allaha, on je miskin(slab, sažaljevajući), ili on je dobar čovjek ali u njemu ima toga i toga...ili može reći hajde da ga ostavimo, neka mu Allah oprosti i nama“.Dok je njegova namjera da ga omalovaži kao i da mu nanese štetu i tako uzima ogovaranje u obliku popravljanja i vjere.Oni nastoje da obmanu Allaha kao što obmanjuju stvorenja.Mi smo ovo i slično tome vidjeli u raznim bojama.
Potom su tu oni koji uzdižu drugog iznad sebe radi prikazivanja a zatim uzdižu sebe.Tako će on reći:“Da sam ja dovio za toga i toga prošle noći u namazu onda bi mi od njega došlo tako i tako“.Tako da bi podigao sebe on spušta drugog sa onim koji mu vjeruju.Ili može reći: “taj i taj je slabo inteligentan i ima malo razumjevanja“.Tako njegova namjera je da hvali sebe, uspostavi značaj sebe i da je on bolji od njega.
Isto tako od njih ima onih koji su nošeni zavidnošću pri ogovaranju i tako skupe dvije ružne stvari: ogovaranje i zavist.Tako kada neka osoba bude pohvaljena, on će pokušati da to otkloni od njega kroz pokazivanje njegovih slabosti u vidu popravljanja i vjere ili u obliku zavisti, nemorala i kuđenja- sve kako bi to otklonio od njega.
Potom su tu i oni koji ogovaraju u obliku ruganja i igre, kako bi ismijali druge putem svojih šala, mimike i omalovažavanja onog kojem se rugaju.
Zatim, tu su i oni koji ogovaraju u obliku čuđenja; tako oni kažu „Čudim se tom i tom kako on ne radi tako i tako?““ I tom i tom kako je upao u to i to; i kako je uradio to i to“ Tako izgovarajući njegovo ime tokom svog izražavanja čuđenja.
Tu su i oni koji pokazuju žaljenje i tako kažu: „taj i taj je slab/žalostan, ražalostilo me to što mu se desilo i njegov kraj“.Tako onaj ko ga čuje misli da ga žali i da je žalostan i da je njegovo srce prekriveno željenjem njegova poboljšanja, a kad bi bilo moguće on bi mu još nadodao na ono što mu se desilo.On ga može takođe spomenuti pred njegovim neprijateljima kako bi se oni okoristili od toga.Tako je ovo i druge stvari mimo toga od najvećih bolesti srca kao i prevare Allaha i Njegovih stvorenja.
Od njih su i oni koji vidljivo pokazuju ogovaranje u obliku ljutnje i neslaganja s nečim lošim.Tako se u ovome manifestiraju određene stvari iz ukrašavanja govora koji sadrži obmanu dok je njegova namjera drugačija od one koju prikazuje.
Od Allaha se traži pomoć.
Medžmu al-fetava-Ibn Tejmijje
