Ibn al-Dževzi navodi upečatljiv zapis u svojoj knjizi „Sejd al-Khatir“:
„Sreo sam mnoge učenjake čije su se okolnosti i dubina znanja dosta razlikovali.Našao sam da je najkorisniji od njih bio onaj ko je radio po onome što je znao čak i ako su drugi bili učeniji od njega.
Sreo sam skupinu ljudi od učenjaka hadisa koji su upamtili i znali predaje ali su dozvoljavali ogovaranje drugih pod izgovorom Džerha i Ta'dila (kritike prenosilaca) i oni su naplaćivali novac za citiranje hadisa.Oni su takođe žurili da odgovore na pitanje čak i ako bi ih to odvelo da upadnu u grešku jer su se bojali da izgube svoj status-položaj (u očima ljudi).
Sreo sam Abd a-Vehhaba al-Anmatija i on je bio na ponašanju prethodnika.Nikakvo ogovaranje se nije čulo na njegovim skupovima i nikad nije tražio naknadu za slušanje (i prenošenje) hadisa.Ako bih mu pročitao neki srceparajući hadis on bi obimno plakao.To je uticalo na moje srce i izgradilo ga a ja sam bio veoma mlad u to vrijeme.On je bio poput učenjaka čij opis smo čuli u (klasičnim) tekstovima.
Sreo sam šejha Ebu Mensura al-Džavalikija; on je bio poznat po dugim periodima šutnje, bio je ekstremno oprezan u pogledu onoga što govori, i posjedovao je preciznost i vjerodostojnost (u znanju).Možda bi mu bilo postavljeno neko pitanje a odgovor je bio tako jasan čak i djeci, ali bi se on uzdržao dok ne bi bio siguran (njegove ispravnosti).Mnogo je postio i dugo je šutio.
Tako sam se okoristio od ove dvojice ljudi više nego od drugih.Došao sam do razumjevanja da je upućivanje ljudi putem djela veće i više nadahnujuće od njihovog upućivanja putem riječi.Vidio sam učenjake čij su periodi odvojenosti od svjeta bila samo šala i igra pa su okrenuli svoja srca ka ovome i tako je njihovo znanje bilo upropašteno.Ljudi im nisu koristili u njihovom životu izuzev malo i nakon njihove smrti oni su zaboravljeni i gotovo niko se nije osvrtao na njihova djela i zapise.
Zato se boj Allaha kada se radi o djelovanju po znanju jer je to najveći temelj.Osiromašen je istinski onaj ko pprotraći svoj život u traženju znanja po kojem ne radi i tako propusti oboje, uživanje ovoga svjeta i dobrotu ahireta, i tako ode naprijed (ka ahiretu) kao onaj koji je bankrotirao opterećen sa dokazima protiv njega.“
