Pridržavanje oprosta i blagosti i izbjegavanje žurbe i bezobzirnosti

Majka vjernika, Aiša, radijallahu anha je rekla: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao: „U čemu god se nađe blagost ona to ukrasi,a gdje god ne bude blagosti to bude unakaženo." (Muslim)

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao Ešedždžu Abdu-l-Kajsu: Ti posjeduješ dvije osobine koje voli Allah, blagost i staloženost.(Muslim)

Enes ibn Malik je rekao: „Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao: 'Strpljenje je od Allaha a žurba je od šejtana.Niko ne voli više opravdanja od Allaha i nema ničega dražeg Allahu od oprosta.“ (Medžma' al-Zewa'id)

Žurba: To znači učiniti nešto prije njegova vremena i arapi su žurbu zvali „majka svih kajanja“.

Vođa pravovjernih Alija ibn Ebi Talib, radijallahu anhu je rekao: „Prva stvar koja se da čovjeku zbog njegova oprosta je da ljudi postanu njegovi pomagači protiv neznalica i glupaka.“ (Al-Isabah) 

Muavija ibn Ebui Sufjan, radijallahu anhu je rekao: „Rob ne postigne svoj udio u ispravnom rasuđivanju sve dok oprost ne nadvlada njegovo neznanje i dok strpljenje ne nadvlada njegove želje.I on to sve ne može postići osim sa temeljitim znanjem.“ (Al-Isabah)

On je takođe jednom upitao Amra ibn al-Ahtema: „Ko je najhrabriji čovjek?“ On reče: „Onaj koji ukloni svoje neznanje sa oprostom.“ On reče: „A koji je najvelikodušniji čovjek?“ On reče: „Onaj koji žrtvuje svoj dunjaluk kako bi popravio svoju vjeru.“ (Al-Isabah)

Al Evzai je rekao: „Kada bi Omer ibn Abdul-Aziz želio kazniti čovjeka on bi ga prvo zatvorio tri dana a potom ga kaznio, iz straha od žurbe pri prvom znaku njegove srdžbe.“ (Rawdhat al-'Uqala)

Mutarrif je rekao: „Doći će ljudima vrijeme kada će najbolji od njih u njihovoj vjeri biti onaj koji žuri (da učini djela), ali će takođe ljudima doći vrijeme kada će najbolji od njih u njihovoj vjeri biti onaj koje sebi da vremena.“ (Hilyat al-Awliya)

Ali ibn Ahtam je rekao u svom tefsiru: „Oni su bili sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem i njegovim ashabima - ako bi im bilo naređeno da nešto urade oni su žurili da ga urade.Što se tiče danas, vjernik mora pojasniti stvari i ne treba ići naprijed osim u pitanjima u kojima je učen.“

Muhammed ibn Bašir je rekao:

Odredi tačku za svoje stopalo prije nego napraviš korak,

Jer ko god posrne, zbog neznanja će sigurno pasti.

- Drugim riječima, ne pristupaj određenom pitanju sve dok ne razmisliš o njegovim posljedicama i krajnjem rezultatu.Ako je to u tvom najboljem interesu, idi za njim, u drugom slučaju, suzdrži se od njega.

Hafs ibn Gajjas je rekao: „Rekao sam Sufjanu es-Sevriju: 'O Ebu Abdullah! Ljudi stalno pitaju o Mehdiju, pa šta ti imaš reći o njemu?' On reče: 'Ako bi on prošao pored tvojih vrata ne mješaj se sa njim sve dok se mase ne slože u pogledu njega.“ (Hilyat al-Awliya)

Huzejfe je rekao kada je spomenuo smutnju: „Ona je nejasna kada se tek pojavi ali postane jasna kada ode.“ (Al-Musennef Ibn Ebi Šejbe)

Šamr je rekao u pogledu Huzejfine izjave: „Kada se smutnja tek pojavi, ona zbuni ljude i učini ih da se osjećaju da su oni u pravu sve dok se ne upuste u nju i urade djela koja nisu dozvoljena.Potom, kada smutnji dođe kraj i ode, njena prava stvarnost postane jasna i svi oni koji su se upustili u nju će shvatiti da su bili u krivu.“ (Lisan al-'Arab)

Zato ne budi obmanut prvom stvari koju vidiš,

Doista, prva zora koja sviće je lažna zora.

Stvari će te dovesti u sumnju kada se tek pojave,

Ali saznat ćeš njihovu stvarnost kada prođu i nestanu.

Drugi pjesnik je rekao u svom kritikovanju ljudi:

I oni sebe ne štite od zla sve dok ih ne zadesi,

I ne znaju o stvarima sve dok ih ne prođu.

Ebu Hatim, Muhammed ibn Hibban al-Busti je rekao: „Onaj koji žuri ne postiže svoj cilj isto kao što dobri i blagi nikad ne bude preteknut.Onaj koji ćuti je rijetko ukoren a onaj koji mnogo govori je rijetko ikad siguran.Onaj koji žuri govori prije nego što sazna bilo šta i odgovara prije nego što razumije bilo šta.On hvali drugoga bez upoznavanja njega i kritikuje ga nakon što ga je hvalio!On pokušava da riješi nešto prije nego što razmisli i ide naprijed bez da je išta riješio.Žurba je uvijek slijeđenja žaljenjem a sigurnost nije nešto što dolazi sa njom i arapi su zvali žurbu „majkom svih kajanja“.“ (Rawdhat al-'Uqala)

Ne budi ishitren jer možda,

Mladić žuri u stvari koja će mu štetiti.

I možda mladić prezire nešto,

Ali će ga njegov krajnji ishod učiniti sretnim.

(Basa'ir Dhawi al-Tamjiz)

Strpljivi će ostvariti neke svoje potrebe,

Dok će onaj koji žuri pasti i posrnuti.

I možda se neki ljudi izgube zbog svoje sporosti,

Kada bi bilo ispravnije da su žurili.

(Al-'Aqd al-Farid)

Hasan al Basri je rekao: „Samo su vjernik sa nadom i marljiv neznalica vrijedni da se njima govori.Što se tiče onoga koji udara sa svojim mačem ili bičem i govori: 'Bojte me se!Bojte me se!', šta ti imaš sa njim?“ (al-Tamhid -Ibn 'Abdul-Berr)

Šabi je rekao: „Čovjek je jednom krenuo ka Muaviji govoreći:' Upozoravam te na vladara jer je njegov ljutnja poput one djeteta a njegov zahvat poput onoga od lava!' (Siyar A'lam al-Nubala)

Al-Mustavrid al-Kureši je rekao dok je Amr ibn al-As bio prisutan: „Mustaurid al-Kuraši rekao: „Čuo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da kaže: 'Sudnji dan će nastupiti a rimljani će biti većina ljudi.“Amr mu reče: „Budi oprezan o tome šta pričaš.“ On odgovori: „Ja samo kažem ono što sam čuo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.“ Na to Amr reče: „Ako je to tako onda je to samo zbog četri osobine koje rimljani posjeduju:Oni su naipromišljeniji ljudi prilikom spuštanja smutnje,oni se najbrže oporavljaju nakon nedaće,oni se najbrže oporavljaju i napadaju nakon poraza,oni su dobri prema siromašnima, siročadi i slabima. I peta osobina je da oni pružaju otpor tiraniji kraljeva. (Sahih Muslim)

Ono što je važno ovdje je njegova izjava „ni najpromišljeniji ljudi prilikom spuštanja smutnje...“ – t.j. ako nastupi promjena situacije i pojavi se smutnja, oni opraštaju i ne budu ishitreni niti se srde kako bi odagnali ubijanje i spasili svoju kršćansku braću, i spasili ih od smutnje jer oni znaju da kada se smutnja pojavi, ona će se spustiti na njih.Tako zbog ove njihove osobine kod njih oni će ostati najveći u broju pred Sudnji Dan.Začuđujuće je kako mi ne prihvatimo ovu pohvalnu osobinu za koju je Amr ibn al-As pohvalio Rimljane jer mi imamo pravo u svakom dobru od bilo koga drugog.