Majka vjernika,
Aiša, radijallahu anha je rekla: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je
rekao: „U čemu god se nađe blagost ona to ukrasi,a gdje god ne bude blagosti to
bude unakaženo." (Muslim)
Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem je rekao Ešedždžu Abdu-l-Kajsu: Ti posjeduješ dvije
osobine koje voli Allah, blagost i staloženost.(Muslim)
Enes ibn Malik je
rekao: „Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao: 'Strpljenje je
od Allaha a žurba je od šejtana.Niko ne voli više opravdanja od Allaha i nema
ničega dražeg Allahu od oprosta.“ (Medžma' al-Zewa'id)
Žurba: To znači
učiniti nešto prije njegova vremena i arapi su žurbu zvali „majka svih
kajanja“.
Vođa pravovjernih
Alija ibn Ebi Talib, radijallahu anhu je rekao: „Prva stvar koja se da čovjeku
zbog njegova oprosta je da ljudi postanu njegovi pomagači protiv neznalica i
glupaka.“ (Al-Isabah)
Muavija ibn Ebui
Sufjan, radijallahu anhu je rekao: „Rob ne postigne svoj udio u ispravnom
rasuđivanju sve dok oprost ne nadvlada njegovo neznanje i dok strpljenje ne
nadvlada njegove želje.I on to sve ne može postići osim sa temeljitim znanjem.“
(Al-Isabah)
On je takođe
jednom upitao Amra ibn al-Ahtema: „Ko je najhrabriji čovjek?“ On reče: „Onaj
koji ukloni svoje neznanje sa oprostom.“ On reče: „A koji je najvelikodušniji
čovjek?“ On reče: „Onaj koji žrtvuje svoj dunjaluk kako bi popravio svoju
vjeru.“ (Al-Isabah)
Al Evzai je rekao:
„Kada bi Omer ibn Abdul-Aziz želio kazniti čovjeka on bi ga prvo zatvorio tri
dana a potom ga kaznio, iz straha od žurbe pri prvom znaku njegove srdžbe.“
(Rawdhat al-'Uqala)
Mutarrif je rekao:
„Doći će ljudima vrijeme kada će najbolji od njih u njihovoj vjeri biti onaj
koji žuri (da učini djela), ali će takođe ljudima doći vrijeme kada će najbolji
od njih u njihovoj vjeri biti onaj koje sebi da vremena.“ (Hilyat al-Awliya)
Ali ibn Ahtam je
rekao u svom tefsiru: „Oni su bili sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem i
njegovim ashabima - ako bi im bilo naređeno da nešto urade oni su žurili da ga
urade.Što se tiče danas, vjernik mora pojasniti stvari i ne treba ići naprijed
osim u pitanjima u kojima je učen.“
Muhammed ibn Bašir
je rekao:
Odredi tačku za
svoje stopalo prije nego napraviš korak,
Jer ko god posrne,
zbog neznanja će sigurno pasti.
- Drugim riječima,
ne pristupaj određenom pitanju sve dok ne razmisliš o njegovim posljedicama i
krajnjem rezultatu.Ako je to u tvom najboljem interesu, idi za njim, u drugom
slučaju, suzdrži se od njega.
Hafs ibn Gajjas je
rekao: „Rekao sam Sufjanu es-Sevriju: 'O Ebu Abdullah! Ljudi stalno pitaju o
Mehdiju, pa šta ti imaš reći o njemu?' On reče: 'Ako bi on prošao pored tvojih
vrata ne mješaj se sa njim sve dok se mase ne slože u pogledu njega.“ (Hilyat
al-Awliya)
Huzejfe je rekao
kada je spomenuo smutnju: „Ona je nejasna kada se tek pojavi ali postane jasna
kada ode.“ (Al-Musennef Ibn Ebi Šejbe)
Šamr je rekao u
pogledu Huzejfine izjave: „Kada se smutnja tek pojavi, ona zbuni ljude i učini
ih da se osjećaju da su oni u pravu sve dok se ne upuste u nju i urade djela
koja nisu dozvoljena.Potom, kada smutnji dođe kraj i ode, njena prava stvarnost
postane jasna i svi oni koji su se upustili u nju će shvatiti da su bili u
krivu.“ (Lisan al-'Arab)
Zato ne budi
obmanut prvom stvari koju vidiš,
Doista, prva zora
koja sviće je lažna zora.
Stvari će te
dovesti u sumnju kada se tek pojave,
Ali saznat ćeš
njihovu stvarnost kada prođu i nestanu.
Drugi pjesnik je
rekao u svom kritikovanju ljudi:
I oni sebe ne
štite od zla sve dok ih ne zadesi,
I ne znaju o
stvarima sve dok ih ne prođu.
Ebu Hatim,
Muhammed ibn Hibban al-Busti je rekao: „Onaj koji žuri ne postiže svoj cilj
isto kao što dobri i blagi nikad ne bude preteknut.Onaj koji ćuti je rijetko
ukoren a onaj koji mnogo govori je rijetko ikad siguran.Onaj koji žuri govori
prije nego što sazna bilo šta i odgovara prije nego što razumije bilo šta.On
hvali drugoga bez upoznavanja njega i kritikuje ga nakon što ga je hvalio!On
pokušava da riješi nešto prije nego što razmisli i ide naprijed bez da je išta
riješio.Žurba je uvijek slijeđenja žaljenjem a sigurnost nije nešto što dolazi
sa njom i arapi su zvali žurbu „majkom svih kajanja“.“ (Rawdhat al-'Uqala)
Ne budi ishitren
jer možda,
Mladić žuri u
stvari koja će mu štetiti.
I možda mladić
prezire nešto,
Ali će ga njegov
krajnji ishod učiniti sretnim.
(Basa'ir Dhawi
al-Tamjiz)
Strpljivi će
ostvariti neke svoje potrebe,
Dok će onaj koji
žuri pasti i posrnuti.
I možda se neki
ljudi izgube zbog svoje sporosti,
Kada bi bilo
ispravnije da su žurili.
(Al-'Aqd al-Farid)
Hasan al Basri je
rekao: „Samo su vjernik sa nadom i marljiv neznalica vrijedni da se njima
govori.Što se tiče onoga koji udara sa svojim mačem ili bičem i govori: 'Bojte
me se!Bojte me se!', šta ti imaš sa njim?“ (al-Tamhid -Ibn 'Abdul-Berr)
Šabi je rekao:
„Čovjek je jednom krenuo ka Muaviji govoreći:' Upozoravam te na vladara jer je
njegov ljutnja poput one djeteta a njegov zahvat poput onoga od lava!' (Siyar
A'lam al-Nubala)
Al-Mustavrid
al-Kureši je rekao dok je Amr ibn al-As bio prisutan: „Mustaurid al-Kuraši
rekao: „Čuo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da kaže:
'Sudnji dan će nastupiti a rimljani će biti većina ljudi.“Amr mu reče: „Budi
oprezan o tome šta pričaš.“ On odgovori: „Ja samo kažem ono što sam čuo od
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.“ Na to Amr reče: „Ako je to
tako onda je to samo zbog četri osobine koje rimljani posjeduju:Oni su
naipromišljeniji ljudi prilikom spuštanja smutnje,oni se najbrže oporavljaju
nakon nedaće,oni se najbrže oporavljaju i napadaju nakon poraza,oni su dobri
prema siromašnima, siročadi i slabima. I peta osobina je da oni pružaju otpor
tiraniji kraljeva. (Sahih Muslim)
Ono što je važno
ovdje je njegova izjava „ni najpromišljeniji ljudi prilikom spuštanja smutnje...“
– t.j. ako nastupi promjena situacije i pojavi se smutnja, oni opraštaju i ne
budu ishitreni niti se srde kako bi odagnali ubijanje i spasili svoju kršćansku
braću, i spasili ih od smutnje jer oni znaju da kada se smutnja pojavi, ona će
se spustiti na njih.Tako zbog ove njihove osobine kod njih oni će ostati
najveći u broju pred Sudnji Dan.Začuđujuće je kako mi ne prihvatimo ovu
pohvalnu osobinu za koju je Amr ibn al-As pohvalio Rimljane jer mi imamo pravo
u svakom dobru od bilo koga drugog.