I kaže: «Hanbel kaže: 'Pričao nam je Humejd: 'Obavješten sam da neki ljudi govore: «Ko bude priznavao namaz, post zekat, hadž a ne bude ništa od toga radio sve dok ne umre, takav je mu'min osim u slučaju ako je bio od onih koji to niječu.» Ovo je jasan kufr. Takvo mišljenje se suprostavlja Kur'anu, sunnetu Allahova Poslanika i ulemi muslimana. Uzvišeni Allah kaže:
وما أمروا إلا ليعبدوا الله مخلصين له الدين حنفاء
«A naređeno im je da se samo Allaha obožavaju, da Mu iskreno, kao pravovjerni, vjeru ispovjedaju.»
Hanbel kaže: «Čuo sam Ebu Abdullaha Ahmeda b. Hanbela kako kaže: «Ko ovo kaže takav je uznevjerovao u Allaha, suprostavio se Njegovoj odredbi i Njegovom Poslaniku u onome sa čim je došao od Allaha.» Završen citat. Medžmu' fetava, 7/209.
I rekao je: «Ahmed b. Hanbel kaže: «Pričao nam je Halef b. Hajan, pričao nam je Ma'kil b. Abdullah Abesi, kaže: «K nama je došao Salim Aktes ispoljavajući akidu irdža'a (mišljenje da je za iman dovoljno samo srčano vjerovanje bez djela) pa su se naši prijatelji razbježali od njega. Od njih je bio i Mejmun b. Mehran i Abdulkerim b. Malik. On se obavezao Allahu da mu neće pružiti utočište tako da ga niko nije primio osim mesdžid. Ma'kil dalje pripovjeda: «Kada sam otišao na hadž ušao sam kod Ata'a b. Rebaha sa grupom mojih prijatelja a on je učio:
حتى إذا استيأس الرسل …
«I kad bi poslanici gotovo nadu izgubili…” Rekosmo mu da imamo potrebu za njim pa nas je primio. Obavjestio sam ga da su neki naši ljudi uveli novine i da govore da namaz i zekat nisu od vjere. On reče: «Pa zar Allah nije rekao:
وما أمروا إلا ليعبدوا الله مخلصين له الدين حنفاء ويقيموا الصلاة ويؤتوا الزكاة وذلك دين القيمة
«Naređeno im je da samo Allaha obožavaju iskreno mu ispovjedajući vjeru, i da klanjaju namaz i daju zekat, to je prava vjera.»
Tako da su namaz i zekat od vjere. Rekoh : «Oni govore da se iman ne povećava.» Odgovori: «Zar Allah nije rekao:
ليزدادوا إيمانا مع إيمانهم
«Da bi povećali iman na iman.»
To je iman. Rekoh: «Oni to pripisuju tebi, a do mene je dospjelo da je kod tebe došao Ebu Zerr sa svojim ashabima i kada su ti iznijeli svoje mišeljenje da si ti to prihvatio. Pa je rekao: «Ne tako mi Allaha», pa je to ponovio dva ili tri puta. Zatim reče: «Kada sam došao u Medinu sjeo sam kod Nafije pa mu rekoh: «O Ebu Abdullahe ja imam potrebu kod tebe.» On reče da li se radi o nekoj tajni ili je nešto javno?» Tajna, rekoh. Koliko je samo tajni u kojima nema hajra, odgovori on. Rekoh: «Ovo nije od te vrste.» Pošto smo klanjali Ikindiju on ustade i uze me za odjeću a zatim upita: «Kakva je tvoja potreba?» Pa sam mu spomenuo njihov govor. A on mi reče: «Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Naređeno mi je da ih tučem sabljom dok ne kažu la ilahe illallah, a kada izgovore la ilahe illallah zaštitili su od mene imetke i krv osim što nalaže pravo šehadeta a račun će polagati kod Allaha.'» Rekoh: «Oni govore: 'Mi priznajemo da je namaz farz ali ne klanjamo, priznajemo da je alkohol haram ali ga pijemo priznajemo da je brak sa majkama zabranjen a li ih ženimo.'» On trgnu ruku iz moje ruke a zatim reče: «Onaj ko to čini je kafir.» Završen citat. Pogledaj Medžmu' fetava, 7/204-205
