“Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, proveo je u Medini devet godina, a hadža nije obavio. Zatim je desete godine objavljeno narodu: “Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, će obaviti hadž!” U Medinu dođe mnogo ljudi i svi su očekivali da se pridruže Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem, , radeći ono što i on radi. Krenuli smo za njim i došli na Zul-Hulejfu (mikat). Esma bint Umejs rodi Muhammeda ibn Ebi Bekra. Poslala je poruku Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem, – šta joj je činiti? Rekao je: “Okupaj se i spriječi rasipanje nečistoće nifasa stavljanjem kakvog platna..” Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, klanjao je u mesdžidu, a zatim se popeo na jahalicu sve dok deva nije izašla u pustinju. Tada poče izgovarati telbiju: “Lebbejkallahumme lebbejk, lebbejke la šerike leke lebbejk. Innel- hamde ven-ni’mete leke vel-mulk, la šerike lek.” I narod poče izgovarati ove riječi, a Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, na to nije ništa govorio. Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, stalno je izgovarao telbiju. Nismo imali namjeru obaviti ništa osim hadža, a za umru nismo znali. Kada smo došli u Mekku dodirnuo je i poljubio rukn (El-Hadžerul-Esved), obavio tavaf sa žurnim i usitnjenim koračanjem bez trčanja u prva tri kruga, te slobodno hodajući u preostala četiri. Zatim je prošao do Mekami Ibrahima i proučio:
وَاتَّخِذُوا مِنْ مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ مُصَلًّى
“Neka vam mjesto na kojem je stajao Ibrahim bude prostor iza kog ćete namaz obavljati!”( Suretul-Bekare, ajet 125) i klanjao dva rekata.
Stao je između Mekami Ibrahima i Ka’be, a u jednoj predaji se kaže da je proučio na namazu suru El-Ihlas i suru El-Kafirun. Zatim, vrati se do rukna, poljubio ga i izašao na Safu. Kada se približio, proučio je:
إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ
“Safa i Merva su Allahova časna mjesta.”( Suretul-Bekare, ajet 158), počinjući s onim čime je i Allah počeo. Uspeo se na Safu odakle je vidio Ka’bu. Okrenuo joj se i proučio tehlil i tekbir i dodao: La ilahe illallahu Vahdehu la šerike leh. Lehul-mulku ve lehul-hamdu ve huve ala kulli šejin Kadir. La ilahe illallahu Vahdehu endžeze va’dehu, ve nesre abdehu ve hezemel-ahzabe Vahdehu. Zatim je uputio dove govoreći iste riječi tri puta, te se uputio ka Mervi. Kada dođe do središta doline požurio je, a kada izađe nastavi hodati. Po dolasku na Mervu učini isto što i na Safi. Kada je bio posljednji krug na Mervi reče: ‘ Da nisam naumio ono što sam već uradio, ne bih poveo hedja i ovo bi preinačio u umru. Ko od vas nema hedja neka se razriješi (ihramskih stega) i nek ovaj obred (tavafa i sa’ja) učini umrom.’ Tada je ustao Suraka ibn Malik ibn Dža’šem i rekao: ‘Allahov Poslaniče, je li to samo ovaj put ili i za ubuduće?’ Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, ispreplete prste i dvaput reče: ‘Umra ulazi u hadž zauvijek.’ Alija , r.a, dođe iz Jemena sa devom za Poslanika ,sallallahu alejhi ve sellem, i ugleda Fatimu kako se razriješila ihrama, obukla šarenu tkaninu i podvukla surmu. On je prekori, a Fatima odgovori: ‘Moj mi otac ovo naredi!’ Alija je kasnije u Iraku govorio: ‘Otišao sam Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem, ljutit na Fatimu zbog njena postupka, tražeći od Poslanika ,sallallahu alejhi ve sellem, pojašnjenje za ono što je rekla. Fatima ga je obavijestila da ju je Alija prekorio, pa mu reče: ‘Istinu je rekla, a šta si ti rekao kada je hadž propisan?’ Alija odgovori: ‘Rekao sam: Allahu moj, odazivam Ti se onim čime Ti se i Tvoj Poslanik odaziva!’ i doda: ‘Sa mnom je hedj i ne mogu se razriješiti (ihrama).’ Grupa hedja koja je došla sa Alijom iz Jemena i koju je Alija poveo Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem, brojala je stotinu. Ljudi su se razriješili ihrama i potkratili kosu - svi osim Poslanika ,sallallahu alejhi ve sellem, i onih sa hedjom. Kada dođe deveti dan zul-hidždžeta (jevmut-tervije) uputiše se prama Mini učeći telbiju za hadž. Poslanik je uzjahao jahalicu i na Mini klanjao podne, ikindiju, akšam, jaciju i sabah-namaz. Zatim je malo sačekao do izlaska sunca i naredio da mu se postavi šator na Nimri.
Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem,, krenuo je, a Kurejšije nisu smatrale da će stati na Muzdelifi kao što su to radili u predislamsko doba. Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, dozvolio je prostor (za boravak) sve do Urne. Zatekao je podignut šator na Nimri i u njemu odsjeo sve do izlaska sunca iz zenita kada mu je dovedena jahalica i on krenu. Kada dođe u središte doline održa govor: ‘Vaši životi i imeci su sveti jedni drugima, kao što je svet ovaj dan u ovom vašem mjesecu u ovom vašem gradu. Zar ne, svo paganstvo je sa mnom nestalo i krvne osvete iz paganstva su nestale. Prvu našu krvnu osvetu koju ja opraštam jeste život Ibn Rebi’e ibnul-Harisa, dijete koje je bilo na dojenju kod Benu Sa’da, a pleme Huzejl ga ubi. Poništena je i paganska kamata, a prvu našu kamatu koju ja opraštam jeste kamata El-Abbasa ibn Abdul-Muttaliba, sva je ona poništena. Bojte se Allaha u vašem ophođenju prema ženama, jer ste ih uzeli na Allahov emanet, a njihova stidna mjesta s Allahovim imenom sebi dozvolili. Vi imate pravo kod njih da u vaše kuće nikog ne uvode koga vi prezirete, a ako to urade udarite ih, ali bez nanošenja žestokog bola. One kod vas imaju pravo opskrbe i odjeće koliko je srednje uobičajeno. Ostavio sam vam nešto poslije čega nećete zalutati ako ga se budete pridržavali – Allahovu Knjigu. Bićete pitani o meni, a šta ćete reći? Rekoše: ‘Svjedočimo da si dostavio, izvršio i savjetovao.’ Pokazujući kažiprstom prema nebu i uperujući ga prema ljudima triput reče: ‘Bože moj, posvjedoči!’ Bilal tada prouči ezan. Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem,, ustade da klanja podne namaz, a i drugi ikamet se prouči te klanja ikindiju. Između njih nije pauzirao. Popeo se na jahalicu dok ne dođe na Arefat. Stomak jahalice je dodirivao stijene, a povodac je stavio pred sebe. Okrenuo se Kibli i neprestano stajao sve do zalaska sunca. Svjetlost polahko poče jenjavati, a sunčev disk nestade. Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem,, Usamu ibn Zejda ostavi u pratnji iza sebe i krenu. Stegnu devin povodac tako da joj glava dodirnu oslonac bedra na sedlu. Govorio je pokazujući desnom rukom: ‘ O ljudi, mirno, mirno!’ Kada god bi došao na pjeskovito uzvišenje povodac deve bi otpustio da se (lakše) popne. Došao je na Muzdelifu i klanjao akšam i jaciju sa jednim ezanom i dva ikameta ne čineći između njih nikakav zikr. Zatim je legao do pojave zore. Klanjao je sabah-namaz, sa ezanom i ikametom, kada se zora već jasno ukazala. Uzjahao je i došao na brijeg (El-Meš’arul-Haram), okrenuo se Kibli, uputio dovu Allahu donoseći tekbir, tehlil i riječi La ilahe illallah. Tu je ostao dok se nije dobro osvanulo i krenu prije izlaska sunca. Za sobom ostavi El-Fadla ibnul-Abbasa. Došao je u Vadi Muhassir, malo skrenuo i uputio se srednjim putem koji vodi na Veliko džemre. Na džemretu je kod drveta bacio sedam kamenčića donoseći tekbir sa svakim bačenim kamenčićem. Kamenčići su bili veličine graška. I ostali su tako radili. Zatim, krenuo je prema mjestu klanja i zaklao šezdeset i tri kurbana svojom rukom, a ostatak dao da zakolje Alija kojeg je uvrstio u svoj hedj. Naredio je da se od svake deve odsječe komad i stavi u lonac za kuhanje. Jeli su meso i mesnu čorbu. Poslije Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, uzjaha i uputi se Ka’bi. U Mekki je klanjao podne i otišao do sinova Abdul-Muttaliba koji su napajali Zemzemom i rekao im: ‘Izvadite vode, sinovi Abdul-Muttalibovi. Kad vas ljudi ne bi preokupirali napajanjem, zahvatao bih i ja sa vama.’ Dadoše mu kofu i on se napi iz nje.( Muslim) Allah najbolje zna.
