Biti darežljiv – Izvor odmora

„...Poslanik sallallahu alejhi we sellem je bio najdarežljivija osoba u pogledu davanja onoga što je posjedovao i nikada nije gledao da li je nešto preveliko ili neznatno da ga daruje Allaha radi.

Niko nije zatražio nešto od njega a da mu on nije dao, neovisno o tome koliko veliko ili malo je to bilo.Djelio je  stvari na način  na koji je izgledalo  kao da se nikad nije bojao siromaštva a velikodušnost i sadaka su mu bile najomiljenije stvari.Njegova sreća i radost kada bi nešto davao je bila veća kod njega od one koji su osjećali oni kojima bi davao poklone.On je bio najvelikodušnija osoba, i njegova darežljivost je bila poput vjetra.

Ako bi mu prišla osoba u potrebi  uvijek bi davao prednost njoj nad sobom.Nekad je to bilo u obliku hrane a nekad u obliku odjeće.

Imao je raznovrsne načine kako bi darivao stvari

• Ponekad bih ih dao kao male poklone, ponekad kao sadaku, a nekad kao veliki poklon

• Nekad bi kupio od nekoga neku stvar  a zatim mu dao tu stvar za koju je platio, kao što je uradio sa devom koju je kupio od Džabira

• Ponekad bi uzeo pozajmicu a zatim vratio više nego što je posudio, ili bi dao nešto bolje ili obilnije nego što je posudio

• Prihvatio bi poklon a zatim bi ga uzvratio sa poklonom koji je mnogo vrijedniji

Sve je ovo uradio iz svoje velikodušnosti i želje da praktikuje koliko je moguće što više vidova sadake i dobra .

Njegova sadaka je bila u onome što je posjedovao, njegovoj ličnosti, njegovim rječima.Davao bi šta god je imao i drugima bi naređivao da daju sadaku i podsticao ih na to putem svojih djela i riječi.

Ako bi vidio škrtu osobu, sama njegova ličnost bi tu osobu natjerala da postane velikodušna i darežljiva.Ko god je sa njim imao posla, družio se i uvidio njegov životni stil ne bi imao drugi izbor do da isto postane velikodušan i širokogrudan.

Njegov životni stil je bio sačinjen od dobrote, milostinje i dobročinstva.Iz tog razloga je bio najodmorniji i najopušteniji od ljudi i najčišćeg i najblažeg srca.Darežljivost i dobrota imaju nevjerovatan efekt u donošenju odmora duši.

Blagost prema ljudima i pomaganje njima putem tvog novca, utjecaja, fiziče pomoći, i drugih vidova dobra su sredstva  odmora i relaksacije. Velikodušna i dobra osoba je mnogo odmornija, čišća i mekša u srcu, dok je škrta osoba koja ne prikazuje dobrotu ima najstegnutija prsa, najdepresivniji život, i najviše briga i stresa.

I Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je dao primjer u 'Sahihu' u pogledu velikodušnog i škrtog. Opisao ih je kao dvojicu ljudi koji imaju željezni oklop.Kada velikodušna osoba naumi nešto dati kao sadaku, njegov oklop se proširi i opusti dok ne pokrije njegove noge.Kada škrta osoba naumi dati sadaku svaki krug njegova oklopa ostane na mjestu i ne proširi i opusti se uopće.Tako, ovo je poput odmora i opuštanja  koju velikodušan vjernik osjeti u poređenju sa stegnutosti koju škrta osoba osjeti...“

(Zad al-Me'ad, 2/22-26)

Smrt...

يا نفس قد أزف الرحيل *** وأظلك الخطب الجليل

O dušo moja, doista se tvoj odlazak približio
I velika stvar se nadvila nad tobom (t.j. smrt)

فـتأهــبي يـا نـفـس, لا *** يلعب بك الأمــل الطـــويــل
Zato se pripremi o dušo i ne dozvoli
Duge nade da te obmanu i zavaraju

فـلـتـنـزلـن بـمنزل *** ينسى الخليل به الخليل
Doista ćeš biti stavljena u poziciju
Gdje čak i prijatelji zaboravljaju jedan drugog (t.j. kabur)

ولـيركـبن علـيـك فـــيه *** من الــثـرى ثقل ثقــيل
i zasigurno će nad tobom biti stavljeno
Od prašine koja je mučna i teška

قرن  الفناء بنا فما *** يبقى العــزيــز ولا الذلــيل
Smrt je postala naš saputnik i niko neće ostati
Niti veliki niti obeščašćeni

إني إعـيذك أن يميل *** بك الهوى فـيمن يميل
Upozoravam te da budeš zavedena od svojih strasti
Zavedeni među onima koji su zavedeni

والـمــــوت آخــــر عـــــلة *** يـعـتـلها الـبـدن العــلــيــل
Jer doista smrt je konačna bolest
Koju će svako bolesno tjelo iskusiti.

Ebul Atahija

Mudrost: Poema Zuhejra

On kaže u svojoj poemi:

Počeo sam mrziti breme života i ko god živi

Osamdeset godina zasigurno će ga početi mrziti i biti umoran od njega

Poznata mi je stvarnost od danas i ona od juče prije toga

Ali o stvarnosti sutrašnjice sam slijep i neznalica

Ko god posjeduje dobrotu ali se ponese škrto prema svom narodu

Onda će od njih dosta pretrpjeti, i bit će ponižen.

Tema savjetovanja i mudrosti počinje da oblikuje ovdje Zuhejra kada kaže ljudima da fadhl (vrline, posjedovanja, bogatstvo itd.) je nešto čime je osoba darovana i iz toga razloga nije ispravno da bude škrta  na njima, da ih uskrati zajednici, ili spriječi da pomaže drugima putem njih itd. Interesantno je da kaže 'svom vlastitom narodu' jer  prvi koji moraju imati koristi od naših darova trebaju biti oni koji su nam najbliži t.j. porodica, zajednica... Širenjem nečijeg talenta, imetka i dobrote, bilo da se radi o materijalnim i opipljivim stvarima poput bogatstva ili pojmovnim poput ispravnosti, čestitosti, zajednica postaje jača, napreduje i omogućava ljudima da lijepo žive.

Ko god se boji uzroka smrti, bit će samo sa njima suočen,

Čak i ako se popne na nebo na izgrađenim stepenicama

Smrt je zapisana svima nama čak i ako se uzroci i putevi za svakog od nas razlikuju. Hrabrost i čin upuštanja u žestinu bitke, prihvatanje izazova i branjenje svog plemena je uvijek bilo cijenjeno. Tako da što neustrašiviji bi neko bio veći status bi zauzimao kod svog naroda. Zbog toga Zuhejr ovdje kaže da se ne treba  bojati uzroka smrti jer će onaj koji ih se boji neminovno suočiti s njima. Ovo je ispravno shvatanje i ubjeđenje kao što se kaže u kur'anskom ajetu:

أَيْنَمَا تَكُونُوا يُدْرِكْكُمُ الْمَوْتُ وَلَوْ كُنْتُمْ فِي بُرُوجٍ مُشَيَّدَةٍ

Ma gdje bili, stići će vas smrt, pa kad bi bili i u visokim kulama.(An-Nisa, 78)

Lijepo postupanje s ljudima i vraćanje duga njima je standard po kojem svi moramo živjeti.Kako god, postoje vremena kada naša djela moramo pregledati zavisno od toga s kim se suočavamo i s kim imamo posla. Stoga nije ispravno djelo našeg intelekta ako dajemo previše pažnje nekome ko je ne zaslužuje već ih samo trebamo ostaviti na miru bez ikakvog povrijeđivanja i nanošenja štete.Samo oni koji zaslužuju trebaju zadobiti našu potpunu pažnju, pomoć i dobrotu, inače počećemo se kajati zbog činjenice da smo možda potrošili naš trud na nekome kada postoji neko ko puno više zaslužuje taj trud.

I ko god ne brani svoj izvor vode sa svojim oružjem

Bit će savladan, i ko god ne tlači bit će tlačen.

Ova poema je napisana u vrijeme džahilijeta i stoga možemo vidjeti prirodu i poglede ljudi u to vrijeme.Nisu postojali zakoni niti odgovornost osim osnovnih normi starješina plemena.U stvarnosti je bilo „svaki čovjek za sebe“ ili „svako pleme za sebe“ i u gornjim stihovima može se razumjeti kako Zuhejr aludira na to.On kaže da ko god ne zaštiti sam svoj imetak izgubit će ga od drugih, a prizor koji daje je izvor vode.Historijski u pustinji i otvorenom prostoru, plemena bi se nastanjivala oko izvora vode i napravili bi izvor koji im je bio dovoljan.Bez ovog izvora pleme bi umrlo zbog nedostatka vode.Sad, šta bi se desilo kada bi neko drugo pleme pokušalo da zauzme taj izvor? Pogađamo: RAT. Sad ne trebamo biti iznenađeni, vodeće zemlje čine to i u naše vrijeme samo se ne radi o vodi nego nafti! Ovdje Zuhejr kaže da je dio mudrosti da se boriš za ono što je tvoje, naročito za one stvari koje su neophodne za tvoj opstanak. „I ko god ne tlači biće tlačen“ – ovo je bio predislamski, džahilijetski koncept koji je nažalost vodio do mnogo krvoprolića i zlostavljanja.Imali su stajalište da ako se ne ispostaviš jači od drugih onda ćeš samo biti gažen i potiskivan ali je onda došao Islam i zabranio ovaj koncept u potpunosti, kompletno zabranjujući nasilje i tlačenje...

Ebu Zerr El-Gaffari, radijallahu anhu, prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da Uzvišeni Allah, azze ve dželle, kaže: “O Robovi moji, ja sam Sebi nasilje zabranio, a zabranio sam ga i među vama, pa nemojte jedan drugom nasilje činiti.

I kakav god karakter osoba posjeduje,

Biće poznata čak i ako misli da je skriven ljudima.

Koliko često vidiš onog koji ćuti i bivaš zadivljen,

Ali bogatstvo ili nedostatak leži istinski samo u njegovom govoru.

Jezik čovjeka je jedna njegova polovina a druga je srce,

I nakon toga ne preostaje ništa do meso i krv...