Šafija je takođe rekao: „Nisam nikada ušao u zemlju a da sebe nisam smatrao kao gostom osim Bagdada, jer kad god sam ušao u njega, smatrao sam ga mojim domom.“
Neki od njih su rekli: „Čitav svijet je divljina a Bagdad je civilizovan.“
Ibn Aljah je rekao: „Nisam nikada vidio inteligentnije ljude u studiranju hadisa od ljudi Bagdada, niti bilo koga ljubaznijeg od njih.“
Ibn Mudžahid je rekao: „Vidio sam Ebu Amra bin al-Ala u snu i upitah ga: „Šta je Allah uradio s tobom?“ On odgovori: „Dosta toga. Ko god ostane u Bagdadu i od sljedbenika je ehlu sunneta wel džemata i preseli na tome biće uveden iz jednog dženneta u drugi.“
Ebu Bekr bin Ajjaš je rekao: „Islam je u Bagdadu, i on je poput lovca koji lovi ljude, a ko god ga nije vidio, nije vidio svijet.“
Ebu Muavija je rekao: „Bagdad je prebivalište ovog svijeta i drugog.“
Neki od njih su rekli: „Od najboljih aspekata muslimana je da klanja džumu u Bagdadu, noćni namaz u Mekki i Bajram namaz u Tarsusu.“
Al Hatib al Bagdadi je rekao: „Ko god klanja džumu namaz u Gradu Mira (Madinat as-Selam-ovo ime je dato Bagdadu od Ebu Džafera al-Mensura) povećat će mu se ljubav prema islamu u srcu, jer su neki od naših učenjaka imali običaj reći da je Petak u Bagdadu poput Bajrama u bilo kojoj drugoj zemlji.“
Neki od njih su imali običaj reći: „Imao sam ustaljeni običaj da klanjam džuma namaz u džamiji al-Mensura ali mi je bio ponuđen posao koji me je spriječio da klanjam tamo, pa sam usnio san u kojem mi je rečeno: „Ostavio si namaz u gradskoj džamiji dok svaki petak 70 Allahovih evlija klanjaju u njoj?“
Drugi je rekao: „Naumio sam da se preselim iz Bagdada u drugi grad pa sam usnio san u kojem mi neko reče: „Zar ćeš napustiti zemlju u kojoj su deset hiljada Allahovih evlija?“
Drugi su rekli: „Imao sam viziju u kojoj je izgledalo kao da dva meleka dolaze u Bagdad, jedan drugom govori: „ Iskornijeni ga, kao da zaslužuje kaznu.“ Pa drugi melek reče: „Kako da iskoriijenim zemlju u kojoj se učenje cijelog Kur'ana završi pet hiljada puta svake noći?“
Seid bin Abd al-Aziz bin Sulejman bin Musa je rekao: „Kada bi čovjek posjedovao znanje Hidžaza, ahlak Iraka, namaz Šama, bio bi kompletna osoba.“
Zubejda je rekao Mensuru an-Nimriju: „Izrecituj mi nešto poezije kako bih zavolio Bagdad.“ Pa on reče: „
Šta da neko kaže o Bagdadu, sa svojim slatkim biljkama
I svojim vjerskim i dunjalučkim blagodatima?
Donosi život bolesnom ako pomiriše njegov lahor,
I šeta između grana slatko-mirišljavih biljaka...
Pa mu je on dao hiljadu dinara.
Al- Hatib je rekao: „Čitao sam u knjizi Tahira bin Muzaffera bin Tahira al-Hazina neku poeziju s njegovim rukopisom:
To je prelijepa zemlja koja isključivo za svoje stanovnike
Posjeduje stvari koje se ne mogu pronaći u bilo kojoj drugoj zemlji
Blagi povjetarac koji je skladan i zdrav
A njegova voda je slađa od vina
I njegov Tigris sa dvije obale je uklesan za nas
Sa krunom za krunom i palatom za palatom
Vidiš ga poput mirisa a njegova voda poput srebra
A kamenja na njegovim obalama je poput rubina i bisera...
I al-Hatib je izrecitovao još više poezije a ono što smo naveli je dovoljno.
Gradnja Bagdada je završena 146 h.g. a neki kažu 148.Takođe se kaže da su njegovi rovovi i zidovi koji ga okružuju završeni 147 h.g. i al-Mensur je nastavio izgrađivanje i usavršavanje dok je zadnja građevina koju je sagradio bila Palata Vječnosti ( Qasr al-Huld) jer je on mislio da će ostati zauvijek i da će biti vječna bez uništenja. Kako god, kada je napokon završen, on je umro, i Bagdad je bio uništen mnogo put kao što ćemo pokazati...“
[Ibn Kesir - 'al-Bidaje wen-Nihaje'; 9/460]
