1. Osnova islama je ono oko čega su se složile sve vjere.
Rekao je Uzvišeni:
" وما أرسلنا من قبلك من رسول إلا نوحي إليه أنه لا إله إلا أنا فاعبدون "
«Prije tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: «Nema Boga osim Mene, zato samo Mene obožavajte ('ibadet činite).» (Al-Anbiya')
" شرع لكم من الدين ما وصى به نوحا والذي أوحينا إليك وما وصينا به إبراهيم وموسى وعيسى أن أقيموا الدين ولا تتفرقوا فيه "
«On vam je od vjere propisao ono što je oporučio Nuhu, i ono što Smo tebi objavili, i ono što Smo oporučili Ibrahimu, Musa'u i 'Isa'u: «Uspostavite (ispravno) din i nemojte se u njemu razilaziti!» (Aš-Šura')
Uzvišeni je rekao o Nuhu, 'alejhis-selam:
" و أمرت أن أكون من المسلمين "
«I naređeno mi je da budem od muslimana» (Junus)
O Ibrahimu 'alejhis-selam je rekao:
" إذ قال له ربه : "ٍ أسلم ! " قال : " أسلمت لرب العالمين ."
«Kada mu Njegov Gospodar reče: «Budi musliman (predaj se)!» On reče: «Predah se (musliman sam) Gospodaru svega stvorenog.» (Al-Bekareh)
Ibrahim i Ja'kub, 'alejhimus-selam, su oporučili svojim sinovima:
" فلا تموتن إلا و أنتم مسلمون . "
«I nemojte umirati osim kao muslimani!» (Al-Bekareh)
O Musa'u, 'alejhis-selam, je rekao:
" يا قوم إن كنتم آمنتم بالله فعليه توكلوا إن كنتم مسلمين ! "
«O narode moj! Ako ste povjerovali u Allaha, pa na Njega se oslonite, ako ste muslimani!» (Junus)
Pomagači 'Isa'a (havarijjun), 'alejhis-selam, su rekli 'Isa'u:
" آمنا و اشهد بأننا مسلمون . "
«Povjerovali smo, i ti posvjedoči da smo mi uistinu muslimani.» (Al-Maideh i Alu 'Imran)
Šejhul-islam Ibn Tejmijje, rahimehullah, je rekao u «Kitabun-nubuvvat» str.127:
" والإسلام هو دين جميع الأنبياء والمرسلين ومن تبعهم من الأمم كما أخبر الله بنحو ذلك في غير موضع من كتابه فأخبر عن نوح وإبراهيم وإسرائيل عليهم السلام أنهم كانوا مسلمين وكذلك اتباع موسى وعيسى عليهما السلام وغيرهم، والإسلام هو أن يستسلم لله لا لغيره فيعبد الله ولا يشرك به شيئا ويتوكل عليه وحده ويرجوه ويخافه وحده ويحب الله المحبة التامة لا يحب مخلوقا كحبه لله.... فمن استكبر عن عبادة الله لم يكن مسلما، ومن عبد مع الله غيره لم يكن مسلما ."
«Islam je vjera svih vjerovjesnika i poslanika i njihovih sljedbenika među narodima, kao što je Allah o tome obavijestio na više mjesta u Svojoj Knjizi. Obavijestio nas je da su Nuh, Ibrahim i Israil, 'alejhimus-selam, bili muslimani. Isto tako i sljedbenici Musa'a i Isa'a, 'alejhimus-selam, i drugi.
A islam znači da se preda samo Allahu, ne nekom drugom mimo Njega, te da samo Njega obožava, i da Mu ništa i nikog ne pridružuje, da se jedino na Njega oslanja, da Mu se nada i da se samo Njega boji, da potpunom ljubavi voli Allaha, ne voleći nikakvo stvorenje kao što Allaha voli...
Pa ko god se uzoholi nad obožavanjem ('ibadetom) Allaha nije musliman, i ko god bude uz Allaha drugog mimo Njega obožavao ('ibadet mu usmjeravao) nije musliman.»
2. Zna se po tome (definira se) da je prvi vadžib (obaveza, farz), zbog hadisa 'Abdullaha b. 'Abbasa, radijallahu 'anhuma, u kojem se prenosi da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, prilikom slanja Mu'aza u Jemen, njemu rekao:
«Ti odlaziš narodu od sljedbenika knjige, pa neka prvo čemu ih budeš pozvao bude svjedočenje da nema ničeg i nikog dostojnog obožavanja osim Allaha, - a u drugoj predaji – da učine Allaha jednim (tj. tevhidullah, op. prev.)» Prenose ga Al-Buhari i Muslim.
3. Osnova islama je prvo što se traži od osobe, zbog vjerodostojnog hadisa:
" أمرت أن أقاتل الناس حتى يشهدون أن لا إله إلا الله وأن محمدا رسول الله..."
«Naređeno mi je da se borim protiv ljudi sve dok ne posvjedoče LA ILAHE ILLALLAH i da je MUHAMMED RESULULLAH...»
Osnova islama se takođe definiše (prepoznaje/karakteriše) onim što je bilo na početku islama. Rekao je Uzvišeni:
" يا أيها المدثر قم فأنذر وربك فكبر وثيابك فطهر والرجز فاهجر. "
«O, ti pokriveni! Ustani i opominji, i Gospodara tvog veličaj, i odjeću svoju očisti i kumira (prljavštine) se kloni.» (Suretul-Muddethir)
4. Osnova islama je ono što je bilo u mekanskom periodu, i ono na čemu su bili iseljenici (muhadžiri) za Abesiniju. Ibn Tejmijje, rahimehullah, kaže u «Kitabun-nubuvvat» str. 430:
" واتفقت الأنبياء على أنهم لا يأمرون بالفواحش ولا الظلم ولا الشرك ولا القول على الله بغير علم ."
«Vjerovjesnici su složni u tome da ne naređuju razvrat, niti nepravdu, niti širk, niti govor o Allahu bez znanja.»
U «Medžmu'ul-fetava» 14/470-471, takođe kaže:
" إن المحرمات منها ما يُقطع بأن الشرع لم يُبح منه شيئا لا لضرورة ولا غير ضرورة كالشرك والفواحش والقول على الله بغير علم والظلم المحض، وهي الأربعة المذكورة في قوله تعالى (قل إنما حرم ربي الفواحش ما ظهر منها وما بطن والإثم والبغي بغير الحق وأن تشركوا بالله مالم ينزل به سلطانا وأن تقولوا على الله مالا تعلمون) فهذه الأشياء محرمة في جميع الشرائع وبتحريمها بعث الله جميع الرسل ولم يُبح منها شيئا قط ولا في حال من الأحوال ولهذا أنزلت في هذه السورة المكية . "
«Među zabranjenim stvarima (muharremat) ima onih za koje se kategorički može reći da šerijat ništa od njih nije dozvolio; ne u prinudi (darureh) niti u nekoj drugoj situaciji. Poput širka, razvrata, govora o Allahu bez znanja i čiste nepravde. To su četiri spomenute u Njegovim riječima, Uzvišen je:
«Reci: «Moj Gospodar samo zabranjuje razvratne stvari, vidljive i tajne, grijeh, i bespravno nasilje, i da Allahu pridružujete ono o čemu On nikakvog dokaza nije objavio, i da o Allahu govorite ono što ne znate.»
Ove stvari su zabranjene u svim zakonodavstvima, i s njihovom zabranom je Allah poslao sve poslanike i od njih nikada, i ni u jednoj situaciji nije bilo šta dozvolio. Zbog toga su i objavljene u ovoj mekkanskoj suri.»
Štaviše, Poslanik je, po konsenzusu biografičara Allahovog Poslanika i drugih učenjaka, ostao deset godina u Mekki, pozivajući u tevhid.
Takođe u svakoj mekkanskoj suri se spominje osnova islama, tj. tevhid i poslanstvo.
5. Osnova islama je ono o čemu će mukellef biti pitan u kaburu. Od Al-Ber'a b. 'Aziba, radijallahu 'anhu, se prenosi da je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem, pročitao slijedeći ajet:
" يثبت الله الذين آمنوا بالقول الثابت في الحياة الدنيا و في الآخرة..."
«Učvrstiće Allah one koji su povjerovali postojanom riječju u životu na ovome svijetu i na ahiretu...»
pa je rekao:
" نزلت في عذاب القبر فيقال له من ربك فيقول ربي الله ونبي محمد صلى الله عليه وسلم ."
«Objavljen je u vezi kaburskog 'azaba. Biće rečeno: «Ko je tvoj Gospodar (Bog)?» Pa će reći: «Moj Gospodar je Allah, a vjerovjesnik mi je Muhammed, sallallahu 'alejhi ve sellem.»
Prenose ga Al-Buhari i Muslim.
6. Osnova islama je ono što je nemoguće da ga Allah ne propiše i ne naredi. Rekao je Uzvišeni:
" لو كان فيهما آلهة إلا الله لفسدتا ."
«Da na njima (nebesima i zemlji) ima nekih drugih bogova mimo Allaha, oni (nebesa i zemlja) bi zasigurno propali.» (Suretul-Anbiya')
A dokučivanje nemogućnosti nemogućeg, obzirom da je tako, nije ograničeno samo na šerijatske izvore, već je pored njegove ružnoće u šerijatu, ružno i po sudu zdrave prirode (fitre) i zdravog razuma, i nemoguće je da ne bude spomenuto u šerijatu. (Pogledaj «Al-Minhadž» str. 295,276, od Ibn Tejmijje)
7. Osnova islama je ono što se nikada ne mijenja. (Tj. ne može biti predmet derogacije, op. prev.)
