As-salamu `alaykum wa rahmatullah :))

Abdullah ibn Mesud, radijallahu anhu prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Doista je al-Selam jedno do Allahovih imena koje je spustio na Zemlju, pa ga širite među sobom. Uistinu, kada čovjek prođe pored skupine ljudi pa im nazove selam i oni mu uzvrate, on ima položaj dobročinitelja nad njima jer ih je podsjetio na selam. A ako mu oni ne odgovore na selam, odgovorit će mu onaj koji je bolji i plemenitiji od njih.“ [Medžma' al-Zewa'id 8/32; al-Targib we al-Terhib 3/416]

Ebu Hatim, rahimehullah kaže: „Pametan čovjek bi se trebao pridržavati širenja selama općenito jer onaj ko poselami deset ljudi ima nagradu kao onaj koji oslobodi roba. Selam je prva stvar koja otklanja zavist i neprijateljstvo (među ljudima), a isto tako otklanja mržnju iz srca, kidanje veza i čisti bratstvo među muslimanima.“

Onaj ko prvi nazove selam ima dvije nagrade: Prva je što će ga Allah odlikovati položajem dobročinitelja nad onim koji je pozdravljen, jer ga je podsjetio na selam a druga je što će mu na selam odgovoriti meleki, ukoliko mu pozdravljeni ne uzvrati na njega.

Zubejd al-Jemi : „Najvelikodušnija osoba je ona koja djeli imetak ne tražeći nagradu (od ljudi), osoba koja najviše oprašta ljudima je ona koja prašta a u mogućnosti je da kazni, najbolji čovjek je onaj koji uspostavlja vezu sa onima koji je kidaju s njim a najškrtiji od ljudi je onaj koji je škrt na selamu.“ (Zubejd ibn al-Haris al-Jemi, Ebu Abd al-Rahman, – tabi'in, učenjak hadisa, umro 122 h.g.)


Ammar ibn Jasir, radijallahu anhu, je rekao: „Tri su stvari koje onoga ko ih objedini u svom karakteru, čine od onih koji je shvatio vjeru: Udjeljivanje imetka iako posjeduje malo, pravednost, čak i na svoju štetu, i nastojanje da širi selam na dunjaluku.“

Ebu Hatim, rahimehullah kaže: „Kada musliman susretne svog brata, treba ga poselamiti sa osmjehom na licu jer će to izbrisati grijehe od obojice, poput lišća koje opadne sa drveća zimi kada se osuši. Ko god susreće ljude sa osmjehom i ozarenim licem zadobija njihovu ljubav i privrženost."

Al-Abraš je izrecitovao sljedeće stihove:

Onaj koji se smješi je voljen, zbog ljepote njegova lica,

Dok onaj koji je namršten, bit će često prezren kod ljudi,

Čovjekova nerasploženost samo ubrzava njegovu nečasnost,

A nisam vidio ništa što više čuva čovjeka od ljubaznosti i dobrote.

Hišam ibn Urve prenosi od svoga oca: „Rečeno mi je da je uklesano u riječima mudrosti sljedeće 'O sine moj, neka tvoje lice uvijek bude ozareno i vedro, i neka tvoje riječi uvijek budu ugodne i mile, jer to je draže ljudima od darivanja poklona.“

Al-Zubejdi je rekao: „Čudim se i zadivljen sam onim učačima koji su opušteni i zabavni. A što se tiče onoga koji te susreće namršten dok ti njega susrećeš s ozarenim licem i vedrinom, pa on samo pokazuje tebi stvarnost njegovih djela (t.j. njegova loša djela se odražavaju na njemu). Ne dao Allah da se njihov broj uveća među karijama.“ (Seid ibn ‘Abd al-Rahman al-Zubejdi, Ebu Šejba – učenjak, kadija i muhadis iz Kufe, umro 156 h.g.)

Habib ibn Ebi Sabit : „Od čovjekovog lijepog ponašanja je da se osmjehuje dok razgovara sa svojim prijateljima.“ (‘Habib ibn Ebi Sabit, Ebu Jahja, je tabi'in iz Kufe koji je bio poznat po svom zuhdu, asketizmu, i dobrom pamćenju, umro 119 h.g.)

(Rawdat al-'Uqala')

Sunan Ibn Majah (5 Vol. Set)

Ahadith began to be put down in writing even during the era of the Prophet (S), but these Ahadith were no better than compilations individuals. Their purpose was just to put them down in writing, with: regard for order or sequence. Later, during the caliphate of 'Umar bin 'Abdul-'Aziz (99 AH-101 AH), the state undertook this task but most of the works in this field were the products of individual labor. During the second century of the Hijra calendar, famous books like Muwatta' of Imam Malik and Musnad of Imam Shafi were prepared but the third stage recording Ahadith, known as the Golden Age, came only in the third century AH. Many collections were made in this age. These included the Six Books (Kutub Sittah), popularly known as the Sound Six (Sahah Sitta), Sunan of Ibn Majah being one of them and considered the last of them.

Sunan Ibn Majah began to be included in the Six Books by the end of the fifth century AH. Since then, in every succeeding age, it kept on growing value and importance. With respect to soundness and strength, Sunan Ad Darimi, Sunan Ad-Daraqutni and other books of Sunan were superior Sunan Ibn Majah but they did not gain popularity like Sunan Ibn Majah.

It is to be noted that Sunan is a technical term used by scholars of Had sciences to denote a book of Ahadith relating to legal rulings, from the Chapters of Purification down to the Chapter on Wills in the same order as followed in books of Islamic jurisprudence.


How important and useful the Sunan Ibn Majah is, can also be gauged the fact that when Ibn Majah showed his work to Imam Abu Zar'ah, the latter remarked: 'If this book reached the public, all or most of the existing Jawami would cease to be used. The words of Imam Abu Zar'ah proved be true to the last letter. Several Jawami, Musnads and Sunan were eclipsed by Ibn Majah's Sunan.

Hafiz Ibn Hajar termed the book Jami' Jaiyid (a good, comprehensive Hadith collection).

The book, As-Sunan by Imam Ibn Majah was an excellent and beneficial work that stunned the scholars of his time.

He himself said about the book: "I showed this book to Abu Zur'ah Razi. He checked it and said, 'I think if people lay their hands on this book, all or most of other great compiled works will become unnecessary."

DOWNLOAD

Ako me moj Gospodar upita...

Jedan čovjek je došao kod imama ehlu-sunneta, Ahmeda ibn Hanbela, i upitao ga, „O imam Ahmede, kakvo je tvoje mišljenje o poeziji?“ On upita, „Kakva je to poezija'“ na što čovjek odgovori recitirajući sljedeće stihove:

إذا ما قال لي ربي اما استحييت تعصيني

Ako me moj Gospodar upita, „Zar se ne stidiš tvoje nepokornosti Meni?

وتخفي الذنب عن خلقي وبالعصيان تأتيني

Kriješ svoje grijehe od Mojih stvorenja - a sa grijesima dolaziš Meni.“

Imam Ahmed poče ove stihove recitirati i iznova ponavljati, plačući toliko da je jedan od njegovih učenika rekao da je gotovo pao u nesvjest od silnog plakanja.

إذا ما قال لي ربي اما استحييت تعصيني

Ako me moj Gospodar upita, „Zar se ne stidiš tvoje nepokornosti Meni?

وتخفي الذنب عن خلقي وبالعصيان تأتيني

Kriješ svoje grijehe od Mojih stvorenja - a sa grijesima dolaziš Meni.“

فكيف أجيبُ يا ويحي ومن ذا سوف يحميني؟

Kako ću odgovoriti? O teško meni – ko će me zaštititi?

أسُلي النفس بالآمالِ من حينٍ الى حيني

Odvraćam svoju dušu od (pretjeranog) nadanja – s vremena na vrijeme.

وأنسى ما وراءُ الموت ماذا بعد تكفيني

I zaboravljam na ono što će doći poslije smrti i ono što će doći nakon što budem u ćefine stavljen.

كأني قد ضّمنتُ العيش ليس الموت يأتيني
Kao da mi je zagarantovan život (vječni) i da mi smrt neće doći.

وجائت سكرة الموتُ الشديدة من سيحميني
A kada me smrtne muke zadese – ko će me zaštititi?

نظرتُ الى الوُجوهِ أليـس منُهم من سيفدينـــي
Gledam u lica – ima li iko među njima ko bi me otkupio?

سأسأل ما الذي قدمت في دنياي ينجيني
Bit ću upitan o onome što sam pripremio da me sačuva (na Sudnjem Danu).

فكيف إجابتي من بعد ما فرطت في ديني
Pa kako ću odgovoriti – kad sam bio nemaran prema svojoj vjeri.

ويا ويحي ألــــم أسمع كلام الله يدعوني
Teško meni! Zar nisam čuo Allahov govor kako me poziva?

ألــــم أسمع لما قد جاء في قاف ويسِ
Zar nisam čuo ono što je objavljano u suri Qaf i Ja-sin?

ألـــم أسمع بيوم الحشر يوم الجمع و الديني
Zar nisam čuo o Danu oživljenja, Danu okupljanja i Sudnjem Danu?

ألـــم أسمع مُنادي الموت يدعوني يناديني
Zar nisam čuo glasnika smrti, kako me poziva, dozivajući me?

فيا ربــــاه عبدُ تــائبُ من ذا سيؤويني
Gospodaru moj, rob tvoj se pokajao i vratio Tebi – pa ko će me onda zaštititi?

سوى رب غفور واسعُ للحقِ يهديني
Osim Gospodar, koji mnogo prašta – ka istini, On će me uputiti.

أتيتُ إليكَ فارحمني وثقــّـل في موازيني
Došao sam ti, kajući se – pa mi se smiluj i učini moju vagu teškom (dobrim djelim).

وخفَفَ في جزائي أنتَ أرجـى من يجازيني
I olakšaj mi polaganje računa – Ti si najbolji koji će moja djela obračunati.

Menakib Imam Ahmed - Ibn al-Džewzi

Nunija al-Kahtani 2

ولقد مننت علي رب بأنعم *** مالي بشكر أقلهن يدان

Gospodaru moj, doista si me obasuo mnogim blagodatima,

Ni na najmanjoj od njih ti se ne mogu u potpunosti zahvaliti.

فوحق حكمتك التي آتيتني *** حتى شددت بنورها برهاني

I to je doista od Tvoje mudrosti da si ih meni podario,

Sve dok nisi ojačao moju vjeru njenim svjetlom.

لئن اجتبتني من رضاك معونة *** حتى تقوي أيدها إيماني

Ako, Tvojom dobrotom, budem potpomognut Tvojom pomoći,

Tako da njena snaga učvrsti moju vjeru.

لأسبحنك بكرة وعشية *** ولتخدمنك في الدجى أركاني

Uistinu ću te veličati, danju i noću,

I u tami, moji će udovi Tebi robovati.

ولأذكرنك قائما أو قاعدا *** ولأشكرنك سائر الأحيان

I doista ću te spominjati, bilo da sjedim ili stojim,

I ostatak vremena, Tebi ću zahvaljivati.

ولأكتمن عن البرية خلتي *** ولاشكون إليك جهد زماني

I sakrit ću moje prijeke potrebe od ljudi,

I samo ću se Tebi žaliti u teškim vremenima.

ولأقصدنك في جميع حوائجي *** من دون قصد فلانة وفلان

I tražit ću Tebe u svim mojim potrebama,

Ne tražeći pomoć od bilo koga drugog.

ولأحسمن عن الأنام مطامعي *** بحسام يأس لم تشبه بناني
I zasigurno ću prekinuti moja nadanja u smrtnike,
S takvom odlučnošću, neviđenom prije.

ولأجعلن رضاك أكبر همتي *** ولاضربن من الهوى شيطاني
Učinit ću da Tvoje zadovoljstvo bude moja glavna briga,
I doista ću protjerati šejtana iz svojih prohtjeva.

ولأكسون عيوب نفسي بالتقى *** ولأقبضن عن الفجور عناني
I sigurno ću zaodjenuti nedostatke moje duše, odjećom bogobojaznosti,
I uistinu ću zauzdati moju tvrdoglavost u činjenju zla.

ولأمنعن النفس عن شهواتها *** ولأجعلن الزهد من أعواني
I odvratit ću  dušu svoju od  prohtjeva,
I učinit ću da zuhd bude moj pomagač.

ولأتلون حروف وحيك في الدجى *** ولأحرقن بنوره شيطاني
I doista ću čitati harfove Tvoje objave u dubinama noći,
I svjetlošću njenom, spalit ću šejtana.

Hadisi o oprostu

"Ako me Allah na Sudnjem danu bude pitao za moje grijehe, ja ću Ga moliti za Njegov oprost. Ako me bude pitao za moje nedostatke, ja ću Ga moliti za njegovu milost. A ako me baci u Vatru, kazat ću stanovnicima Vatre da ja, doista, volim Uzvišenog Allaha!". (Selman Ed-Dar, jedan od tabi'ina)

Hadisi kudsij...

"O, čovječe, dok Me budeš molio i dok to budeš želio, Ja ću ti oprostiti ma koliko imao grijeha. O, čovječe, kad bi tvoji grijesi dostigli visinu neba, a ti onda zatražiš oprosta, Ja ću ti oprostiti. O, čovječe, kada bi Mi došao s grijesima kolika je Zemlja, a ti se onda sa Mnom susretneš, a nisi Mi činio širk, Ja ću ti doći s isto toliko oprosta.".

"Ljudi i džinni su u vijesti velikoj. Stvorio sam ih, a oni drugoga obožavaju; Ja ih opskrbljujem, a drugome su zahvalni. Najbolji od Mojih robova je ponizni, a najgori onaj ko se uzdiže. Iskazujem im ljubav Svojom milošću, a Ja sam neovisan od njih. Izazivaju Moju srdžbu, a muftačni su Me. Oni koji Me spominju u Mome su medžlisu, pa ko želi biti u Mojoj blizini neka Me spominje. Pokorni su Moji miljenici, a oni koji Mi griješe ne trebaju očajavati i gubiti nadu u Moju milost; ako se pokaju zavoljet će Me, a ako odbiju pokajati se, Ja ću ih liječiti. Slat ću im iskušenja. Ko Mi od njih dođe kajući se, susrest ću ga iz daljine, a ko Mi se suprotstavi, pozvat ću ga iz blizine. Reći ću mu: Kuda ideš? Zar imaš gospodara poput Mene?!"

"O, sine Ademov, stvorio sam te Svojom rukom i odgojio te Svojim oprostom, a ti Mi se suprotstavljaš i griješiš Mi. Ako Mi se vratiš, oprostit ću ti, gdje ćeš naći Gospodara poput Mene, Ja sam Onaj Koji prašta i Koji je milostiv. Robe, stvorio sam te iz ničega i dao ti sluh, vid, razum i srce. Robe, pokrivam te, a ti Me se ne bojiš! Opskrbljujem te, a ti Me zaboravljaš! Ko je od Mene plemenitiji? Ko me je zamolio, a da mu nisam udovoljio? Ko je zakucao na Moja vrata, a da mu nisu otvorena! Zar sam Ja škrtica? Moj rob je prema Meni škrtica!".

"Najviše se rasrdim na Moga roba koji učini neki grijeh i pomisli da je taj grijeh veći od Moga oprosta i milosti!".

"Neki čovjek je učinio grijeh i rekao: "Gospodaru učinio sam grijeh, oprosti mi." Allah Uzvišeni je rekao: "Moj rob zna da ima Gospodara, Koji prašta grijeh ili za njega kažnjava. Ja sam mu ga oprostio. On ponovo učini grijeh i kaže: 'Gospodaru učinio sam grijeh, oprosti mi.' Allah Uzvišeni je rekao: 'Moj rob zna da ima Gospodara, Koji prašta grijeh ili za njega kažnjava. Ja sam mu ga oprostio.' Ponovo učini grijeh i kaže: 'Moj rob zna da ima Gospodara, Koji prašta grijeh ili za njega kažnjava. Ja sam mu ga oprostio."

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, kaže: "Uzvišeni Allah kaže: 'Ja se stidim da Moj rob podigne ruke ka Meni, a da mu ih Ja odbijem.'. Meleki govore: Allahu moj, on ne zaslužuje Tvoju milost i oprost!'. A Allah im odgovara: 'Ali, Ja zaslužujem da Me se boje i Ja jedino praštam! Budite svjedoci da sam oprostio Svome robu!'."

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, kaže: "Rob traga za Allahovim zadovoljstvom i trudi se steći ga sve dok Uzvišeni Allah ne kaže: "Moja milost je na Moga roba!". Zatim pozove Džibrila i kaže mu: "Allahova milost je na tog i tog!". Zatim pozove nosače Arša i kaže: "Allahova milost je na tog i tog!". Zatim pozove stanovnike nebesa i kaže: "Allahova milost je nad svim!".

Došao je neki čovjek kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, i rekao mu: "Ko će sviđati obračun robovima na Sudnjem danu?". Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, reče: "Allah!". Čovjek upita: "Lično, Allahov Poslanice?". Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, reče: "Da!". Beduin se nasmija, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, ga upita: "Šta te nasmijalo?". Beduin reče: "Doista, Plemeniti, kada odluči, briše grijehe, a kada svodi račun oprašta!" Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, reče: "Beduin je shvatio! Zar ima iko plemenitiji od Allaha!".

O umjerenosti u znanju

Rekao je ibn Abdulberr : Od bereketa znanja i njegovih pravila jeste i umjerenost u njemu. Onaj koji ne bude u znanju umjeren, neće ga shvatiti, niti će ga prenijeti drugima na njima shvatljiv način.

Jedan od učenjaka je rekao: "Nemam znanja osim onoliko koliko da znam da ja nisam najučeniji."

Mahmud el-Verrak je rekao: "Najpotpuniji ljudi su oni koji najbolje poznaju svoje manjkavosti i bore se i trude protiv svojih strasti."

Malik b. Enes je govorio: "U našem vremenu nema ničeg manje od umjerenosti."

Ibn Hurmuz je rekao: "Ovo znanje nismo tražili u onoj mjeri koliko zaslužuje."

Malik je rekao: "Zapamtio sam ljude koji su govorili: 'Tražili smo ga samo radi nas samih, a nismo ga tražili radi potreba drugih ljudi."

Abdur-Rahman b. el-Kasim rekao je Maliku: "Ne znam da ima iko učeniji po pitanju kupoprodaje od Egipćana." Malik ga je upitao: "Po čemu to znaš?" Odgovorio je: "Po tebi." Na to mu je Malik rekao: "Ja ne poznajem kupoprodaju, pa kako da mi je vi pripisujete?!"


Halid b. Jezid b. Muavija je rekao: "Veliku sam pažnju posvetio skupljanju knjiga, pa nisam ni učenjak, a nisam ni neznalica".

Jezid b. el-Velid b. Abdul-Melik je rekao:

"Ako ne budem govorio u svome skupu,
moj govor je dostigao granicu onoga što znam.
Svome znanju neću pridodati nešto drugo,
pa ako dostignem svoju granicu, šutjet ću."

Eš-Ša'bi je rekao: "Nisam vidio nikoga poput sebe! Da sam htio da sebe vidim najučenijim, ne bih ni od koga prenosio."

Drugi je rekao: "Spoznali smo neke stvari, a neke nismo, pa nećemo poništiti ono što smo spoznali s onim što nismo spoznali."

Hammad b. Zejd je rekao: "Upitan je Ejjub o nečemu pa je odgovorio: 'Nije mi došlo ništa o tome.' Rečeno mu je: 'Reci o tome po svome mišljenju.' Odgovorio je: 'Do toga moje mišljenje nije dospjelo.'"

El-Halil b. Ahmed je rekao: "Moji dani su četiri dana: dan kada izlazim i susrećem se sa učenijim od sebe, tada učim od njega i taj dan je moja korist i moj plijen; dan kada izlazim i susrećem se sa onim od kojeg sam ja učeniji, tada ga podučavam i taj dan je moja nagrada; dan kada izlazim i susrećem se s onim koji je poput mene u znanju, tada ga podsjećam i taj dan je moje predavanje; i dan kada se susrećem s onim od kojeg sam ja učeniji, a on smatra da je on učeniji, tada šutim i taj dan je moj odmor."

Govorilo se: "Kada pametnog podučiš znanju, on ti zahvaljuje, a ukoliko neznalicu podučiš, on te kori i suprotstavlja se. A nikada neće znanje steći onaj koji se stidi i koji se oholi."

Jedan od mudraca je rekao: "Nisam tražio znanje kako bih dostigao njegovu krajnju granicu, već da bih spoznao stvari za koje se neću moći pravdati neznanjem."