Jedan čovjek je došao kod imama ehlu-sunneta, Ahmeda ibn Hanbela, i upitao ga, „O imam Ahmede, kakvo je tvoje mišljenje o poeziji?“ On upita, „Kakva je to poezija'“ na što čovjek odgovori recitirajući sljedeće stihove:
إذا ما قال لي ربي اما استحييت تعصيني
Ako me moj Gospodar upita, „Zar se ne stidiš tvoje nepokornosti Meni?
وتخفي الذنب عن خلقي وبالعصيان تأتيني
Kriješ svoje grijehe od Mojih stvorenja - a sa grijesima dolaziš Meni.“
Imam Ahmed poče ove stihove recitirati i iznova ponavljati, plačući toliko da je jedan od njegovih učenika rekao da je gotovo pao u nesvjest od silnog plakanja.
إذا ما قال لي ربي اما استحييت تعصيني
Ako me moj Gospodar upita, „Zar se ne stidiš tvoje nepokornosti Meni?
وتخفي الذنب عن خلقي وبالعصيان تأتيني
Kriješ svoje grijehe od Mojih stvorenja - a sa grijesima dolaziš Meni.“
فكيف أجيبُ يا ويحي ومن ذا سوف يحميني؟
Kako ću odgovoriti? O teško meni – ko će me zaštititi?
أسُلي النفس بالآمالِ من حينٍ الى حيني
وأنسى ما وراءُ الموت ماذا بعد تكفيني
I zaboravljam na ono što će doći poslije smrti i ono što će doći nakon što budem u ćefine stavljen.
كأني قد ضّمنتُ العيش ليس الموت يأتيني
Kao da mi je zagarantovan život (vječni) i da mi smrt neće doći.
وجائت سكرة الموتُ الشديدة من سيحميني
A kada me smrtne muke zadese – ko će me zaštititi?
نظرتُ الى الوُجوهِ أليـس منُهم من سيفدينـــي
Gledam u lica – ima li iko među njima ko bi me otkupio?
سأسأل ما الذي قدمت في دنياي ينجيني
Bit ću upitan o onome što sam pripremio da me sačuva (na Sudnjem Danu).
فكيف إجابتي من بعد ما فرطت في ديني
Pa kako ću odgovoriti – kad sam bio nemaran prema svojoj vjeri.
ويا ويحي ألــــم أسمع كلام الله يدعوني
Teško meni! Zar nisam čuo Allahov govor kako me poziva?
ألــــم أسمع لما قد جاء في قاف ويسِ
Zar nisam čuo ono što je objavljano u suri Qaf i Ja-sin?
ألـــم أسمع بيوم الحشر يوم الجمع و الديني
Zar nisam čuo o Danu oživljenja, Danu okupljanja i Sudnjem Danu?
ألـــم أسمع مُنادي الموت يدعوني يناديني
Zar nisam čuo glasnika smrti, kako me poziva, dozivajući me?
فيا ربــــاه عبدُ تــائبُ من ذا سيؤويني
Gospodaru moj, rob tvoj se pokajao i vratio Tebi – pa ko će me onda zaštititi?
سوى رب غفور واسعُ للحقِ يهديني
Osim Gospodar, koji mnogo prašta – ka istini, On će me uputiti.
أتيتُ إليكَ فارحمني وثقــّـل في موازيني
Došao sam ti, kajući se – pa mi se smiluj i učini moju vagu teškom (dobrim djelim).
وخفَفَ في جزائي أنتَ أرجـى من يجازيني
I olakšaj mi polaganje računa – Ti si najbolji koji će moja djela obračunati.
Menakib Imam Ahmed - Ibn al-Džewzi
