Sveti zakoni
Islama nas podstiču na izbjegavanje uključivanja u smutnje, držanje podalje od
njih i bježanje od njih.
Bilal ibn Sa'ad je
rekao u pogledu ajeta:
يَا
عِبَادِيَ الَّذِينَ آمَنُوا إِنَّ أَرْضِي وَاسِعَةٌ فَإِيَّايَ فَاعْبُدُونِ
O robovi Moji koji
vjerujete, Moja je Zemlja prostrana, zato samo Mene obožavajte! (Al-Ankebut,
56)
On je rekao: „Kada
nastupe smutnje: 'Moja je zemlja prostrana zato bježite tamo'. (Hiljat
al-Awlija)
Prenosi se od Ebu
Hurejre, radijallahu anhu daje Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:
„Teško se arapima od zla koje se približilo, uspješan je onaj ko se bude držao
dalje od njega.“ (Ebu Davud, sahih)
Halid ibn Velid je
rekao: „Vođa pravovjernih mi je napisao kada je Šam izrastao u zemlju šlaga i
meda (t.j. postao bogat pod Islamom) i naredio mi da idem u Indiju a Indija je
nama u to vrijeme bila Basra.Nije mi se svidjela ta ideja pa jedan čovjek
ustade i reče: 'O Ebu Sulejman!Boj se Allaha jer su se doista pojavile smutnje!'
Rekoh: 'Zar dok je Omer ibn Hattab živ?'Ne, to će samo biti nakon što on ode
kada ljudi postanu raštrkani (u grupe bez jedinstva) ili raštrkani na tom i tom
mjestu da će čovjek pogledati i reći: 'Ima li ijednog mjesta koje nije pogođeno
sa onim čime je ovo mjesto pogođeno'- ali ga neće naći.To su dani koje je
spomenuo Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Pred Sudnji Dan će
biti al-hardž“ (ubijanje) (Ahmed, hasen)
Osman ibn al-Šaham
je rekao: „Farkad al-Sabakhi i ja smo
otišli kod Muslima ibn Ebi Bekra kada je bio na komadu svoje zemlje i mi mu
rekosmo: 'Da li si čuo svog oca da išta prenosi od predaja o fitnama
(smutnjama)?' On reče: 'Doista, smutnje će nastupiti.Smutnja u kojoj će onaj
koji sjedi biti bolji od onoga koji hoda a onaj koji hoda biće bolji od onoga
koji trči.Doista, kada se to desi i nastupi, neka onaj sa kamilama ostane sa
svojim kamelama i neka onaj sa ovcama ostane sa svojim ovcama i neka onaj sa
zemljom ostane sa svojom zemljom.' Potom jedan čovjek reče: 'O Allahov Poslaniče!
Šta sa onima koji nema ni kamile, ni ovce ni zemlju?' On reče: 'neka uzme svoj
mač i udari sa njim u stjenu, neka bude spašen ako se mogne spasiti.O Allahu,
jesam li dostavio.O Allahu, jesam li dostavio.O Allahu jesam li dostavio.' Pa
čovjek reče: 'O Allahov Poslaniče! Šta ako sam prisiljen da uzmem stranu ili
grupu i čovjek me udari sa svojim mačem ili me pogodi strijela?' On reče: 'Onda
će on nositi i svoj i tvoj grijeh i on će biti od stanovnika džehennema.“
(Muslim)
Al Hasan prenosi
od Ahnefa ibn Kajsa da je rekao: „Otišao sam u potragu za čovjekom kada me je Ebu
Bekrah sreo.On mi reče: 'O Ahnefe, gdje ideš?' Rekoh: 'Želim da pomognem rođaku
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem'– t.j. Aliji radijallahu
anhu.On mi reče: 'O Ahnef, vrati se!Doista sam čuo Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem da je rekao: 'Kada se dvojica muslimana sukobe
mačem i ubica i ubijeni su u Vatri.' Rečeno je: 'O Allahov Poslaniče, jasno je
za ubicu ali zašto ubijeni?' On reče: 'On je imao namjeru da ubije svog druga'.
(Buharija)
Huzejfe,
radijallahu anhu je rekao: „Čuvajte se smutnje, niko sebe ne izloži njoj a da
ga ne uništi baš kao što poplava uništi plodnu zemlju.' (Al-Nihaja)
Ebu Burdah:
„Otišao sam kod Muhammeda ibn Seleme i on je rekao: 'Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem je rekao: „Doista će biti smutnje, grupe i
nejedinstvo.Kada se to desi, donesi svoj mač na Uhud i udari u njega dok se ne
slomi, zatim sjedi u svojoj kući dok nasilnička ruka ne dođe do tebe ili ti
dođe određena smrt.“ (Ibn Madže, sahih)
Prenosi se da je
čovjek rekao Huzejfi, radijallahu anhu: „Ako se muslimani bore jedan protiv
drugog, šta mi naređuješ da uradim?“ On reče: 'Pogledaj na najdalje mjesto u
tvom domu i uzmi utočište tamo. Ako ti se priđe da budeš ubijen, reci: 'Evo,
uzmi na sebe i moje i svoje grijehe!' (Al-Dani – Al Sunen al Waridah fil Fitan)
Ibn Mesud,
radijallahu anhu je rekao: „Ako ljudi upadnu u smutnju i kažu: 'Idite naprijed
jer doista imate dobar primjer među ljudima' onda reci njima: 'Nema dobrog
primjera za mene kada se radi o zlu.“ (Al-Hejsemi –Medžma' al-Zewa'id)
Udsah bint Uhban
je rekao: „Alija ibn Ebi Talib, radijallahu anhu je došao kod mog oca i tražio
da ide sa njim.Moj otac mu reče: 'Doista mi je moj prijatelj tvoj ujak zakleo
da ako se ljudi raziđu da uzmem drveni mač i ja sam ga doista uzeo!Zato ako
želiš da idem s njim'. Udsah reče: 'On ga je potom ostavio'. (Tirmizi, hasen)
Ejjub el-Sihtijani
je rekao: „Sad ibn Ebi Vekas, Ibn Mesud, Ibn Omer i Ammar ibn Jasir,
radijallahu anhum su se okupili i govorili o smutnjama.Sa'ad reče: 'Što se tiče
mene, ja ću sjediti u svojoj kući i nikad se neću upustiti u nju.“ (Hiljet
Al-Awlija)
Ibn Sirin prenosi:
„Rečeno je Sad ibn Vekasu: 'Zar se nećeš boriti? Ti si od ehlu al-šura i ti
imaš najveće pravo u ovoj stvari (vođstvu) nego oni pored tebe!' Pa on reče:
'Neću se boriti dok mi ne doneseš mač sa dva oka, jezikum i dvije usne koje
raspoznaju muslimana od nevjernika.Ako bih htio udariti muslimana sa njim, on
promaši metu a ako bi htio udariti nevjernika sa njim, on ga ubije.ja sam se
borio u džihadu i ja najbolje znam šta je džihad'.Potom mi je naveo parabolu i
rekao: 'Primjer nas i tebe je poput ljudi koji su na jasnoj uputi.Dok su oni u
tom stanju, žestok vjetar je naišao na njih i oni su izgubili put i postali
zbunjeni.Neki od njih su rekli: 'Put je na desnoj strani' uzeli su ga ali su
lutali i izgubili se.Neki od njih su rekli: 'Put je na lijevoj strani' uzeli su
ga ali su takođe lutali i izgubili se.Neki drugi su rekli: 'Mi smo i dalje na
putu gdje je vjetar naišao i mi ćemo ostati na njemu'. Jutro je došlo, vjetar
je zamro i put je postao jasan (za njih).To su džemat (glavno tijelo). Oni su
rekli: 'Mi ćemo se držati onoga na čemu nas je
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem ostavio sve dok ga ne
sretnemo i nikad se nećemo upustiti u fitnu/smutnju. (Nuajm u 'Al-Fitan;
Tabaqat Ibn Sa'ad, Taberani, Hakim, sahih)
