Nakon predavanja selama, tri puta bi izgovorio "estagfirullah" (tražim oprost od Allaha) i rekao bi:
اللَّهُمَّ أَنْتَ السَّلاَمُ، ومنكَ السلاَمُ، تَبَارَكْتَ يَا ذَا الجَلاَلِ وَالإِكْرَامِ
"Allahu moj,Ti si spas i od Tebe dolazi spas! Neka si Slavljen, o Vlasniče uzvišenosti i počasti."
Ostao je okrenut prema kibli samo onoliko koliko je bilo potrebno da se to kaže jer bi požurio da se okrene prema klanjačima. Nekada se okretao nadesno, nekada nalijevo. Ibn Mesud kaže: "Često sam viđao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se okreće nalijevo", a Enes kaže: "Najčešće sam viđao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se okreće nadesno." Prvi je u oba Sahiha , drugi je u Muslimovom.
Abdullah ibn Amr kaže: "Vidio sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se poslije namaza nekad okreće lijevo a nekad desno."(Ibn Madža,931; Ahmed u Musnedu, 2/174, 190, 215)
Svojim bi se licem okretao prema džematlijama i nije davao prednost niti jednoj niti drugoj strani. Kada bi klanjao sabah-namaz, ostao bi na mjestu klanjanja sve dok ne izađe sunce. (Muslim,670)
Po završetku svakog propisanog namaza govorio bi:
لاَ إله إِلاَّ اللّه وَحْدَه لاَ شَرِيكَ لَهُ،له المُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ، وهُوَ عَلَى كُلِّ شيء قَدِيرٌ، اللَّهُمَّ لاَ مَانعَ لِمَا أَعْطَيْتَ،وَلا معْطِيَ لِمَا مَنَعْتَ، وَلاَ يَنْفَعُ ذَا الجَدِّ مِنْكَ الجَدُّ
"Nema boga osim Allaha i On suparnika nema. Njegova je vlast i Njemu pripada svaka hvala. On sve može. Allahu moj, niko ne može spriječiti ono što si Ti dao, niti iko može dati onome kome si Ti zabranio da se da, a bogatašu neće kod Allaha njegovo bogatsvo ništa koristiti." (Buhari,2/275, 276; Muslim,593; Ebu Davud,1505)
Takođe je govorio:
لاَ إله إِلا اللَّهُ وَحْدَهُ لا شَرِيكَ لَهُ، لَهُ المُلْكُ وَلهُ الْحَمدُ، وَهوَ عَلَى كُلِّ شَيء قَديرٌ، وَلاَ حَوْلَ وَلا قُوَّةَ إِلاَّ باللَّه، لاَ إلهَ إلاَّ اللَّهُ، وَلا نَعْبُدُ إلاَ إِيَّاهُ، لَهُ النِّعْمَةُ، وَلًهُ الَفَضْلُ، وَلَهُ الثَّنَاءُ الْحَسَنُ، لاَ إله إِلاًّ اللًّهُ، مُخْلصينَ لَهُ الدًّينَ وَلَو كَرِه الْكَافِرُونَ
" Nema boga osim Allaha i on sudruga nema, Njemu pripada vlast i hvala i On sve može, jedino On posjeduje snagu i moć. Nema drugog Boga osim Njega, Samo Njega obožavamo, kod Njega je blagodat i vrijednost i Njemu pripada najljepša zahvala. Samo je On Bog. Mi Mu iskreno vjeru ispovjedamo, bez obzira što to nevjernicima nije drago."
Ebu Davud spominje od Alija ibn EbiTaliba, radijallahu anhu, daje Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što bi predao selam, govorio:
اللَّهُمَّ اغْفرْ لي مَا قَدًّمْتُ، وَمَا أخَّرْت، وَمَا أسْرَرْتُ، وَمَا أعْلَنْتُ، وَمَا أسْرَفتُ، وَمَا أنْتَ أَعْلَمُ به منِّي، أنْتَ المُقَدِّمُ، وَأنْتَ المُؤَخِّرُ، لاَ إلهَ إِلا اْنْتَ
"Allahu moj, oprosti mi ono što sam prije učinio i ono što ću učiniti, ono što sam sakrio i ono što sam obznanio i ono u čemu sam pretjerao i ono što Ti znaš bolje od mene. Ti si onaj koji može da ubrza stvari i da ih odgodi. Nema boga osim Tebe."
Ovo je dio dugog hadisa kojeg prenosi Muslim od Alije, radijallahu anhu, o Poslanikovom, sallallahu alejhi ve sellem, otpočinjanju namaza i onome što je govorio za vrijeme ruku’a i sedždi.
Kod Muslima postoje dvije verzije ovog hadisa.
Prva, daje Vjerovjenik, sallallahu alejhi ve sellem, ovo učio između tešehhuda i predavanja selama i to je ispravno mišljenje.
Druga, da je to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio nakon selama, a možda i na oba mjesta, a Allah najbolje zna.
Imam Ahmed navodi od Zejda ibn Erkama daje rekao:
اللًّهُمَّ رَبّنَا وَرَبَّ كُلِّ شَيءٍ وَمَلِيكَهُ، أَنا شَهيدٌ أَنّكَ الرَّبُّ وحدك لا شَرِيكَ لَكَ، اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَرَبَّ كلِّ شَيءٍ، أَنَا شَهِيدٌ أَنَّ مُحَمَداً عَبْدُكَ وَرسولك اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَرَبَّ كُلِّ شَيءٍ، أَنَا شَهِيدٌ أَنَّ العِبَادَ كُلَّهُم إِخْوَةٌ، اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَرب كل شَيءٍ، اجْعَلْني مخْلِصاً لَكَ وَأَهْلِي في كلِّ ساعَة مِنَ الدّنْيَا وَالآخِرَةِ يَا ذَا الجلال وَالإِكرَامِ، اسْمَعْ وَاسْتَجِبْ، اللَّهُ أكْبَرُ الأَكبْرُ اللَّهُ نُور السَّمَاواتِ وَالأَرض. الله أَكْبَرُ الأَكْبَرُ، حَسْبِيَ اللَّهُ وَنِعْمَ الْوَكِيلُ، اللَّهُ أَكْبَرُ اللأَكْبَرُ
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je po završetku svakog namaza govorio: „Allahu moj, Gospodaru naš, Gospodaru svega, Posjedniče svega, ja svjedočim da si samo ti Gospodar i da suparnika nemaš. Allahu moj, Gospodaru naš, Gospodaru svega,ja svjedočim da je Muhammed Tvoj rob i Poslanik Tvoj. Gospodaru moj i svega ostalog, svjedočim da su svi Tvoji robovi braća. Gospodaru moj i svega ostalog, učini da ja i moja porodica u svakom času života na dunjaluku i ahiretu iskreno vjeru ispovjedamo, o Veličanstveni, Vlasniče počasti, poslušaj poziv moj i daj odgovor Svoj. Allah je najveći među velikima, Allah je Svjetlo nebesa i Zemlje, Allah je najveći među velikima. Dovoljan mi je Allah i divan li je On Pomagač. Allah je najveći od velikih.'" Prenosi ga Ebu Davud.
Preporučio je svojim sljedbenicima da na kraju svakog namaza kažu 'subhanallah' (slava Allahu) trideset tri puta, el-hamdulillahi' (hvala pripada Allahu) trideset tri puta, 'Allahu ekber' (Allah je najveći) trideset tri puta, i da upotpune stotinu, riječima: "Nema boga osim Allaha i On suparnika nema, Njemu pripada vlast i zahvala i On je kadar sve učiniti."(Muslim,597)
U drugom predanju se navodi da tekbir treba izgovoriti trideset četiri puta kako bi se s njim nadopunila stotina.
U jednom drugom predanju onoga što treba činiti poslije namaza stoji da se treba izgovoriti dvadeset pet puta 'subhanallah', isto toliko 'el-hamdulillah', isto toliko Allahu ekber', te isto toliko puta "Nema boga osim Allaha, On druga nema, Njemu pripada vlast i zahvala svaka i On je kadar sve učiniti."
U jednom drugom stoji: "deset puta 'neka je slavljen Allah', deset puta 'neka je zahvala Allahu i deset puta Allah je najveći.'"
Navodi se i predanje u kojem se kaže: "Jedanaest puta, kao što je to zabilježeno u Muslimovom Sahihu."U nekim drugim predanjima hadisa Ebu Hurejre, kaže se: وَيُسَبِّحُونَ، وَيَحْمَدُونَ، وَيُكَبِّرُونَ دُبُرَ كُلِّ صلاة ثلاثاً وثلاثين "Slave Allaha, zahvaljuju mu i veličaju Ga poslije svakog namaza trideset tri puta, jedanaest puta slava, jedanaest puta zahvala i jedanaest puta veličanje, a sve ukupno trideset tri puta." Ono što se vidi iz ovih predanja je da su to postupci nekih prenosilaca hadisa i njihovo tumačenje, jer se ovom verzijom hadisa: "Slave, hvale i veličaju Allaha na kraju svakog namaza trideset tri puta", želi kazati da slavljenje treba da bude trideset tri puta, hvaljenje trideset tri puta i isto toliko i veličanje, to jest, recite trideset tri puta subhanallah, trideset tri puta el-hamdulillah i trideset tri puta Allahu ekber, s obzirom da je prenosilac hadisa čuo od Ebu Saliha es-Semana, koji ga je tako protumačio i rekao: "Recite subhanallah, el-hamdulillah, Allahu ekber, tako da svaki od njih bude izgovoren trideset tri puta."
Što se tiče broja jedanaest, ne postoji ništa slično tome kod nekog drugog zikra, za razliku od stotine, za koju postoje jednaki primjeri i kod drugih vrsta zikra, isto kao što postoje i za broj deset, kao što stoji u hadiskim zbirkama po imenu Sunnen koje prenosi Ebu Zerr i koji kaže da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
مَنْ قَالَ فِي دُبُرِ صَلاَةِ الْفَجْرِ وَهُوَ ثَانٍ رِجْلَيْهِ قَبْلَ أن يَتكَلَّمَ، لاَ إلهَ إلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، لَهُ المُلْكُ، وَلَهُ الْحَمْدُ يُحيِي وَيُمِيتُ وهو عَلَى كُلِّ شَيءٍ قَدِيرٌ، عَشْرَ مَرَّات، كُتِبَ لَهُ عَشْرُ حَسَنَاتٍ، وَمُحِيَ عَنْهَُ عشر سَيِّئَاتٍ، وَرُفعَ لَهُ عَشْرُ دَرَجَاتٍ، وَكَانَ يَوْمَهُ ذلِكَ كُلَّهُ في حِرْزٍ مِنْ كُلِّ مَكْرُوه وَحُرِسَ مِنَ الشَّيْطَانِ، وَلَمْ يَنْبَغِ لِذَنْبٍ أَنْ يُدْرِكَهُ فِي ذلِكَ الْيَوْم إِلاَّ الشِّرْكَ بالله
"Ko na kraju svakog namaza, prije nego progovori i dok su mu još noge presavijene, izgovori deset puta: “Nema boga osim Allaha, On suparnika nema, i Njemu pripada vlast i zahvala, On život i smrt daje i On je kadar sve učiniti', biće mu upisano deset dobrih djela i izbrisano deset loših djela i biće podignut za deset deredža, i cijeli taj dan biće u zaštiti od svega ružnog i biće zaštićen od šejtana, i samo bi širk (pripisivanje druga Allahu) moglo pokvariti vrijednost tog zikra."Tirimizi ga smatra hasen sahihom.
U Musnedu imama Ahmeda navodi se hadis koji se prenosi od Ummu Seleme da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, poučio svoju kćerku Fatimu, kada je došla da ga pita za slugu, da prije spavanja slavi Allaha trideset tri puta, da mu se zahvali trideset tri puta i da ga veliča trideset tri puta, a kada klanja sabah-namaz da kaže:
لاَ إلهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، لَهُ المُلْكُ، وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيءٍ قَديرٌ
"Nema boga osim Allaha, On suparnika nema, Njemu pripada vlast i zahvala i On je kadar sve učiniti", deset puta i nakon akšam-namaza deset puta.
U Sahihu Ibn Hibbana se navodi hadis kojeg Ebu Ejjub el-Ensari prenosi od Poslanika:
مَنْ قَالَ إِذا أَصْبَحَ: لاَ إلهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، لَهُ المُلْكُ وَلَهُ الْحَمْد وَهُوَ عَلَى كُلَ شىء قَدِيرٌ عَشْرَ مَرَّاتٍ، كُتِبَ لَهُ بِهِنَّ عَشرُ حَسَنَاتٍ، وَمُحِيَ عَنْهُ بِهِنَّ عَشْرُ سَيئَاتٍ، وَ لَهُ بهنَّ عَشْرُ دَرَجَاتٍ، وَكُنَّ لَهُ عِدْلَ عَتَاقَةِ أَرْبَع رِقَابٍ، وَكُنَّ لَهُ حَرَساً مِنَ الشيطان حَتَى يُمْسِى، وَمَنْ قَالَهُنَّ إِذَا صَلَّى المَغْرِبَ دُبُرَ صَلاتِهِ فَمِثْلُ ذلِكَ حَتَّى يُصْبِحَ
"Ko kaže kada osvane: 'Nema boga osim Allaha, On suparnika nema, i Njemu pripada vlast i zahvala i On je kadar sve učiniti', deset puta, to će biti razlog da mu se upiše deset dobrih i izbriše deset loših djela, da se podigne za deset deredža, i imaće nagradu kao da je četiri roba oslobodio, te će mu to biti zaštita od šejtana sve dok ne omrkne. A ko to kaže nakon akšam-namaza, imaće istu takvu nagradu sve dok ne osvane."(Ahmed u Musnedu, 5/415)
Govoreći o početku namaza spomenuli smo riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: 'Allah je najveći', deset puta, 'hvala Allahu', deset puta, 'neka je slavljen Allah', deset puta, 'samo je Allah Bog', deset puta, traženje oprosta deset puta. Još je učio: "Allahu moj, oprosti mi, uputi me i opskrbi me", deset puta, "tražim utočište kod Allaha od teškog položaja na Sudnjem danu", deset puta. Sve ovo govori da je broj deset u dovama veoma prisutan, a što se tiče broja jedanaest, on je spomenut samo u nekim već navedenim predanjima od Ebu Hurejre, a Allah najbolje zna.
Ebu Hatim u svome Sahihu spominje da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon namaza govorio:
اللَّهُمَّ أصْلحْ لِي دِينِي الَّذي جَعَلْتَهُ عِصْمَةَ أَمْرِي، وَأَصْلحْ لي دُنْيايَ،التى جَعَلْتَ فِيهَا مَعَاشِي، اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِرضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ، وَأَعُوذُ بِعَفْوِكَ من نِقْمَتِكَ، وأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ، لاَ مَانعَ لِمَا أَعْطَيْتَ، وَلاَ مُعْطِيَ لِمَا مَنَعْتَ، وَلاَ يَنْفَعُ ذا الجَدِّ مِنْكَ الجَدُّ
"Allahu moj, popravi moju vjeru koju si mi zaštitom učinio i popravi (poboljšaj) dunjaluk moj u kojem si život moj učinio. Allahu moj, tražim utočište u milosti Tvojoj od srdžbe Tvoje. Niko ne može spriječiti ono što si Ti nekom darivao i niko ne može dati ono što sti Ti spriječio da se da, a bogatašu neće kod Allaha njegovo bogatsvo ništa koristiti." (Ibn Hibban,541)
Hakim u svom Mustedreku navodi da je Ebu Ejub rekao: "Nisam klanjao za vašim Vjerovjesnikom a da ga nisam čuo kako nakon namaza kaže:
اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي خطَايَايَ وَذُنُوبِي كُلَّهَا، اللَّهُمَّ أَنْعِمْنِي وَأَحْينِي وَارْزُقنِي، وَاهْدِنِي لِصَالِح الأعْمَالِ والأَخلاَقِ، إِنَّهُ لاَ يَهْدِي لِصَالِحِهَا إِلاَّ أَنْتَ، وَلاَ يَصْرِفُ عَنْ سَيئِهَا إِلاَّ أَنْتَ
Allahu moj, oprosti sve moje greške i grijehove, Allahu moj, obaspi me blagodatima, poživi me i ospkrbi i uputi me da dobra djela činim i lijepo se ophodim jer samo Ti možeš uputiti da se dobra djela čine i odvratiti od ružnih." (Hakim,3/462)
Ibn Hibban u svome Sahihu navodi od Harisa ibn Muslima et-Temimija da je rekao: "Rekao mi je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
إِذَا صَلَّيتَ الصُّبْحَ، فَقُلْ قَبْلَ أَنت تتكَلَّم: اللَّهُمَّ أَجِرْني مِنَ النَّارِ سَبْعَ مَرَّاتٍ، فَإِنَّكَ إِنْ مُتَّ مِنْ يَوْمِكَ، كَتَبَ اللَّهُ لَكَ جَواراً مِنَ النَّار، وَإِذَا صَلَيْتَ المَغْرِبَ، فَقُلْ قَبْلَ أَنْ تتكَلَّمَ: اللَّهُمَّ أَجِرْني مِنَ النَّارِ سَبْعَ مَرَّاتٍ فَإِنَّكَ إِنْ مُتَ مِنْ لَيْلَتِكَ كَتَبَ اللَّهُ لَكَ جِوَاراً مِنَ النَّارِ
'Kada klanjaš sabah-namaz, reci, prije nego što progovoriš, sedam puta: 'Allahu moj, zaštiti me od vatre', jer ako umreš u tom danu, Allah će ti dati zaštitu od vatre, a kad klanjaš akšam, prije nego što progovoriš, izgovori sedam puta: 'Allahu moj, zaštiti me od vatre', pa ako u toj noći umreš, Allah će ti dati zaštitu od vatre.'" (Ibn Hibban ,2341; Ebu Davud,5079)
Nesai u Sunenu el-kebiru navodi hadis Ebu Umame koji je rekao: "Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
مَنْ قَرَأَ آيَةَ الْكُرْسِي في دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ مَكْتُوبة، لَم يَمْنعهُ من دُخُولِ الجَنَّةِ إِلاَّ أَنْ يَموتَ
'Ko na kraju svakog propisanog namaza prouči ajetul-kursijj, smrt mu je jedina prepreka za ulazak u Džennet.'"( Ibn Hibban; Munziri u Et-Tergib vet-terhibu, 2/261;Nesai;Taberani)
Ovaj hadis jedino Muhammed ibn Humejr prenosi od Muhammeda ibn Zijada el-Alhamija a on od Ebi Umame, a Nesai ga prenosi od Husejan ibn Bišra, a on od Muhammeda ibn Humejra. Neki hadiski stručnjaci ga ocjenjuju vjerodostojnim pa kažu da je Nesai za Husejna ibn Bišra rekao da nije loš (da je besprijekoran), a na drugom mjestu daje pouzdan. Što se tiče dvojice Muhammeda, na njih se pozivao Buhari, pa su kazali da je hadis po uzoru na njega. Neki opet kažu da je to izmišljeni hadis, a Ebu el-Feredž ibn el-Dževzi ga je u svojoj knjizi uvrstio među izmišljene hadise i dao je primjedbe na Muhammeda ibn Humejra te je rekao da je Ebu Hatim er-Razi rekao da se ne poziva na njega, a Ja'kub ibn Sufjan da nije jak prenosilac.
To su zanijekali neki hafizi hadisa smatrajući Muhammeda pouzdanim prenosiocem te su kazali da mu ne priliči da on prenosi izmišljeni hadis, jer se na njega pozivao najcjenjeniji sakupljač sahih hadisa, a to je Buhari, kao i to da ga je pouzdanim smatrao najžešći kritičar prenosilaca hadisa Jahja ibn Mein, te da ga Taberani, također, prenosi u svom Mu'džemu, od Abdullaha ibn Hasena koji ga prenosi od svog oca, a on od svog djeda koji je rekao: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:
مَنْ قَرَأَ آيَةَ الْكُرْسِيِّ في دُبُرِ الصَّلاَةِ المَكْتُوبَةِ، كَانَ في ذِمَّةِ اللَّهِ إِلَى الصَّلاَةِ الأُخْرَى
'Ko na kraju propisanih namaza prouči ajetul-kursijj biće pod Allahovom zaštitom sve do sljedećeg namaza.'" Ovaj hadis je, također, prenesen od Ibn Umame, Alije ibn Ebi Taliba, Abdullaha ibn Omera, Mugire ibn Šu'be, Džabira ibn Abdullaha i od Enesa ibn Malika, i u svim predanjima postoji slabost, ali nakon što se spoji jedan s drugim sa razjašnjavanjem svih verzija i razlikama izvora, sve upućuje na to, da za ovaj hadis postoji osnova, te da on nije izmišljen.
Do mene su dospjele riječi našeg šejha, Ebu Abbasa ibn Tejmijje, Allah njegovo lice očistio, da je rekao: "Učio sam je iza svakog namaza." U Ahmedovom Musnedu i nekim sunnenima, od Ukbeta ibn Amira se prenosi daje rekao: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mi je naredio da nakon svakog namaza proučim El-muavvizat (sure Felek i Nas)." Prenosi ga još Ebu Hatim Ibn Hibban u svome Sahihu, Hakim u Mustedreku, i smatra da je ovaj hadis vjerodostojan po uvjetima koje postavlja Muslim. U predanju Tirimizija stoji: "el-muavizatejn".
U Medžemu‘u Taberanija i Musnedu Ebu Jala el-Mevsilija prenosi se hadis Omera ibn Nebehana, a o njemu je već govoreno, do Džabira koji ga prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
ثَلاثٌ مَنْ جَاءَ بِهِنَّ مَعَ الإِيمَانِ، دَخَلَ مِنْ أَيِّ أَبْوَابِ الجَنَّةِ شَاءَ، وَزُوِّجَ مِنَ الحُورِ العِينِ حَيْثُ شَاءَ، مَنْ عَفَا عَنْ قَاتِلِه، وَأَدَّى دَيْناً خَفِيَّاً، وَقَرَأَ في دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ مَكْتُوبَةٍ عَشْرَ مَرَّاتٍ، قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ" فقال أبو بَكرٍ رضي اللّه عنه: "أَوْ إِحْدَاهُنَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ": قَالَ: "أَوْ إحْدَاهُنَّ
"Ko uz vjerovanje dođe sa tri stvari ući će u Džennet na ona vrata na koja on poželi da uđe i oženiće hurije koje on bude želio. Onaj ko oprosti onome ko ga je ubio, izmiri skriveni dug i ko na kraju svakog propisanog namaza prouči deset puta suru Ihlas", pa je Ebu Bekr upitao "ili jedno od ovoga troga?" Poslanik je potvrdio "ili jedno od ovoga troga."(El-Hejsemi u Medžmeu, 10/102)
Oporučio je Muazu da na kraju svakog namaza kaže:
اللَّهمَّ أَعِنِّي عَلَى ذِكْرِكَ وَشُكْرِكَ وَحُسْنِ عِبَادَتِكَ
"Allahu moj, pomozi mi da Te se sjećam, da Ti zahvaljujem i da Te na najljepši način obožavam." (Ebu Davud,1522); Nesai, 3/53; Ibn Hibban,2345)
Pod pojmom kraj namaza može se podrazumijevati period prije selama ili poslije selama, a Ibn Tejmijja je podržavao mišljenje da je to prije selama, pa sam ga pitao o tome, a on je rekao: "Dubur, zadnji dio nečega, je kao zadnji dio životinje."
Preuzeto iz djela (زاد المعاد - ابن قيم الجوزية ) - Zadu-l-me’ad – Ibn Kajjim el-Dževzijje
