0 utjecaju i tragovima istine i laži

Čuvaj se laži jer laž uništava predstavu stvarnosti i onoga što čovjek uči, tako da je kasnije teško prenijeti istinu i nekoga njoj podučiti. Lažljivac ono što ne postoji predstavlja u realnoj otjelovljenoj slici, a ono što zaista i postoji on predstavlja kao nepostojeće i irealno. On istinu protura kao laž, a laž protura kao istinu. Dobro izlaže kao zlo, a zlo izlaže kao dobro. U takvom stanju lažljivac gubi predstavu o stvarnosti, spoznaja mu se zamuti, i to mu bude kazna. No, zatim, on to predstavlja i izlaže sagovorniku koga je zaveo, pa i njemu zamućuje stvarnu, realnu spoznaju stvarnosti.

Duša lažljivca bježi i okreće se od postojeće žive stvarnosti, naginje nepostojećem i preferira zabludu. Kada se sve to pokvari i poremeti kod lažljivca, i on postane pravi potvrđeni lažljivac, onda sva njegova djela budu oličena lažima i pokvarenošću, kao što je njegov jezik oličen i prepoznatljiv po lažima. Poslije toga mu jezik neće nikakve koristi priuštiti, niti će mu djela od koristi biti.

Zbog toga je laž osnova svakog razvrata i grijeha. O tome je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

وإن الكذب يهدي إلى الفجوروإن الفجور يهدي إلى النار
"A laž doista vodi ka griješenju i razvratu, a razvrat vodi ka vatri!"(Buhari,6094) U početku laž izlazi iz duše ka jeziku, i onda ga okalja i pokvari, a zatim ide ka ostatku tijela i uništava dobra djela koje tijelo čini, kao što je jeziku uništila govor. Zatim laž ovlada riječima, djelima i stanjem čovjeka, a onda se nad njim nadvije propast i zaposjedne ga. Bolest laži širi se sve dok u potpunosti ne uništi čovjeka, osim ako Allah Uzvišeni daruje Svoj lijek istine koji će iz korijena iščupati materiju laži.


Zato nas ne čudi činjenica da je osnova i temelj svih dobrih djela istina i istinoljubivost, a temelj i osnova loših i pokuđenih djela poput: pretvaranja, samodopadljivosti, oholosti, hvalisanja, uzdizanja, nasilja, zla, nemoći, lijenosti, kukavičluka, omalovažavanja i tome slično, jeste laž.

Svako dobro djelo, praktično ili djelo srca, proizlazi iz istine.

Svako loše djelo, praktično ili djelo srca, proizlazi iz laži.

Allah Svevišnji kažnjava lažljivca, tako što ga zavede i udalji od onoga što će mu koristiti, a nagrađuje iskrenoga, tako što ga upućuje na dobrobit i ono što mu je korisno u dunjalučkom i ahiretskom životu.

Uistinu, ništa tako ne donosi dobro za čovjeka i na dunjaluku i na ahiretu kao istina i iskrenost, a, opet, na drugoj strani, ništa tako ne privlači i ne donosi loše poput laži. Uzvišeni je rekao:

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اتَّقُوا اللَّهَ وَكُونُوا مَعَ الصَّادِقِينَ
0 vjernici, bojte se Allaha i budite s onima koji su iskreni!" (Et-Tevba, 19)

Zatim je kazao:

هَٰذَا يَوْمُ يَنفَعُ الصَّادِقِينَ صِدْقُهُمْ
"Ovo je Dan u kojem će iskrenima od koristi iskrenost njihova biti." (El-Ma'ide, 119)

U drugoj suri stoji:

فَإِذَا عَزَمَ الْأَمْرُ فَلَوْ صَدَقُوا اللَّهَ لَكَانَ خَيْرًا لَّهُمْ
"A kada je borba već propisana, bolje bi im bilo da su prema Allahu iskreni." (Muhammed, 21)

Potom, u suri Et-Tevbe, On kaže:

وَجَاءَ الْمُعَذِّرُونَ مِنَ الْأَعْرَابِ لِيُؤْذَنَ لَهُمْ وَقَعَدَ الَّذِينَ كَذَبُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ ۚ سَيُصِيبُ الَّذِينَ كَفَرُوا مِنْهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ
"Dolazili su i neki beduini koji su se izvinjavali i tražili dopuštenje da ne idu, i tako su izostali oni koji su Allahu i Njegovom Poslaniku lagali; a teška patnja pogodit će one među njima koji nisu vjerovali. " (Et-Tevba, 90)

Ibn Kajjim el - Dževzijje

Hadis o čovjeku koji je raspršio pepeo svoga tijela

To je hadis koji prenosi Ebu Hurejra, radijallahu anhu, da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

عن أبي هريرةَ رضي الله عنه أنَّ رسول اللهَ صلى الله عليه وآله وسلم قال: قَالَ رَجُلٌ -لَمْ يَعْمَلْ خَيْراً قَطُّ - إِذَا مَاتَ فَحَرِّقُوهُ واذرُوا نِصفَه في البرّ ونصْفهَ في البَحْرِ، فواللهِ لئِنْ قَدَرَ اللهُ عَلَيْهِ ليُعَذِّبَنَّهُ عَذَابًا لا يعَذِّبهُ أحدًا من العالمين، فَأَمَرَ اللهُ البَحْرَ فَجَمَعَ مَا فِيهِ، وَأَمَرَ البرَّ فَجَمَعَ مَا فِيهِ، ثُمَّ قَالَ: لِمَ فعلْتَ؟ قَالَ: مِنْ خَشْيَتِكَ وَأَنْتَ أَعْلَمُ، فَغَفَرَ لَهُ


„Jedan čovjek koji nikada nije uradio dobro djelo rekao je svojoj porodici da ga, nakon što umre, spale i da pola njegovog pepela prospu na kopno a pola u more, pa ako ga Allah mogne oživiti kaznit će ga kaznom kojom neće kazniti nikoga od stvorenja. Pa kada je čovjek umro, oni uradiše s njim onako kako je naredio. Potom je Allah naredio kopnu pa je ono sakupilo ono što je na njemu, a naredio je i moru pa je i ono sakupilo ono što je na njemu, zatim je rekao: Zbog čega si ovo uradio? Rekao je: Iz straha od tebe, Gospodaru, a i Ti znaš. Pa mu je oprostio.“

Ovaj hadis po svojoj formi nekim je ljudima nejasan pa su rekli: "Ovaj čovjek nije poznavao jedno od Allahovih svojstava neophodnih za potpunost Njegovog gospodarstva, ali mu je i pored toga Allah, dželle šanuhu, oprostio, pa je imao opravdanje u neznanju!"

Kažemo:

Prvo: Učenjaci su ovaj hadis protumačili i objasnili ga suprotno njegovoj formi:


1- Jedni smatraju da je govor čovjeka alegorija i ljepota upotrebe govora, čiji je izgled miješanje sumnje sa uvjerenjem, a što se zove „prividno neznanje“. Kao što su riječi Uzvišenog:

وَإِنَّا أَوْ إِيَّاكُمْ لَعَلَىٰ هُدًى أَوْ فِي ضَلَالٍ مُبِينٍ
„Da li smo onda Mi ili vi na pravom putu, ili u očitoj zabludi?“ ( Saba’, 24 ) Njegova forma je sumnja a suština je uvjerenje.

2- Jedna skupina smatra de je čovjek to oporučio samo ponižavajući svoju dušu i kažnjavajući je, zbog neposlušnosti i pretjerivanja, želeći da mu se Allah, dželle šanuhu, smiluje, znajući da to nije dozvoljeno u islamskom zakonu.

3- Jedna skupina veli: Nije dozvoljeno ovo objašnjavati kao poricanje Allahove moći, jer onaj koji sumnja u Allahovu moć, nevjernik je, a na kraju hadisa je rekao: Da je to uradio samo iz straha od Allaha, a nevjernik ne strahuje od Allaha niti će mu On oprostiti. Ovi vele: Ovo ima dva tumačenja: Prvo: Znači, ako mogne da kazni, tj. ako odredi kaznu, gdje riječ kadere izgovorena bez tešdida ili sa njim ima isto značenje. Drugo: Riječ kadere (moći, odrediti) ovde znači dajeka (stjesniti, uskratiti). Allah, dželle šanuhu, kaže:

فَقَدَرَ عَلَيْهِ رِزْقَهُ
„...i opskrbu njegovu oskudnom učini...“,( Al-Fagr, 16 )

فَظَنَّ أَنْ لَنْ نَقْدِرَ عَلَيْهِ
„...i pomisli da ga nećemo kazniti...“, ( Al-Anbiya, 87 ) tj. da ga nećemo stjesniti.


Drugo: Jedna skupina veli: Riječ se razumijeva prema svom vanjskom značenju, ali ju je ovaj čovjek izgovorio a nije bio precizan u svome govoru, niti je ciljao stvarnost njegovog značenja, niti je u nju vjerovao, već to je rekao u stanju u kojem ga je savladala smetenost, strah i jačina tuge, tako da je izgubio prisebnost i svijest o onome što govori, pa se našao u statusu nemarnog, zbunjenog, onoga koji zaboravi; a to je stanje u kojem nije odgovoran, što je slično riječima drugog čovjeka kod kojeg je prevladala radost kada je našao svoju jahalicu „Ti si moj rob a ja Tvoj gospodar!“, i nije time postao nevjernik, zbog smetenosti, nemoći i zaborava.

Treće: Jedni smatraju da hadis treba prihvatiti u njegovom vanjskom značenju bez tumačenja, i kažu: Ovaj čovjek nije poznavao jedno od Allahovih svojstava; a mi znamo da se učenjaci razilaze po pitanju smatranja nevjernikom neznalice o svojstvima. El-Kadi veli: Od onih koji ga smatraju nevjernikom je i Ibn Džerir et-Taberi, a to je prvo izjavio Ebu el-Hasan el-Eš'ari. Drugi kažu: Ne biva nevjernik neznanjem o svojstvu, niti izlazi iz okvira pojma vjerovanje, za razliku od onoga koji ga porekne. Ovome se vratio i Ebu el-Hasan el-Eš'ari, i na tome se ustalilo njegovo mišljenje, jer on to nije vjerovao vjerovanjem koje donosi svojim razumom i koje smatra vjerom i zakonom, već nevjernik je onaj koji smatra da je njegova izjava istina.

Kažemo: Da li je neznanje koje se ovdje cilja i koje je predmet razilaženja, neznanje o bilo kojem od Allahovih svojstava? Ili je to neznanje samo o nekim svojstvima koja, kod jedne skupine učenjaka, ne bivaju pritvrđena osim putem šerijata?

Naravno, jasno je da se misli na razilaženje o neznanju samo o nekim svojstvima, a nikako o svakom od njih. U suprotnom, da li bi, naprimjer, imao opravdanje onaj ko ne zna da je Allah, dželle šanuhu, živ; ili da je On, Jedan, Jedini; ili da je On Stvoritelj; ili Sveznajući? Pa kojeg će boga obožavati?!

Ako se kaže: Ovaj čovjek ne poznaje svojstvo moći i opravdan je svojim neznanjem. Kažemo: Šta je to što je učenjake navelo da hadis ne objašnjavaju po njegovom vanjskom značenju i pribjegnu njegovom tumačenju, ako je stvar tako lagana i jednostavna? Nije li dovoljno da, naprimjer, kažu: On je neznalica pa ima opravdanje u svome neznanju? Nisu imali potrebu za svim ovim tumačenjima? Osim, ako su učenjaci vidjeli da ovo pitanje određene osobe ne preteže nad oprečnosti općih pritvrđenih pravila i izvedenih dokaza, koji su kod njih već utvrđeni u obliku općeg temelja, što nalaže da se ovo pitanje svede na iziskivanje ovog temelja. Posebno zbog toga što sam hadis podnosi veći broj verzija mimo ove koja je oprečna utvrđenom temelju?

Na kraju: Kažemo: Čak i ako bi bila utvrđena greška čovjeka i njegovo mišljenje da ga Allah, dželle šanuhu, neće vratiti ako sa sobom uradi to što je uradio, iz tekstova je jasno da čovjek nije bio mušrik (mnogobožac); pa čovjek nije bio u širku neznajući da samo Allah, dželle šanuhu, zaslužuje da bude obožavan, pa je time opravdan! Naprotiv, čovjek je bio u tevhidu, i nije obožavao nikoga pored Allaha ni na bilo koji način od načina obožavanja, zatim mu je Allah, dželle šanuhu, dao opravdanje u njegovom neznanju o pripisivanju Allahu druga?!

Jedna skupina učenjaka veli: „Ovaj čovjek je bio u periodu kada nije bilo poslanika, kada koristi sam tevhid, i - prema ispravnom mišljenju – nema obavezivanja prije nego dođe zakon.“

Neznanje o nekom svojstvu je nešto, a neznanje o opisanom (tj. Allahu) je nešto sasvim drugo.

El-Iz b. Abdusselam veli: "El-Eš'ari, rahimehullah, vratio se prije svoje smrti od proglašavanja nevjernikom sljedbenika kible, jer neznanje o svojstvima nije neznanje o vlasniku svojstava, gdje postoji razlika u izražavanju a ono na šta ukazuju je jedno. Za ono što je spomenuo naveo je primjer onoga koji svojim robovima napiše pismo u kojem im naređuje i zabranjuje određene stvari, pa se oni raziđu po pitanju njegovih svojstava pored njihovog slaganja u tome da je on njihov gospodar. Jedni kažu: On ima smeđe oči. Drugi kažu: On ima plave oči. Dok jedni kažu: On ima crne oči. Jedni kažu: On je srednjeg stasa. Drugi kažu: On je visok. Isto tako raziđu se po pitanju njegove boje, da li je bijel ili crn, smeđ ili crven, tako da nije dozvoljeno reći: Njihovo razilaženje u njegovim svojstvima je razilaženje u tome da je on njihov gospodar, koji zaslužuje da mu se pokoravaju i da mu robuju.

Isto tako razilaženje muslimana u svojstvima Boga nije razilaženje oko toga da je On njihov Stvoritelj, Gospodar i Onaj Koji zaslužuje njihovu pokornost i obožavanje.

Isto tako, ljudi su se razišli po pitanju osobina njihovog oca, pored njihovog slaganja da je on njihova osnova iz čije sperme su stvoreni, a njihovo razilaženje u njegovim osobinama nije razilaženje oko toga da potiču od njega i da su od njega stvoreni."

Dodatni komentar ovog hadisa:Pogrešno shvatanje hadisa o Božijem kudretu te navođenje istog kao dokaza

Ja sam kod mišljenja mog roba o Meni...

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

أنا عند ظن عبدي بي
„Svevišnji Allah, je rekao: 'Ja sam kod mišljenja mog roba o Meni...' (El-Buhari 7405 i Muslim 2675)

Vasila b. El-Eska, radijallahu anhu, izjavio je da je čuo sljedeće Vjerovjesnikove, sallallahu alejhi ve sellem riječi:“Allah dželle šanuhu, je rekao:


أنا عند ظن عبدي بي فليظن بي ما شاء
'Ja sam kod mišljenja mog roba o Meni, pa neka o Meni misli šta hoće'“. (Ibn Hibban, 633 i 641)

Ebu Hurejra, radijallahu anhu, izjavio je da je čuo sljedeće Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, riječi:“Svevišnji Allah kaže:

أنا عند ظن عبدي بي , إن ظن خيرا فله , و إن ظن شرا فله
'Ja sam kod mišljenja mog roba o Meni: ako pomisli dobro, u svoju korist; ako pomisli zlo, na svoju štetu.'“ (Ibn Hibban, 811 i 8912)


Ibn Hadžer, rahimehullah, kaže: „Znači, Ja sam u stanju da uradim šta god on očekuju od Mene da ću uraditi.“ (Fath al-Bari' 17/397)

Imam Nevevi, rahimehullah, kaže: „Učenjaci su rekli da imati lijepo mišljenje o Allahu znači da čovjek očekuje da će Allah imati milosti prema njemu i da će ga osloboditi teškoća.“ (Šerh Sahih Muslim, 14/210)

Nevevi takođe kaže:“Kadi Ijjad je rekao da to znači da će mu On oprostiti ako bude tražio oprost, prihvatit će njegovo pokajanje ako se pokaje, uslišati će njegovu dovu ako bude dovio i udovoljit će mu ako bude nešto tražio. Takođe je rečeno da se odnosi na postojanje nade i želje za olakšanjem i ovo je ispravnije.“ (Šerh Sahih Muslim, 14/2)

Ahmed ibn 'Umer el Qurtubi, rahimehullah, je rekao:“Rečeno je da Njegove riječi ''Ja sam kod mišljenja mog roba o Meni' znače: da ako neko očekuje odazivanje kada uputi dovu, da njegovo pokajanje bude prihvaćeno, da nešto loše bude od njega otklonjeno, da njegova djela koja su urađena na ispravan način budu prihvaćena... I ovo je podržano sa njegovim riječima:ادعوا الله تعالى وأنتم موقنون بالإجابة -„Molite Allaha sa ubjeđenjem da će vam se odazvati (uslišati dovu)“. Takođe, ne priliči onome koji se kaje, traži oprost i čini dobra djela da se iscrpljuje u ispunjavanju njegovih obaveza jer je ubijeđen da će Allah prihvatiti njegova djela i oprostiti mu grijehe, zbog toga što je Allah obećao da će prihvatiti svako iskreno pokajanje i dobro djelo. Tako da ko god uradi takvo djelo i misli i očekuje da ga Allah neće prihvatiti i da neće imati nikakve koristi od njega - to onda predstavlja gubljenje nade u Allahovu milost i to je jedan od težih velikih grijeha. Ko god umre kao takav bit će prepušten onome šta je mislio i očekivao.“ (Al Mufhim li ma Uškil min Talhis Kitab Muslim 5/267)

Rekao je Ibnul Qajjim, rahimehullah:“Većina ljudi, zapravo, svi ljudi osim onih koje je Allah sačuvao, misle ono što nije istina odn. misle ono najgore. Većina ljudi vjeruje da su im uskraćena njihova prava, da su loše sreće, da zaslužuju više nego što im je Allah dao, kao da hoće reći: 'Moj Gospodar mi je učinio nepravdu i lišio me onoga što zaslužujem', i njegova duša to svjedoči a njegov jezik to poriče i odbija da javno iznese. I ko god dublje pogleda u svoju dušu i spozna njenu nutrinu i vanjštinu vidjeće ovo poput vatre u exploziji... A ako pogledaš u nečiju dušu vidjećeš da on krivi sudbinu i da bi više volio da ga zadesi nešto drugo od onoga što ga je zadesilo, i da bi stvari trebale ići ovim ili onim putem... Pogledaj malo dublje u sebe: jesi li sačuvan ovoga? Ako si sačuvan ovoga, onda si sačuvan nečeg doista velikog. U suprotnom, ne očekujem da ćeš biti spašen.“ (Zadu-l-me'ad, 3/235)

Seid Kutb, rahimehullah, je rekao:“A što se tiče vjernika čija su srca vezana za Allaha, čije su duše Njemu bliske, koji uživaju Njegovu stalnu blagodat – oni ne gube nadu u Allahovu milost čak i kad su sa svih strana okruženi nedaćama i teškoćama. Vjernik je u sjenci milosti svoje vjere, užitku njegove veze sa svojim Gospodarom, i u smirenosti njegovog povjerenja u svog Zaštitnika, čak i kada se nalazi u bolnim nedaćama i teškoćama. (Fi zilal al-Qur'an, 6/3219)

Neki od selefa su rekli:“Kada te zadesi nedaća, uljepšaj svoje mišljenje o Allahu kako bi je prebrodio. To će te približiti olakšanju.“ (Al-Feradž ba'd aš-Šiddeh 1/154)

Se'id ibn Džubejr, rahimehullah, bi dovio:“Allahu, podari mi iskreno oslanjanje na Tebe i lijepo mišljenje o tebi“. (Sijar A'lam an-Nubala 4/325)

Abdullah ibn Mes'ud, radijallahu anhu, je rekao:“Tako mi Onog mimo kojeg niko nije vrijedan obožavanja, vjerniku nije dato ništa bolje od lijepog mišljenja o Allahu. I tako mi Onog mimo kojeg niko nije vrijedan obožavanja, nijedan rob ne očekuje dobro od Allaha a da mu Allah neće dati ono što očekuje, jer je svako dobro u Njegovoj ruci. (Husn az-zann bi Allah, str. 45)

Enes ibn Malik, radijallahu anhu, prenio je sljedeći hadis:“Dva će čovjeka biti izbavljena iz Vatre i predočena Allahu, pa će biti naređeno da opet budu bačeni nazad. Jedan od njih dvojice okrenut će se i reći:'Gospodaru, nisam se ovom nadao!' 'A čemu si se nadao?' upitat će ga Allah. 'Nadao sam se da me u Vatru nećeš vratiti pošto me iz nje izbaviš', reći će čovjek, pa će mu se Allah smilovati i uvesti ga u Džennet.“ (Muslim 162, Ibn Hibban 632)

Obaveza je biti blag u pozivanju u islam

Aiša, radijallahu anha, prenosi sljedeće Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, riječi:

إِنَّ الرِّفْقَ لا يَكُونُ فِي شَيْءٍ إِلا زَانَهُ ، وَلا نُزِعَ مِنْ شَيْءٍ إِلا شَانَهُ
''U čemu god se nađe blagost, ona to i ukrasi, a odakle se god blagost ukloni, to bude unakaženo (izobličeno).'' Muslim (2594).

Također, ona, radijallahu anha, prenosi da joj se Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom obratio rekavši:

إِنَّ اللهَ رَفيقٌ يُحِبُّ الرِّفْقَ ، ويُعطي على الرِّفْقِ ما لا يُعْطي على العنفِ ، وما لا يُعطي على مَا سِواهُ
"Zaista je Allah blag i voli blagost. On daje da se na blag način ostvari ono što se ne može ostvariti na grub niti na bilo koji drugi način. " Muslim (2593).

Džerir b. Abdullah, radijallahu anhu, kaže da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao sljedeće:

مَنْ يُحْرَمْ الرِّفْقَ يُحْرَمْ الْخَيْرَ
"Ko bude lišen blagosti, lišen je svakog dobra." Muslim (2592).


Seid b. Ebu Burda prenosi od svog oca Burde, a on od svog oca da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, poslao njega i Muaza u Jemen, savjetujući ih:

يَسِّرَا وَلاَ تُعَسِّرَا وَبَشِّرَا وَلاَ تُنَفِّرَا وَتَطَاوَعَا وَلاَ تَخْتَلِفَا
"Olakšavajte, nemojte otežavati; obradujte, nemojte izazivati odvratnost; i dogovarajte se, nemojte se razilaziti!" El-Buhari (3038) i Muslim (1733).

Džabir, radijallahu anhu, prenio je sljedeći Vjerovjesnikov, sallallahu alejhi ve sellem, hadis:

إن الله لم يبعثني معنتا ولا متعنتا ولكن بعثني معلما ميسرا
"Uistinu me Allah nije poslao da prisiljavam na nešto niti da grubo postupam, već me poslao da poučavam i olakšavam. " Muslim (1478).

Aiša, radijallahu anha, pripovijeda daje upitala Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem: "Allahov Poslanice, jesi li doživio gori dan od dana Bitke na Uhudu?" Na to je odgovorio:

لقد لقيت من قومك، وكان أشد ما لقيته منهم يوم العقبة، إذ عرضت نفسي على ابن عبد ياليل بن عبد كلال فلم يجبني إلى ما أردت، فانطلقت وأنا مهموم على وجهي، فلم أستفق إلا وأنا بقرن الثعالب، فرفعت رأسي وإذا أنا بسحابة قد أظلتني، فنظرت فإذا فيها جبريل عليه السلام فناداني فقال: إن الله تعالى قد سمع قول قومك لك وما ردوا عليك، وقد بعث إليك ملك الجبال لتأمره بما شئت فيهم، فناداني ملك الجبال فسلم علي ثم قال: يا محمد إن الله قد سمع قول قومك لك وأنا ملك الجبال، وقد بعثني ربي إليك لتأمرني بأمرك فما شئت؟ إن شئت أطبقت عليهم الأخشبين، فقال النبي صلى الله عليه وسلم: بل أرجو أن يخرج الله من أصلابهم من يعبد الله وحده ولا يشرك به شيئً
"Od tvog sam naroda doživio neprijatnosti, a najteže mije bilo kad sam, na Akabi, ponudio islam Ibn Abdu Jalejlu b. Abdukulalu, i nije ga prihvatio, nakon čega sam, jako brižan, krenuo nazad ništa ne osjećajući, sve dok nisam stigao u Karnu-s-Sealib. Podigao sam glavu kad — oblak iznad mene i na njemu Džibril, koji me zovnu: Allah je uistinu čuo ono što ti je tvoj narod rekao i zna da te nisu prihvatili, šalje ti meleka zaduženog za brda, koji će s njima postupiti prema tvojoj želji.' On mi nazva selam i obrati mi se: 'O Muhammede, ako hoćeš, poklopit ću ih mekanskim brdima. "' Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori mu: "Nemoj to učiniti, nadam se da će Allah dati da njihovo potomstvo obožava samo Allaha, ne čineći Mu širk u bilo čemu." El-Buhari (3230) i Muslim (1795).

Ebu Hurejra, radijallahu anhu, kazivao je: "Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posalo konjicu u pravcu Nedžda i ona je dovela prvaka Jemame Sumarnu b. Usala, pa su ga svezali za jedan džamijski stup. Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, došao je kod njega i upitao:

مَا عِنْدَكَ يَا ثُمَامَةُ ؟ ، قال : عِنْدِي يَا مُحَمَّدُ خَيْرٌ ، إِنْ تَقْتُلْ تَقْتُلْ ذَا ذَنْبٍ ، وَإِنْ تُنْعِمْ تُنْعِمْ عَلَى شَاكِرٍ ، وَإِنْ كُنْتَ تُرِيدُ الْمَالَ فَسَلْ تُعْطَ مِنْهُ مَا شِئْتَ ، فَتَرَكَهُ حَتَّى كَانَ الْغَدُ ، ثم قال : " مَا عِنْدَكَ يَا ثُمَامَةُ ؟ " ، قال : مَا ، قلت : إِنْ تُنْعِمْ تُنْعِمْ عَلَى شَاكِرٍ ، وَإِنْ تَقْتُلْ تَقْتُلْ ذَا ذَنْبٍ ، وَإِنْ كُنْتَ تُرِيدُ الْمَالَ فَسَلْ تُعْطَ مِنْهُ مَا شِئْتَ ، فَتَرَكَهُ حَتَّى كَانَ بَعْدُ الْغَدِ ، ثم قال : " مَا عِنْدَكَ يَا ثُمَامَةُ ؟ " ، قال : عِنْدِي مَا ، قلت ، إِنْ تُنْعِمْ تُنْعِمْ عَلَى شَاكِرٍ ، وَإِنْ تَقْتُلْ تَقْتُلْ ذَا ذَنْبٍ ، وَإِنْ كُنْتَ تُرِيدُ الْمَالَ فَسَلْ تُعْطَ مِنْهُ مَا شِئْتَ , ، فقال رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " أَطْلِقُوا ثُمَامَةَ " ، فَانْطَلَقَ إِلَى نَخْلٍ قَرِيبٍ مِنَ الْمَسْجِدِ فَاغْتَسَلَ ثُمَّ دَخَلَ المسجد ، فقال : أَشْهَدُ أَنْ لا إِلَهَ إِلا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ ، يَا مُحَمَّدُ ، وَاللَّهِ مَا كَانَ عَلَى الأَرْضِ وَجْهٌ أَبْغَضَ إِلَيَّ مِنْ وَجْهِكَ ، فَقَدْ أَصْبَحَ وَجْهُكَ أَحَبَّ الْوُجُوهِ كُلِّهَا إِلَيَّ ، وَاللَّهِ مَا كَانَ مِنْ دِينٍ أَبْغَضَ إِلَيَّ مِنْ دِينِكَ فَأَصْبَحَ دِينُكَ أَحَبَّ الدِّينِ إِلَيَّ ، وَاللَّهِ مَا كَانَ بَلَدٌ أَبْغَضَ إِلَيَّ مِنْ بَلَدِكَ فَأَصْبَحَ بَلَدُكَ أَحَبَّ الْبِلادِ إِلَيَّ ، وَإِنَّ خَيْلَكَ أَخَذَتْنِي وَأَنَا أُرِيدُ الْعُمْرَةَ ، فَمَاذَا تَرَى ؟ فَأَمَرَهُ أَنْ يَعْتَمِرَ ، فَلَمَّا قَدِمَ مَكَّةَ ، قال لَهُ قَائِلٌ : صَبَوْتَ ؟ قال : لا ، وَلَكِنِّي أَسْلَمْتُ مَعَ مُحَمَّدٍ ، وَلا وَاللَّهِ لا تَأْتِيكُمْ مِنَ الْيَمَامَةِ حَبَّةُ حِنْطَةٍ حَتَّى يَأْذَنَ فِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ
'O Sumama, šta si odlučio?' On odgovori: 'O Muhammede, odlučio sam samo dobro: ako me ubiješ, ubio si čovjeka kojeg će njegovo pleme osvetiti; ako me oslobodiš, oslobodio si onoga ko se zna zahvaliti; a ako želiš imetak, samo zatraži koliko hoćeš.' Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ostavio ga je svezanog do sutra, kad ga je opet upitao: 'O Sumama, šta si odlučio?' On opet odgovori: 'Već sam ti rekao: ako me oslobodiš, oslobodio si onoga ko se zna zahvaliti; ako me ubiješ, ubio si čovjeka kojeg će njegovo pleme osvetiti; a ako želiš imetak, samo zatraži koliko hoćeš.' Ostavio ga je svezanog do sutrašnjeg dana i ponovio pitanje, na šta je Sumama isto odgovorio. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, tada naredi: 'Odvežite Sumarnu!' On je izašao iz džamije, otišao do obližnjeg palmo vika, okupao sa i ušao u džamiju, te se obratio Vjero vjesniku, sallallahu alejhi ve sellem: 'Svjedočim da nema istinskog božanstva osim Allaha, i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik. Allaha mi, tvoje mi je lice bilo najmrže na svijetu, a sada mi je apsolutno najdraže; tvoja mi je vjera bila najmrža na svijetu, a sada mi je apsolutno najdraža; tvoj mi je grad bio najmrži na svijetu, a sada mi je apsolutno najdraži. Tvoja me konjica zarobila a htio sam obaviti umru, pa šta mi predlažeš?' Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obradovao ga je i naredio mu da obavi umru. Kad je Sumama stigao u Meku, neko ga je upitao: 'Odstupio si od svoje vjere?' Sumama odgovori: 'Ne, već sam se u društvu s Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, predao Allahu. Allaha mi, iz Jemame vam neće doći ni jedno jedino zrno pšenice sve dok to Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, ne dopusti!'" El-Buhari (462 i 4372) i Muslim (1764).

Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu, govorio je: "Kao da gledam u Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem dok pripovijeda:

يحكي نبيًّا من الأنبياء صلوات الله وسلامه عليهم ضربه قومه فأدموه، وهو يمسح الدم عن وجهه ويقول: اللهم اغفر لقومي فإنهم لا يعلمون
'Nekog je vjerovjesnika njegov narod izudarao i prolio njegovu krv, a on briše krv s lica i samo moli: 'Moj Allahu, oprosti mom narodu jer on ne zna!' "' El-Buhari (3477) i Muslim (105 i 1792).

Isaov slučaj je u Allaha isti kao i slučaj Ademov

إِنَّ مَثَلَ عِيسَىٰ عِندَ اللَّهِ كَمَثَلِ آدَمَ ۖ خَلَقَهُ مِن تُرَابٍ ثُمَّ قَالَ لَهُ كُن فَيَكُونُ الْحَقُّ مِن رَّبِّكَ فَلَا تَكُن مِّنَ الْمُمْتَرِينَ

Isaov slučaj je u Allaha isti kao i slučaj Ademov: od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: "Budi!" – i on bî. Istina je od Gospodara tvoga, zato ne sumnjaj! (Ali-Imran, 59-60)

Isa, sin Merjemin, alejhi selam, je prema učenju islama Allahov rob i poslanik, Riječ koju je On dostavio Merjemi i Ruh - duh od Njega.

On je Allahov rob koji se ne obožava i Allahov poslanik koji se ne smije zanegirati. Židovi i kršćani su otišli ili u pretjerivanje prema njemu ili u njegovo omalovažavanje.

Židovi su bili hladni prema njemu i omalovažili su ga jer su ga opisivali kao kopile. Kršćani su s druge strane otišli u pretjerivanje prema njemu jer su ga počeli obožavati pored Allaha.

Allah ga je stvorio, Svojom moći, od Merjeme (Marije) bez oca isto kao što je stvorio Adema (Adama) od zemlje, Havu (Evu) od Adema a zatim stvorio sva ostala stvorenja od oboje, muškarca i žene.

Ovo su četiri vrste stvaranja na koje je čovječanstvo ograničeno. Allah spominje stvaranje Adema i Have i ostatak čovječanstva - osim Isa'a, alejhi selam – na početku sure Nisa' u kojem kaže:

يَا أَيُّهَا النَّاسُ اتَّقُوا رَبَّكُمُ الَّذِي خَلَقَكُم مِّن نَّفْسٍ وَاحِدَةٍ وَخَلَقَ مِنْهَا زَوْجَهَا وَبَثَّ مِنْهُمَا رِجَالًا كَثِيرًا وَنِسَاءً
O ljudi, bojte se Gospodara svoga, koji vas od jednog čovjeka stvara, a od njega je i drúgu njegovu stvorio, i od njih dvoje mnoge muškarce i žene rasijao. (An-Nisa'a, 1)


Allah je zatim upotpunio vrste stvaranja tako što je stvorio Isa'a, alejhi selam, bez muškarca, ali ovo je niža vrsta od stvaranja Adema, alejhi selam, koja je bila vrsta stvaranja bez muškarca i žene. Stoga Uzvišeni Allah kaže:

إِنَّ مَثَلَ عِيسَىٰ عِندَ اللَّهِ كَمَثَلِ آدَمَ ۖ خَلَقَهُ مِن تُرَابٍ ثُمَّ قَالَ لَهُ كُن فَيَكُونُ
Isaov slučaj je u Allaha isti kao i slučaj Ademov: od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: "Budi!" – i on bî. (Ali-Imran, 59)

Stvaranje Isa'a, alejhi selam je bilo sa riječima „Kun“ – „Budi“ isto kao što je i stvaranje Adema, alejhi selam bilo sa „Kun“ – „Budi“. Ovo je islamsko stajalište koje je istina bez ikakve sumnje i zbog toga Allah zatim kaže:

الْحَقُّ مِن رَّبِّكَ فَلَا تَكُن مِّنَ الْمُمْتَرِينَ
Istina je od Gospodara tvoga, zato ne sumnjaj! (Ali-Imran, 60)

A takođe kaže u suri Merjem:

ذَٰلِكَ عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ ۚ قَوْلَ الْحَقِّ الَّذِي فِيهِ يَمْتَرُونَ مَا كَانَ لِلَّهِ أَن يَتَّخِذَ مِن وَلَدٍ ۖ سُبْحَانَهُ ۚ إِذَا قَضَىٰ أَمْرًا فَإِنَّمَا يَقُولُ لَهُ كُن فَيَكُونُ
To je Isa, sin Merjemin – to je prava istina o njemu – onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Allah ima dijete, hvaljen neka je On! Kad nešto odluči, On za to rekne samo: "Budi!" – i ono bude. (Merjem, 34-35)

Ibn Kesir, rahimehullah, u komentaru ovog ajeta kaže:

„Uzvišeni Allah kaže „Isaov slučaj je u Allaha“ u odnosu na Allahovu moć jer ga je stvorio bez oca „isti kao i slučaj Ademov“ jer ga je Allah Uzvišeni stvorio bez oca i majke, „od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: "Budi!" – i on bî“ „Istina je od Gospodara tvoga“. Stoga je Onaj koji je stvorio Adema bez oca i majke u mogućnocti da stvori Isa'a na jednostavniji način. Zato, ako se može tvrditi da je Isa, alejhi selam, božiji sin jer je stvoren bez oca, onda se isto tako može tvrditi da je Adem, alejhi selam, božiji sin iz istog razloga čak i više a svi se slažu da je ovo zabluda i laž, stoga je tvrdnja da je Isa, alejhi selam, božiji sin još veća i očiglednija zabluda i laž. Ali je Gospodar, Uzvišeni i Veličanstveni, htio da pokaže Svoju moć stvorenjima kada je stvorio Adema bez muškarca i žene, Havu od muškarca bez žene, Isa'a od žene bez muškarca a ostatak čovječanstva od muškarca i žene.“

Drugi primjer ove četiri vrste stavaranja u stvaranju čovječanstva je u stvaranju djece Ademove jer Allah nekima od njih daruje sinove, nekima kćeri, nekima i sinove i kćeri a neke ostavi bez poroda:

لِّلَّهِ مُلْكُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ۚ يَخْلُقُ مَا يَشَاءُ ۚ يَهَبُ لِمَن يَشَاءُ إِنَاثًا وَيَهَبُ لِمَن يَشَاءُ الذُّكُورَ أَوْ يُزَوِّجُهُمْ ذُكْرَانًا وَإِنَاثًا ۖ وَيَجْعَلُ مَن يَشَاءُ عَقِيمًا ۚ إِنَّهُ عَلِيمٌ قَدِيرٌ
Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji. On stvara šta hoće! On poklanja žensku djecu kome hoće, a kome hoće – mušku, ili im daje i mušku i žensku, a koga hoće, učini bez poroda; On uistinu sve zna i sve može. (Šura, 49-50)

Isto tako i četiri kategorije sretnih i nesretnih. Među ljudima su oni koji su žive kao vjernici i umru kao vjernici, drugi žive kao nevjernici i umru kao takvi, treći žive kao nevjernici a umru kao vjernici, četvrti žive kao vjernici a umru kao nevjernici. Dokaz za ove zadnje dvije kategorije je hadis ibn Mes'uda, radijallahu anhu u kojem se kaže:

فوالذي لا اله غيره، إن أحدكم ليعمل بعمل أهل الجنة حتى ما يكون بينه وبينها إلا ذراع ، فيسبق عليه الكتاب، فيعمل بعمل أهل النار فيدخلها ،وان أحدكم ليعمل بعمل أهل النار، حتى ما يكون بينه وبينها إلا ذراع ،فيسبق عليه الكتاب ،فيعمل بعمل أهل الجنة فيدخلها

Tako mi Allaha, pored Kojeg nema drugog boga, neki će od vas raditi djela džennetlija sve dok ne bude aršin između njega i Dženneta pa će ga preduhitriti Knjiga (određenje) i nastavit će raditi djela džehenemlija, pa će ući u Džehennem. A neko će od vas opet raditi djela džehenemlija sve dok ne bude između njega i Vatre samo aršin, pa će ga preduhitriti Knjiga (određenje) i radit će djela ljudi džennetlija, pa će ući u Džennet. (Buharija 3208, Muslim 6723)

Vjerovjesnikove dove (sa transkripcijom)

1. Ebu Musa prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, učio ovu dovu: "Gospodaru, oprosti mi moj grijeh, neznanje, bilo kakvo pretjerivanje i ono što Ti bolje znaš od mene. Gospodaru, oprosti mi ono što sam učinio svjesno, nesvjesno, iz neznanja i šale - jer svega toga ima kod mene. Gospodaru, oprosti mi ono što sam učinio i što ću učiniti što sam obznanio i skrio, Ti uzvisuješ i unizuješ i Ti si svemu kadar." Buharija 6398, Muslim 2719 i Ibn Hibban 3/237

اللهُمَّ اغفِر لِي خَطيئَتِي وجَهلِي وإسرافِي فِي أَمري ومَا أَنت أَعلمُ بِه مِني ، اللهُمَّ اغفِر لِي هَزلِي وجِدي وخَطأي وعَمدِي وكُلُ ذَلك عِندِي اللهُمَّ اغفِر لِي مَا قَدمتُ ومَا أَخرتُ ومَا أسررتُ ومَا أَعلنتُ ، أنتَ المُقدِّمُ وأنتَ المُؤخِر وأَنتَ عَلى كُل شَيءٍ قَدير

Allahumme gfir li khati'eti we džehli we israfi fi emri we ma ente e'alemu bihi minni, Allahumme gfir li hezli we džiddi we khata'i we 'amdi we kullu zalike 'indi, Allahumme gfir li ma qaddemtu we ma ehhartu we ma esrartu we ma e'alentu, ente-l-muqaddimu we ente-l-mu'ehhiru we ente 'ala kulli šej'in qadir.

2. Abdullah b. Abbas prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, učio: "Gospodaru, budi uz mene, a ne protiv mene, pomozi mene, a ne druge protiv mene i olakšaj mi slijeđenje upute." Ebu Davud 1510, Et-Tirmizi 3551 i Ibn Madždže 3830.

اللهُمَّ أَعنِي ولا تُعن عَليَّ وانصُرنِي ولا تَنصُر عَليَّ ويَسر الهُدى لِي

Allahumme e'inni we la tu'in alejje we-n-surni we la ten-sur alejje we jessiri-l-huda li.


3. Ibn Abbas prenosi da je čuo Vjerovjesnika, neka je mir i blagoslov na njega, kad je učio ovu dovu: "Gospodaru, budi uz mene, a ne protiv mene, pomozi mene, a ne druge protiv mene, određuj za mene a ne protiv mene, olakšaj mi uputu i pomozi me protiv onih koji su mi učinili nepravdu. Gospodaru, učini da se Tebi često zahvaljujem, da Te često spominjem, da Te se bojim, da sam Tebi pokoran, pred Tobom ponizan, da se često kajem za grijehe i Tebi obraćam, primi moje pokajanje, saperi moj grijeh, uslišaj moju molbu, ojačaj moj dokaz, uputi moje srce, istinom nadahni moj jezik i iščupaj tminu iz moga srca." Ebu Davud 1510 i 1511, Et-Tirmizi 3551 i Ibn Madždže 3830.

ربِّ أَعنِي ولا تُعِن عَليَّ وانصُرنِي ولا تَنصُر عَليَّ وامكُر لِي ولا تَمكُر عَليَّ ويَسر لِي الهُدى ، وانصُرنِي عَلى مَن بَغى عَليَّ ، ربِّ اجعَلنِي شَكَّاراً لَك ذَكَّاراً ، راهِباً لَك مطواعاً لَك مُخبِتاً لَك أواهاً مُنيباً ، تَقبَّل تَوبَتِي واغسِل حَوبَتِي وأَجِب دَعوتِي وثَبتْ حُجَتِي واهدِ قَلبِي وسَدد لِسانِي واسْلُل سَخِيمَة قَلبِي

Allahumme e'inni we la tu'in alejje, we-n-surni we la ten-sur alejje, we-mkur li we la temkur alejje, we jessir lijel-huda, we-nsurni 'ala men bega alejje, rabbi-dž'alni šekkaren leke zekkaren rahiben leke, mitwa'an leke, muhbiten leke, ewwahen muniben, teqabbel tewbeti, wagsil hawbeti we edžib da'weti, we sebbit hudždžeti, we-hdi qalbi, we seddid lisani, we-slul sehimete qalbi.

5. Ebu Hurejre prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov njega, rekao: "Najsigurnija dova jest: 'O Allahu, Ti si moj Gospodar, a ja sam Tvoj rob, prema sebi sam bio nepravedan i priznajem svoj grijeh, samo Ti grijehe možeš oprostiti, zato mi, Gospodaru, oprosti'." Taberani 3/295

اللهُمَّ أَنت رَبي وأَنا عَبدك ظَلمتُ نَفسِي واعتَرفتُ بِذنبِي لا يَغفِرُ الذُنوبَ إلا أَنت، ربِّ اغفِر لِي

Allahumme ente rabbi we ene 'abduke zalemtu nefsi wa'tereftu bi zenbi la jagfiruz-zunube illa ente, rabbi-gfir li.

6. Ebu Hurejre prenosi da je Allahov Poslanik, neka je mir i blagoslov na njega, učio dovu: "Gospodaru, popravi moju vjeru, u kojoj je moj spas, i moj dunjaluk na kojem živim, i učini mi smrt spasom od svakog zla." Musliim 2720

اللهُمَّ أصلِح لِي دِينِي الذِّي هُو عِصمةُ أَمري وأَصلح لِي دُنيايَ التِي فِيها مَعاشِي واجعَل المَوتَ رحمةً لِي مِن كُل سُوء

Allahumme aslih li dinillezi huwe 'ismetu emri we aslih li dun'jajelleti fiha me'aši wedž'alil-mewte rahaten li min kulli su'.

8. Enes b. Malik prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, govorio: "Gospodaru, sačuvaj me nemoći, lijenosti, strašivosti starosti; sačuvaj me iskušenja života i smrti i sačuvaj me kaburske patnje." El-Buhari 6367 i Muslim 2706

اللهُمَّ إنِي أَعوذُ بِك مِن العَجزِ والكَسلِ والجُبنِ والهَرم وأعُوذُ بِك مِن فِتنة المَحيَا والمَمَات وأَعُوذُ بِك مِن عَذاب القَبر

Allahumme inni e'uzu bike minel-'adžzi wel-keseli wel-džubni wel-heremi we e'uzu bike min fitnetil-mahja wel-memati we e'uzu bike min 'azabil-qabr.

9. Enes prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, rekao: "Gospodaru, sačuvaj me brige i tuge, nemoći i lijenosti, strašivosti i škrtosti, tereta duga i nadmoći ljudi." El-Buhari 6369 i El-Bejheki 9/125.

اللهُمَّ إني أَعوذُ بِك مِن الهَمِ والحَزَن والعَجِز والكَسلِ والجُبن والبُخل وضَلعِ الدَّينِ وغَلبة الرِّجال

Allahumme inni e'uzu bike minel-hemmi wel-hazeni wel-'adžzi wel-keseli wel-džubni wel-buhli we dal'id-dejni we galebetir-ridžal.

10. Ebu Hurejre prenosi da je jedna od Vjerovjesnikovih dova bila ova: "Gospodaru, oprosti mi što sam učinio i što ću učiniti, što sam obznanio i skrio i ono za što Ti bolje znaš od mene, samo Ti uzvisuješ i unizuješ, pored Tebe nema drugog boga." Buharija 6398 i Muslim 2719

اللهُمَّ اغِفرِ لِي مَا قَدمتُ ومَا أَخرتُ ومَا أسرَرتُ ، وما أَعلنتُ ، وما أَنتَ أَعلمُ بِه مِني ، إنكَ أنتَ المُقدِم والمُؤخِر لا إله إلا أنَت

Allahumma-gfirli ma qaddemtu we ma ehhartu we ma esrartu we ma e'alentu we ma ente e'alemu bihi minni, inneke entel-muqaddimu wel-muahhiru la ilahe illa ente.

11. Abdullah prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, učio ovu dovu: "Gospodaru, daruj mi uputu, čednost i bogastvo."i bogobojaznost", dodaje Amr. Muslim 2721, Et-Tirmizi 3489, Ibn Madždže 3832 i Ahmed 1/411

اللهُم إني أَسأَلُك الهُدى والعَفافَ والغِنَى والتُقَى

Allahumme inni es'elukel-huda wel-'afafe wel-gina wet-tuqa.

12. Abdullah b. Ebu Evfa prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, rekao: "Gospodaru, snijegom, gradom i ledenom vodom saperi s mene grijehe kao što se prljavština sapire s odjeće. O Allahu, naš Gospodaru, samo Tebi pripada zahvala kolika su nebesa Zemlja i koliko pored toga Ti hoćeš." Muslim 476, En-Nesai 1/199, Ahmed 4/354 i El-Bejheki 1/5

اللهُمَّ طَهِرنِي بالثَلجِ والبَردِ والمَاء البَارد كَما يُطهرُ الثَّوبُ الدَّنِس مِن الوَسخ ، اللهُمَّ ربَنا لَك الحَمدُ مِلءَ السمَاء ومِلءَ الأرضِ ومِلءَ مَا شِئت مِن شَيءٍ بَعد

Allahumme tahhirni bis-seldži wel-beredi wel-ma'il-barid kema jutahherus-sewbud-denisi minel-weseh. Allahumme rabbena lekel-hamdu mil'es-sema'i we mil'el-erdi we mil-e ma ši'te min šej'in ba'd.

13. Ebu Hurejre prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslo na njega, učio dovu: "Gospodaru, sačuvaj me siromaštva, neimanja, poniženja, i sačuvaj me toga da budem nepravedan ili da se meni nepravda učini. Ebu Davud 1544, En-Nesai 5475 i Ibn Madždže 3842

اللهُمَّ إني أَعوذُ بِك مِن الفَقر والقِلة والذِّلة وأَعوذُ بِك أنْ أَظلِم أَو أُظلَم

Allahumme inni e'uzu bike minel-faqri wel-qilleti wez-zilleti we e'uzu bike en azlime ew uzlem.

14. Ebu Umame priča: "Nismo uspjeli zapamtiti za šta je sve Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, molio Allaha u dovi dok sm bili kod njega, pa mu rekosmo:
— Proučio si dovu koju nismo uspjeli zapamtiti.
— Kazat ću vam riječi koje sadrže sve rečeno — reče Alejhisselam.
Gospodaru, podari nam ono što te molio Tvoj vjerovjesnik Muhammed : zaštiti nas od onoga od čega je kod Tebe zaštitu tražio Tvoj vjerovjesnik Muhammed. Gospodaru, Ti pružaš pomoć, Ti si svemu dovoljan i sva snaga i moć su s Tobom." Tirmizi 3521

إنا نَسألُك مِما سَأَلك نَبيَك مُحمدٍ ونَستَعيذُك مِما استَعاذَك مِنه نَبيكَ مُحمد صلى الله عليه وسلم ، اللهُمَّ أَنتَ المُستَعان وعَليكَ البَلاغُ ، ولا حَول ولا قُوةَ إلا بالله

Inna nes'eluke mimma se'eleke nebijjuke muhammed, we neste'izuke mimmeste'azeke minhu nebijjuke muhammedun sallallahu 'alejhi we sellem. Allahumme entel-muste'anu we 'alejkel-belagu we la hawle we la quwwete illa billah.

15. Amr b. El-As prenosi je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, rekao: "Gospodaru, sačuvaj me Dedždžalovog iskušenja i sačuvaj me patnje u Vatri." En-Nesai 5505.

اللهُمَّ إنِي أَعوذُ بِك مِن فِتنةِ المَسيحِ الدَّجَال وأَعوذُ بِك مِن فِتنةِ النَّار

Allahumme inni e'uzu bike min fitnetil-mesihid-dedždžali we e'uzu bike min fitnetin-nar.

16.Ibn Abbas je govorio: "Gospodaru, učini me zadovoljnim onim čime si me opskrbio i blagoslovi mi ga i svaku stvar koja mi promakne izmijeni boljom." Hakim 1/690, Ibn Huzejme 4/217 i Ibn Ebu Šejbe 3/443

اللهُمَّ قَنِعنِي بِما رَزقتَنِي وبَارِك لِي فِيه واخْلُف عَليَّ كُل غَائِبةٍ بِخير

Allahumme qani'ni bima rezaqteni we barik li fihi we ahlif 'alejje kulle ga'ibetin bi hajr.

17. Enes prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njem najčešće učio: "Gospodaru, podari nam svako dobro i na dunjaluku m ahiretu i sačuvaj nas patnje u vatri."El-Buhari 6026, Muslim 2688

اللهُمَّ آتِنا فِي الدُنيا حَسنةً وفِي الآخِرةِ حَسنةً ، وقِنَا عَذابَ النَّار

Allahumme atina fid-dunja haseneten we fil-ahireti haseneten we qina 'azaben-nar.

18. Enes prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega često govorio: "O Allahu, Okretaču srca, učvrsti moje srce u Tvojoj Vjeri:“ Tirmizi 2140, Hakim, 1/707

اللهُمَّ يَا مُقلبَ القُلوبِ ثَبتْ قَلبِي عَلى دِينِك

Allahumme ja muqallibel-qulubi sebbit qalbi 'ala dinik.

19. Abdullah b. Omer prenosi da je od Vjerovjesnikovih dova bila i ova: "Gospodaru, molim Te da mi ne uskratiš Svoje blagodati i zdrav lje, da me iznenada ne snađe Tvoja osveta i sačuvaj me svega onog što izaziva Tvoju srdžbu." Muslim 2719

اللهُمَّ إنِي أَعوذُ بِك مِن زَوالِ نِعمتِك وتَحوِل عَافِيتِك وفُجأةِ نِقمَتِك وجَميعِ سَخطِكِ

Allahumme inni e'uzu bike min zewali ni'metike we tehawwuli 'afijetike we fudž'eti niqmetike we džemi'i sehatik.

20. Šekel b. Humejd je rekao:
— Allahov Poslaniče, poduči me dovi od koje ću imati koristi?
— Gospodaru, sačuvaj me zla moga sluha, vida, jezika i srca i zla mojih puti — odgovori mu Alejhisselam. (Veki' kaže da se pod putima misli na blud i nemoral). Ebu Davud 1551, Et-Tirmizi 3492 i En-Nesai 5470

اللهُم عَافِني مِن شَرِّ سَمعِي وبَصرِي ولِسانِي وقَلبِي ، وشَر مَنِيّي

Allahumme 'afini min šerri sem'i we besari we lisani we qalbi we šerri menijji.

21. Muaz b. Džebel kazuje: "Vjerovjesnik me, neka je mir i blagoslov na njega, uze za ruku i reče:
— O Muaze!
— Odazivam ti se — odgovorih.
— Ja te, uistinu, volim — reče Alejhisselam.
— Tako mi Allaha, i ja tebe, uistinu, volim — odgovorih.
— Hoćeš da te naučim riječima koje ćeš učiti poslije svakog namaza?
— Hoću — odgovorih.
— Gospodaru, pomozi me da Te spominjem, da Ti se zahvaljujem i da Ti se na najljepši način ibadetim." Ebu Davud 1522, En-Nesai 1302 i Ahmed 5/244.

اللهُمَّ أَعنِي عَلى ذِكرِكَ وشُكرِكَ وحُسنِ عِبادَتِك

Allahumme e'inni 'ala zikrike we šukrike we husni 'ibadetik.

22. Ibn Abbas priča: "Vjerovjesnik nas je, neka je mir i blagoslov na njega, podučavao ovoj dovi, kao što nas je podučavao nekoj kur'anskoj surr: Zaštiti me od džehennemske patnje, zaštiti me od kaburske patnje, zaštiti me od Dedždžalovog iskušenja, zaštiti me od iskušenja života i smrti i zaštiti me kaburskog iskušenja'." Muslim 590

أَعوذُ بِك مِن عَذاب جَهنَّم وأَعوذُ بِك مِن عَذاب القَبر ، وأعوذُ بِك مِن فِتنةِ المَسِيح الدَّجال ، وأَعوذُ بِك مِن فِتنةِ المَحيَا والمَمَات وأَعوذُ بِك مِن فِتنَة القَبِر

E'uzu bike min 'azabi džehenneme we e'uzu bike min 'azabil-qabri we e'uzu bike min fitnetil-mesihid-dedždžali we e'uzu bike min fitnetil-mahja wel-memati we e'uzu bike min fitnetil-qabr.

23. Abdullah b. Abbas prenosi da bi Vjerovjesniku, neka je mir i blagoslov na njega, poslije namaza, nakon što bi se zahvalio Allahu onako kako to Njemu dolikuje, posljednje riječi bile: "Gospodaru, prosvijetli moje srce, moj sluh i vid, nek' svjetlost bude s moje desne i lijeve strane, ispred i iza mene, povećaj mi svjetlost, povećaj mi svjetlost, povećaj mi svjetlost." En-Nesai 406, El-Bejheki 3/29, Ibn Huzejme 2/167 i Et-Taberani 10/283.

اللهُمَ اجعَل فِي قَلبِي نُوراً وفِي سَمعي نُوراً وعَن يَمينِي نُوراً وعن يَسارِي نُوراً وفَوقِي نُوراً وتَحتِي نُوراً وأَمامِي نُوراً وخَلفِي نُوراً وأَعظِم لِي نُوراً

Allahumme-dž'al fi qalbi nuren we fi sem'i nuren we 'an jemini nuren we 'an jesari nuren we fewqi nuren we tahti nuren we emami nuren we halfi nuren we e'azim li nura.

24. Ibn Omer prenosi da je Vjerovjesnik, neka je mir i blagoslov na njega, učio ovu dovu: "Gospodaru, podari mi oprost i zdravlje na dunjaluku i ahiretu. Gospodaru, podari mi zdravlje u mojoj vjeri i porodici, prikrij moju sramotu i odagnaj moj strah, čuvaj me sprijeda i ozada, s moje desne i lijeve strane i iznad mene i ne dopusti da budem ščepan odozdo." Ebu Davud 5074, En-Nesai 5544, Ibn Madždže 3871 i Et-Taberani 12/343.

اللهُمَّ إني أَسأَلُك العَفْو والعَافِيةَ فِي الدُنيا والآخِرة ، اللهُمَّ إني أَسأَلُك العَافِيةَ فِي دِينِي وأَهلِي واستُر عَورَتِي وآمِن رَوعَتِي واحفَظنِي مِن بَين يَديَ ومِن خَلفِي وعَن يَمينِي وعن يَسارِي ، ومِن فَوقِي وأَعوذُ بِك أنْ أُغتَالَ مِن تَحتِي

Allahumme inni es'elukel-'afwe wel-'afijete fid-dun'ja wel-ahireh. Allahumme inni es'elukel-'afijete fi dini we ehli we-stur 'awreti we amin rew'ati wahfazni min bejni jedejje we min halfi we 'an jemini we 'an jesari we min fewqi we e'uzu bike en ugtale min tahti.

25. Ubejd b. Rifa'a Ez-Zureki prenosi od svoga oca: "Kad je bila Bitka na Uhudu, nakon što su se mušrici razbježali, Allahov Poslanik neka je mir i blagoslov na njega, reče:
— Poredajte se da se zahvalim svome uzvišenom Gospodaru. Ashabi stadoše u safove iza njega.
— Gospodaru, Tebi pripada svaka riječ zahvale, Gospodaru, niko ne može uskratiti ono što Ti dadneš, niko ne može približiti ono što Ti udaljiš niti neko može udaljiti ono što Ti približiš, niko ne može dati ono što Ti oduzmeš niti neko može oduzeti ono što Ti dadneš. Gospodaru, obaspi nas Svojim blagoslovom, milošću, dobrotom i opskrbom. Gospodaru, ja Te molim za naslade koje nemaju kraja, Gospodaru, ja Te molim za naslade na Dan oskudice i za sigurnost na Dan straha. Gospodaru, pod Tvojim okriljem tražim zaštitu od zla onog što si nam dao i onog što nisi. Gospodaru, ojačaj nam vjeru i ukrasi je u našim srcima, a omrzni nam nevjeru, grješenje i neposluh i uputi nas. Gospodaru, usmrti i oživi nas kao muslimane, te nas pridruži društvu dobrih, neponižene i neiskušane. Gospodaru, uništi nevjernike koji odvraćaju od Tvoga puta, u laž utjeruju Tvoje poslanike i kazni ih. Gospodaru, kazni nevjernike kojima je data Knjiga, o istinski Bože." Taberani 5/47

اللهُم لَك الحَمدُ كُلُه اللهُمَّ لا قَابِضَ لِما بَسطتَ ولا مُقرِبَ لِما بَاعَدتَ ولا مُباعِد لِما قَربتَ ، ولا مُعطِي لِما مَنعتَ ولا مَانِع لِما أَعطيتَ ، اللهُم ابسُط عَلينَا مِن بَركَاتِك ورحمَتِك وفَضلِك ورِزقِك ، اللهُم إني أَسألُك النَّعيمَ المُقيمَ الذي لا يَحولُ ولا يَزولُ ، اللهُمَّ إني أَسأَلُك النَعيمَ يَومَ العَيْلَةِ والأمنَ يَوم الخَوف ، اللهُمَّ عَائذاً بِك مِن سُوء مَا أَعطيتَنَا وشَرِ مَا مَنعتَ مِنَّا ، اللهُمَّ حَبب إِلينَا الإيمَانَ وزَينْهُ فِي قُلوبِنا ، وكَرِّه إِلينا الكُفرَ والفُسوقَ والعِصيان ، واجعَلنَا مِن الرَّاشِدين ، اللهُمَّ تَوفَنَا مُسلِمينَ وأَحيِنَا مُسلِمينَ وأَلحِقنَا بِالصَالِحينَ غَير خَزايا ولا مَفتُونِين ، اللهُم قَاتل الكَفرةَ الذِّين يَصُدون عَن سَبيلِك ويُكذِبُون رُسُلَك ، واجعَل عَليهم رِجزَكَ وعَذابَك ، اللهُمَّ قَاتل الكَفرةَ الذين أُوتُوا الكِتاب إِلهَ الحَق

Allahumme lekel-hamdu kulluh. Allahumme la qabida lima besatte we la muqarribe lima ba'atte we la muba'ide lima qarrebte we la mu'tije lima mena'te we la mani'a lima e'atajte. Allahumme-bsut 'alejna min berekatike we rahmetike we fadlike we rizqik. Allahumme inni es'eluken-ne'imel-muqimellezi la jehulu we la jezul. Allahumme inni es'eluken-ne'ime jewmel-'ajleti wel-emne jewmel-hawf. Allahumme 'a'izen bike min su'i ma e'atajtena we šerri ma mena'te minna. Allahumme habbib ilejnel-imane we zejjinhu fi qulubina we kerrih ilejnel-kufre wel-fusuqa wel-'isjane wedž'alna miner-rašidin. Allahumme teweffena muslimine we ahjina muslimine we elhiqna bis-salihine gajre hazaja we la meftunin. Allahumme qatilil-keferetellezine jesuddune 'an sebilike we jukezzibune rusuleke wedž'al 'alejhim ridžzeke we 'azabek. Allahumme qatilil-keferetellezine utul-kitabe, ilahel-haqq.

Oni su riječi s mjesta na kojima su bile uklanjali...

يُحَرِّفُونَ الْكَلِمَ عَنْ مَوَاضِعِهِ ۙ وَنَسُوا حَظًّا مِمَّا ذُكِّرُوا بِهِ

Oni su riječi s mjesta na kojima su bile uklanjali, a dobar dio onoga čime su bili opominjani zaboravili. (Al-Ma'ide, 13)

Kaže ibn Kesir, rahimehullah, u komentaru ovog ajeta:

„Oni su riječi s mjesta na kojima su bile uklanjali“ – Njihovo tumačenje ajeta je postalo iskvareno a njihov odnos prema Allahovim ajetima je bio loš. Tumačili su Allahovu knjigu suprotno onome kako je objavljena, dali su joj značenje koja ona nije podržavala i dodali su riječi koje nisu bile u njoj. Allahu se utječemo od toga.

„a dobar dio onoga čime su bili opominjani zaboravili“ – zaboravili su rad po Knjizi i postali su nezainteresovani za nju.

Al Hasan je rekao: „Oni su sebe lišili vjere i vjerskih obaveza koje im je Allah naredio, obaveza bez kojih njihova djela neće biti prihvaćena“.

Drugi su rekli: „Oni su ostavili rad po svojoj vjeri, pa su dospjeli do najprezrenijeg stanja, nemaju zdrava srca, ispravno ponašanje niti ispravna djela (ibadeta). (Tefsir ibn Kesir)


Imam Begavi, rahimehullah, u komentaru ovog ajeta kaže:

To je njihova izmjena opisa posljednjeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.Takođe je rečeno da je to njihova izmjena riječi kako bi poduprli iskvarena tumačenja, „a dobar dio onoga čime su bili opominjani zaboravili“, t.j. zaboravili su njihove obaveze koje su im naređene, poput vjerovanja u Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i obznanjivanje njegova opisa ljudima. (Tefsir al-Begavi)

As-Sa'di, rahimehullah, u komentaru ovog ajeta kaže:

Oni su dodavali i mijenjali tekstove. Zamijenili su ono značenje koje je Allah htio (datim ajetom) sa značenjem koje niti Allah niti Njegov poslanik nisu željeli.

„a dobar dio onoga čime su bili opominjani izostavili“ – Bili su opomenuti Tevratom i onim što je Allah objavio Musa'u, alejhi selam, ali su zaboravili dio toga. Zaboravljivost uključuje zaborav znanja koje je sadržavao - oni su ga zaboravili i izgubili.

To takođe uključuje zaboravljanje rada po njoj, što znači da su napustili djelovanje po njoj. Tako da nisu uspjeli da uspostave ono što im je bilo naređeno da uspostave. Ovo je korišteno kao dokaz kada sljedbenici knjige negiraju nešto od stvari koje se nalaze u njihovim knjigama ili se desilo u njihovo vrijeme. Uistinu je to od onoga što su zaboravili. (Tefsir as-Sa'di)


Zato se pripazi onih koji na sličan način postupaju sa Kur'anom. Onih koji mjenjaju značenje ajeta i tumače ih onako kako odgovara njihovim strastima i na način na koji će zadovoljiti svoje vladare i na koji neće ugroziti svoj dunjaluk.

Onih, koji...

Allahove ajete za ono što malo vrijedi zamjenjuju, pa od puta Njegova odvraćaju; zaista je ružno kako postupaju. (At-Tewba, 9)

Onih, koji...

...na nedozvoljen način tuđa imanja jedu i od Allahova puta odvraćaju. (At-Tewba, 34)

Onih, od kojih je Allah uzeo obavezu...

...da će Knjigu sigurno ljudima objašnjavati i da neće iz nje ništa kriti, a oni su je, poslije, za leđa svoja bacili i nečim što malo vrijedi zamijenili; a kako je ružno to što su u zamjenu dobili! (Ali Imran, 187)

A doista je jadno ono za što su se prodali, kada bi samo znali! (El-Beqare, 102)

Rekao je Sufjan ibn Ujejne, rahimehullah: "Ko je pokvaren od naših učenjaka sličan je jevrejima, a ko je pokvaren od naših pobožnjaka sličan je kršćanima."

Mentalitet krava

Prenosi Ebu Alijj, Hasan ibn Hasan an-Ni'ali... da je Allan al Werraq rekao:

Vidio sam al-Itabija kako jede na putu "Bab aš-Šam" i rekoh mu: “Teško tebi, kako te nije stid?“*

On odgovori: “Kada bi se nalazili u štali punoj krava, zar bi se ti stidio da jedeš dok one gledaju u tebe?“

Rekoh: „Ne“.

On reče: “Budi strpljiv, jer ću ti pokazati da su oni samo krave“.

Ustade, održa kratak vaz, ispriča kazivanja i poče da dovi sve dok se oko njega nije okupila velika masa svijeta a zatim reče:

„Došlo je do nas preko više od jednog lanca prenosilaca da ko god ima jezik kojim može dotaći vrh svog nosa, neće ući u Vatru“.

Ne ostade niko od one svjetine a da nije pokušao da li može svojim jezikom dotaći vrh svog nosa.

Kada se svjetina razišla, al-Itabi mi reče: “Zar ti nisam rekao da su oni krave?“

Autor: Al Hatib al-Bagdadi - لخطيب البغدادي
Izvor: Al-Džami' li Ahlak ar-Rawi - لجامع لأخلاق الراوي 2/167

*Smatra se lošim edebom da se jede u javnosti i to je razlog zbog čega ga je al Werraq ukorio.

Ne hvališite se bezgrješnošću svojom...

Uzvišeni Allah kaže:

فَلَا تُزَكُّوا أَنفُسَكُمْ ۖ هُوَ أَعْلَمُ بِمَنِ اتَّقَىٰ
„Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom – On dobro zna onoga koji se grijeha kloni.“(An-Nedžm,32)

Kaže Et-Taberi: Svojim riječima: „Ne hvališite se bezgriješnošću svojom“ – Uzvišeni kaže:

Ne svjedočite za sebe da ste dobri, čisti, bez grijeha i nepokornosti kao što se prenosi od Ibn Hamida da je rekao:

Prenosi se od Mahrana da je Sufjan rekao: Čuo sam Zejd ibn Eslema kako u pogledu ovog ajeta kaže:

„Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom“. - Ne čistite/oslobađajte sebe (greške i grijeha).

Njegove riječi: “On dobro zna onoga koji se grijeha kloni“ – Allah Uzvišeni kaže:

Tvoj Gospodar Muhammede zna one od Svojih robova koji se boje Njegove kazne pa radi toga izbjegavaju griješenje.

Tefsir at Taberi: 22/140


Hafiz Al-Begavi kaže u komentaru ovog ajeta:

فَلَا تُزَكُّوا أَنفُسَكُمْ ۖ هُوَ أَعْلَمُ بِمَنِ اتَّقَىٰ
Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom – On dobro zna onoga koji se grijeha kloni.(An-Nedžm,32)

Rekao je Ibn Abbas: „Ne hvalite/ističite sebe“.

Al-Hasan je rekao: “Allah posjeduje znanje o svakome, šta rade i gdje će skončati, zato se ne hvališite/ističite, ne smatrajte se bezgriješnim, i nemojte sebe uzdizati zbog dobrih djela koja ste uradili“.

Al Kalbi i Muqatil su rekli: “Ljudi su imali običaj učiniti dobro djelo a zatim reći: “Naši namazi, naš post, naš hadždž...“ pa je Allah objavio ovaj ajet: “On najbolje zna onoga koji je bogobojazan“ t.j. one koji su dobri, pokorni i iskreni prema Allahu Uzvišenom i Veličanstvenom“.

Tefsir al Begavi : 7/143


Ibn Kesir kaže:

Allahove riječi „Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom“ – znače da se hvališ, da si zadovoljan sa sobom i da spominješ svoja dobra djela (bilo javno ili samom sebi vjerujući da si vrijedan), „On dobro zna onoga koji se grijeha kloni“.

A na drugom mjestu Uzvišeni kaže:

أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ يُزَكُّونَ أَنفُسَهُم ۚ بَلِ اللَّهُ يُزَكِّي مَن يَشَاءُ وَلَا يُظْلَمُونَ فَتِيلًا
Zar ne vidiš one koji sebe smatraju od grijeha čistim? Međutim, Allah oslobađa od grijeha onoga koga On hoće, i nikome se neće, ni koliko trun jedan, nepravda učiniti. (An-Nisa,49)

Imam Muslim navodi u svom Sahihu: Prenio nam je Amr od Nakida... da je Muhammed ibn Amru ibn Ata rekao:

وقال مسلم في صحيحه: حدثنا عَمْرو الناقد، حدثنا هاشم بن القاسم، حدثنا الليث، عن يزيد بن أبي حبيب، عن محمد بن عمرو بن عطاء قال: سميت ابنتي بَرّةَ، فقالت لي زينب بنت أبي سلمة: إن رسول الله صلى الله عليه وسلم نهى عن هذا الاسم، وسميت بَرَّة، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "لا تزكوا أنفسكم، إن الله أعلم بأهل البر منكم". فقالوا: بم نسميها؟ قال: "سموها زينب

Svojoj kćerci sam nadio ime Burrah (znači: ona koja drugima čini dobro, korisna drugima) pa mi je Zejneb bint Ebi-Seleme rekla da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, zabranio ovo ime rekavši: „Ne hvališite se.Uistinu Uzvišeni Allah zna ko su dobročinitelji među vama.“ Pa su upitali: Kako ćemo je nazvati ? Reče: “Zovite je Zejneb“.

Ovo je potvrđeno i u hadisu koji navodi imam Ahmed:„Affan nam je prenio da je Wuhejb rekao... od Ebu Bekreta da je rekao:

مدح رَجُلٌ رجلا عند النبي صلى الله عليه وسلم، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم
ويلك! قطعت عُنُقَ صاحبك -مرارًا-إذا كان أحدكم مادحا صاحبه لا محالة فليقل: أحسب فلانا -والله حسيبه، ولا أزكي على الله أحدا-أحسبه كذا وكذا، إن كان يعلم ذلك

„Neki čovjek je hvalio drugog čovjeka pred Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, pa Allahov poslanik reče:“ Teško tebi! Odrubio si glavu svome drugu (ponovivši to više puta).Kada neko od vas treba da pohvali svoga druga neka kaže: “Smatram ga takvim a Allah najbolje zna. Pred Allahom ne hvalim nikoga, ali mislim da je takav i takav, ako to on zna o njemu“.

Ovaj hadis navode Buharija, Muslim, Ebu Davud, Ibn Madže, a preko Halid al-Hazza'.

Imam Ahmed prenosi od Hemama ibn el-Harisa koji kaže:

جاء رجل إلى عثمان فأثنى عليه في وجهه، قال: فجعل المقداد بن الأسود يحثو في وجهه التراب ويقول: أمرنا رسول الله صلى الله عليه وسلم إذا لقينا المداحين أن نحثو في وجوههم التراب

“Došao je neki čovjek Osmanu, radijallahu anhu, i počeo ga hvaliti u lice, a onda Mikdad ibn el-Esved baci prašinu govoreći:“Allahov nam je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio, kad sretnemo nekoga da hvali drugoga - da mu bacimo prašinu u oči“.

Ovo navodi Muslim i Ebu Davud.

Tefsir ibn Kesir : 7/462

Hladnoća Zamharira

Rekao je Ibnul-Kajjim, rahimehullah: Uzvišeni Allah kaže:

لَّا يَذُوقُونَ فِيهَا بَرْدًا وَلَا شَرَابًاإِلَّا حَمِيمًا وَغَسَّاقًا

"u njemu svježine neće osjetiti, ni pića okusiti, osim vrele vode i Gassaqa" (An-Naba, 24-25)

To je Zamharir, pržit će ih sa svojom ekstremnom hladnoćom isto kao što će ih pržiti sa svojom toplotom. Isto se prenosi od Mudžahida i Mukatila, da je to vrhunac hladnoće. [Bada’i al Fawaid: 2/244]

Rekao je hafiz ibn Redžeb, rahimehullah:

Uzvišeni Allah je, onome što je na ovom svijetu izraženo u pojmovima hladnoće i toplote, učinio slično i u pogledu hladnoće i toplote džehennemske vatre, a dokaz za to, kao i razlog zbog čega je pohvalno uticati se od džehenemske vatre kada iskusimo jedno od toga dvoga (t.j. toplotu ili hladnoću) je sljedeći hadis:

Prenosi se od 'Usmana ad-Darimija i drugih, rivajet Daradža, preko Ebu Hejsema... da je Ebu Hurejre, radijallahu anhu prenio od Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da je rekao:

إذا كان يوم حار ، فإذا قال الرجل : لا إله إلا الله ، ما أشد حر هذا اليوم ، اللهم أجرني من حر جهنم ، قال الله لجهنم : إن عبداً من عبيدي استجارني من حرك ، وأنا أشهدك أني قد أجرته ، وإذا كان يوم شديد البرد ، فإذا قال العبد : لا إله إلا الله ، ما أشد برد هذا اليوم ، اللهم أجرني من زمهرير جهنم ، قال الله لجهنم : إن عبداً من عبادي قد استعاذني من زمهريرك ، فإني أشهدك أني قد أجرته
قالوا : وما زمهرير جهنم ؟ قال : ( ( بيت يلقى فيه الكافر فيتميز من شدة بردها
الفتح: 3/71

Kada čovjek na dan kada je izrazito vruće kaže:“ La ilahe illallah, kako je vruće danas.Allahu moj, sačuvaj me vrućine Džehennema“ (t.j.džehennemske vatre) Allah će reći Džehennemu:“Doista je moj rob tražio od Mene da ga sačuvam od tvoje vrućine i uistinu te uzimam za svjedoka da sam ga sačuvao“.

A kada rob na dan kada je izrazito hladno kaže:“ : “La ilahe illallah, kako je hladno danas.Allahu moj, sačuvaj me Zamharira Džehennema“. Allah će reći Džehennemu: “Doista je moj rob tražio od Mene utočište od tvog Zamharira i uistinu te uzimam za svjedoka da sam mu pružio utočište“.

Ashabi upitaše: A šta je to Zamharir Džehennema? Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „To je prebivalište u koje će biti bačen nevjernik, raspuknut će se od njegove ekstremne hladnoće“. Fath al Bari 3/71


Al-Ajni je naveo sljedeće:

Nema ničega što bi sprečavalo da Zamharir potiče od iste džehennemske vatre jer ono što se misli po džehennemskom vatrom je ustvari mjesto a to je Džehennem i u njemu se nalazi stepen Zamharira.

Rečeno je da ovdje nema proturječnosti u pogledu kombinovanja između toplote i hladnoće u džehennemskoj vatri jer je džehennemska vatra ustvari Džehennem i prenešeno je da su neki njeni dijelovi vatra a drugi su Zamharir i oni se ne nalaze na istom mjestu. Nemoguće je da su kombinovani na istom mjestu.

Kažem (t.j. Ajni) :„Onaj koji je sve stvorio, uključujući led i vatru je u stanju da kombinuje dvije suprotnosti na jednom mjestu. Osim toga, džehennem je od stvari gajba a stvari gajba se ne mogu porediti sa stvarima ovoga svijeta. [‘Umdat al Qari: 7350]

Poučni stihovi Ibnul-Kajjima, rahimehullah

Ibnul-Kajjim, rahimehullah, veli:

Podaj srcu svome oka dva da oba,
iz straha prema Milostivom plačna budu,
da je tvoj Gospodar htio, bio bi kao i oni,
ta srce je među prstima Milostivog.


Ibnul-Kajjim, rahimehullah, veli:

Kada spomeneš Allahovu jednoću vidiš,
njihova lica mračnih boja,
štaviše, gledaju u tebe poprijeko kao što,
jarčevi gledaju u štap baštovana,
a kada spomeneš po dobru zlo svi oni,
raduju se ko veseljak pravi.
A Allaha mi, nisu osjetili miris vjere Njegove,
o prehlado koja si snašla doktora vremena.

Ibnul-Kajjim, rahimehullah, veli:

Ljubav prema njemu to nije moguće,
da voliš neprijatelje Miljenika i tvrdiš,
a gdje je ljubav, o brate šejtanov,
a ovako neprijateljuješ boreći se protiv njegovih miljenika.


Ibnul-Kajjim, rahimehullah, veli:

A širk, čuvaj ga se, širk je jasan,
a ima i onog koji se ne prašta,
a to je prihvatanje drugog za druga Milostivom,
koji god da je; bio od kamena ili roda ljudskoga,
priziva ga ili ga traži, a potom od njega strahuje,
i voli ga kao što se voli Onaj Kome se račun polaže,
i tako mi Allaha, nisu ih poistovijetili sa Allahom u,
stvaranju, ni u opskrbi, ni u dobročinstvu,
ali su ih poistovijetili sa Allahom u,
ljubavi, veličanju i u vjerovanju,
voljeli su ih pored Milostivog,
kao što Milostivog nikada voljeli nisu.

Ibnul-Kajjim, rahimehullah, veli:

Tako mi Allaha pravedniku poslije pojašnjenja nema,
osim prkos i podvajanje.

Ibnul-Kajjim, rahimehullah veli:

Nekada posrtaj donese uspjeh,
a i bolesti znaju tijelo izliječiti!

Ibnul-Kajjim, rahimehullah veli:

Ne mogu dušmani neukom,
štete nanijeti
koliko može on sam sebi.

Ibnul-Kajjim, rahimehullah veli:

Ako odeš bez prtljaga;prave vjere i imana,
na mahšeru ugledat ćeš one koji prtljag nose.
Zažalit ćeš zašto i ti nisi spreman kao oni
Zašto nisi ulagao i štedio kao mnogi!

Ibnul-Kajjim, rahimehullah veli:

Bez cilja nekog godine troši
ne vidi nadu, ni uspjeh neki
Da li vodič brzi zna kuda hodi,
jer ne ide brzo karavan svaki.
Uspori malo , gledaj kuda kročiš,
stopama svojim po mrtvima gaziš!

Ibnul-Kajjim, rahimehullah veli:

Do voljenog nećeš stići ako kažeš:
"Rastavlja nas mnogo noći i pustinja!

Ibnul-Kajjim, rahimehullah veli:

Ljepote dunjaluka kada se ukazaše,
rekoše mi: "Hajde, uzmi nas za sebe!"
No ja sam se pravio k'o da nisam vidio,
kada spazih da sam ciljano dokučio!

0 osudi pristrasnosti narodu, paganske osnove okupljanja i nacionalizma

Džundub b. Abdullah el-Bedželi, radijallahu anhuma, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

‏ ‏ ‏ ‏من قتل تحت راية ‏ ‏عمية ‏ ‏يدعو عصبية أو ينصر عصبية فقتلة جاهلية

"Ko pogine naslijepo, pozivajući u pristrasnost narodu ili je pomažući, poginuo je kao neznabožac". Muslim (1850).

‏Ebu Hurejra, radijallahu anhu, kazuje da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

إِنَّ اللَّهَ قَدْ أَذْهَبْ عَنْكُمْ عُبِّيَّةَ الْجَاهِلِيَّةِ وَفَخْرَهَا بِالآبَاءِ ، مُؤْمِنٌ تَقِيٌّ ، وَفَاجِرٌ شَقِيٌّ ، النَّاسُ بَنُو آدَمَ ، وَآدَمُ مِنْ تُرَابٍ ، لَيَدَعَنَّ رِجَالٌ فَخْرَهُمْ بِأَقْوَامٍ ، إِنَّمَا هُمْ فَحْمٌ مِنْ جَهَنَّمَ ، أَوْ لَيَكُونَنَّ أَهْوَنَ عَلَى اللَّهِ مِنَ الْجِعْلانِ الَّتِي تَدْفَعُ بِأَنْفِهَا النَّتْنَ

"Svevišnji je Allah od vas odstranio pagansku oholost i ponošenje precima. Bogobojazni vjernik i nesretni griješnik — svi su Ademovi potomci, a Adem je stvoren od zemlje. Ili će se ljudi prestati ponositi prethodnicima, koji su odavno stanovnici Džehennema, ili će u Allaha biti bezvredniji od kotrljana, koji svojim nosom gura nečistoću. " Ahmed (8736, 8792 i 10781), Ebu Davud (5116) i Et-Tirmizi (3956).


El-Haris el-Eš'ari, radijallahu anhu, kazivao je da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

ومَن ادّعى دعوى الجاهلية فإنّه من جثاء جهنّم فقال رجل يا رسول الله: وإن صلّى وصام، فقال: وإن صلّى وصام، فادعوا الله الّذي سمّاكم المسلمين المؤمنين عباد الله

"Ko se poziva na paganstvo, on je džehenemsko gorivo. " Neki čovjek upita: "Allahov Poslaniče, makar namaz klanjao i postio?" "Makar namaz klanjao i postio. Pozivajte se na Allahovu vjeru jer vas je On muslimanima, Allahovim robovima nazvao", zaključi Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem. Ahmed (17170) i Et-Tirmizi (2863 i 2864)

Džabir, radijallahu anhu, pripovijeda:

عن جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ -رضي الله عنهما- قَالَ: كُنَّا فِي غَزَاةٍ فَكَسَعَ رَجُلٌ مِنْ الْمُهَاجِرِينَ رَجُلًا مِنْ الْأَنْصَارِ، فَقَالَ الْأَنْصَارِيُّ: يَا لَلْأَنْصَارِ، وَقَالَ الْمُهَاجِرِيُّ: يَا لَلْمُهَاجِرِينَ، فَسَمِعَ ذَلِكَ رَسُولُ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- فَقَالَ: (مَا بَالُ دَعْوَى الْجَاهِلِيَّةِ؟) قَالُوا: يَا رَسُولَ اللَّهِ: كَسَعَ رَجُلٌ مِنْ الْمُهَاجِرِينَ رَجُلًا مِنْ الْأَنْصَارِ، فَقَالَ: (دَعُوهَا فَإِنَّهَا مُنْتِنَةٌ). فَسَمِعَ بِذَلِكَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أُبَيٍّ، فَقَالَ: فَعَلُوهَا، أَمَا وَاللَّهِ لَئِنْ رَجَعْنَا إِلَى الْمَدِينَةِ لَيُخْرِجَنَّ الْأَعَزُّ مِنْهَا الْأَذَلَّ. فَبَلَغَ النَّبِيَّ -صلى الله عليه وسلم-، فَقَامَ عُمَرُ، فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ: دَعْنِي أَضْرِبْ عُنُقَ هَذَا الْمُنَافِقِ، فَقَالَ النَّبِيُّ -صلى الله عليه وسلم-: (دَعْهُ، لَا يَتَحَدَّثُ النَّاسُ أَنَّ مُحَمَّدًا يَقْتُلُ أَصْحَابَهُ)

"Kad smo bili s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, u jednoj bici jedan muhadžir, koji se inače često šalio, udario je ensariju po zadnjici, na šta se ovaj žestoko naljutio, te su pozvali svoje ljude. Ensarija povika: 'O ensarije!', a muhadžir pozva: 'O muhadžiri!' Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, izašao je iz šatora i upitao: 'Šta je ljudima pa se pozivaju na poganstvo? Šta se desilo?' Kad su mu kazali da je muhadžir udario ensariju po zadnjici, rekao je: 'Izbjegavajte pozivanje na poganstvo jer je ono odvratno!' To je čuo Abdullah b. Ubejj i izjavio: 'Već su se pozvali na paganstvo. Allaha mi, kad se vratimo u Medinu, sigurno će jači istjerati iz nje slabije!' Omer b. el-Hattab reče: 'Dopusti mi da ubijem ovog licemjera!' Na to mu Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, kaza: 'Ostavi ga! Ne želim da ljudi pričaju da Muhammed ubija svoje drugove. "' El-Buhari (3518, 4905 i 4907) i Muslim (6583).

Ubejj b. Ka'b, radijallahu anhu, pripovijedao je da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao sljedeće:

إِذَا الرَّجُلُ تَعَزَّى بِعُزَّى الْجَاهِلِيَّةِ فَأَعِضُّوهُ بِهَنِّ أَبِيهِ وَلا تُكَنُّو

"Ko se poziva na pagansko porijeklo, nedvosmisleno mu recite neka ugrize svog oca za ud. " Ahmed (21236).

Fikhus-sunne - Sejjid Sabik

Ovo je prva knjiga djela Fikhu-sunne, koje obuhvata fikhska pitanja poduprta dokazima iz Kur'ana, vjerodostojnog sunneta i konsenzusa islamskog ummeta, idžmaa. Pitanja koja se tiču svakog pojedinca izložena su na lahak i pristupačan način i to o raznim bitnim temama.

Knjiga 1 obrađuje sva fikhska pitanja vezana za sljedeće teme:
ČISTOĆA (TAHARET) ;NEČISTOĆA – NEDŽASET; ABDEST ; TEJEMUM; MENSTRUACIJA; NIFAS (POSTNATALNI CIKLUS); ISTIHAZA; NAMAZ; EZAN; UVJETI NAMAZA; NAČIN OBAVLJANJA NAMAZA; FARZOVI NAMAZA; SUNNETI NAMAZA; DOBROVOLJNI NAMAZ; NAMAZ U DŽEMATU; DŽAMIJE; NAMASKI MEKRUHI; STVARI KOJE KVARE NAMAZ;

Download link: Download
(desni klik "save target as..." ili “save link as...”)

ili posjeti

is where my documents live!

Četiri stvari koje je Allah stvorio Svojom rukom

Prenosi se od Harisa ibn Newfela:

خلق الله ثلاثة أشياء بيده: خلق آدم بيده وكتب التوراة بيده وغرس الفردوس بيده
Allah je stvorio tri stvari Svojom rukom:
1. Stvorio je Adema Svojom rukom
2. Napisao je Tevrat Svojom rukom
3. Zasadio je Firdeus Svojom rukom

(Bilježi ga Dejlemi a takođe ga bilježe Darkutni u ‘As Sifat’ str. 26, #28 i Ebu Eš-Šejh u „Al-Udhmah“ 5/1555)

U drugom hadisu koji se prenosi od Abdullah ibn Amra:

إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ خَلَقَ ثَلَاثَةَ أَشْيَاءَ بِيَدِهِ: خَلَقَ آدَمَ بِيَدِهِ، وَكَتَبَ التَّوْرَاةَ بِيَدِهِ، وَغَرَسَ جَنَّةَ عَدْنٍ بِيَدِهِ

„Uistinu je Allah, ´azze we džell, stvorio tri stvari sa Svojom rukom: Stvorio je Adema Svojom rukom, napisao je Tevrat Svojom rukom i zasadio je dženneti 'adn Svojom rukom“.


(Bilježi ga Darekutni u „As-Sifat“ str. 45 i Bejheki u „ Al Asma we Sifat“ str. 403 preko Harisa ibn Newfela)

Vjerodostojno se prenosi da je Abdullah ibn 'Umer rekao:

خلق الله أربعة أشياء بيده: العرش، والقلم، وآدم، وجنة عدن. ثم قال لسائر الخلق: كن. فكان

“Allah je stvorio četiri stvari Svojom rukom:
1. Arš2. Kalem
3. Adema
4. Džennetu 'adn
Zatim je rekao ostalim stvorenjima "Budi!" – i ono bude“.

Zehebi je rekao u „Al 'Uluw“ : „Njegov lanac je dobar“.

Abdullah ibn Haris prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

إن الله خلق ثلاثة أشياء بيده خلق آدم بيده وكتب التوراة بيده وغرس الفردوس بيده وقال : وعزتى لا يسكنها مدمن خمر ولا ديوث قالوا يا رسول الله ما الديوث قال من يقر السوء فى أهله

„Allah je stvorio tri stvari sa Svojom rukom: Stvorio je Adema Svojom rukom, napisao je Tevrat Svojom rukom i zasadio je Firdeus Svojom rukom a zatim je rekao: „Tako mi moje Uzvišenosti, niti će pijanica niti „dejuus“ živjeti u njemu. Ashabi upitaše:“O Allahov poslaniče, znamo pijanicu ali ko je „dejuus“ ? Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem reče: „Onaj koji odobrava zlo u svojoj porodici“
[Bilježi ga Khiraity u „Masawi al Ahlak“ str. 62, #426]

Od ibn 'Umera se prenosi:

خلق الله أربعة أشياء بيده : العرش ، وجنات عدن ، وآدم ، والقلم ، واحتجب من الخلق بأربعة : بنار ، وظلمة ، ونور ، وظلمة

“Allah je stvorio četiri stvari Svojom rukom: prijesto, edenske vrtove, Adema i pero, a zastro se od stvorenja se četvoro: vatrom, zatim tamom, zatim svjetlom, zatim tamom“.
Rekao je Hakim:“ Lanac prenosilaca je vjerodostojan prema uslovima Buharije i Muslima ali ga oni ne bilježe“ (u Sahihima).

Rekao je ibnul Qajjim: „Vjerodostojno se bilježi od obojice, Buharije i Muslima, u njihovim Sahihima da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao u hadisu o šefatu: reći će se Musa'u:
„Ti si Musa sa kojim je Allah govorio i kome je Svojom rukom napisao ploče (tevrat)...

(Bejjan Talbis al džehmijjah 1/153)