.jpg)
فَلَا تُزَكُّوا أَنفُسَكُمْ ۖ هُوَ أَعْلَمُ بِمَنِ اتَّقَىٰ
„Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom – On dobro zna onoga koji se grijeha kloni.“(An-Nedžm,32)
Kaže Et-Taberi: Svojim riječima: „Ne hvališite se bezgriješnošću svojom“ – Uzvišeni kaže:
Ne svjedočite za sebe da ste dobri, čisti, bez grijeha i nepokornosti kao što se prenosi od Ibn Hamida da je rekao:
Prenosi se od Mahrana da je Sufjan rekao: Čuo sam Zejd ibn Eslema kako u pogledu ovog ajeta kaže:
„Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom“. - Ne čistite/oslobađajte sebe (greške i grijeha).
Njegove riječi: “On dobro zna onoga koji se grijeha kloni“ – Allah Uzvišeni kaže:
Tvoj Gospodar Muhammede zna one od Svojih robova koji se boje Njegove kazne pa radi toga izbjegavaju griješenje.
Tefsir at Taberi: 22/140
Hafiz Al-Begavi kaže u komentaru ovog ajeta:
فَلَا تُزَكُّوا أَنفُسَكُمْ ۖ هُوَ أَعْلَمُ بِمَنِ اتَّقَىٰ
Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom – On dobro zna onoga koji se grijeha kloni.(An-Nedžm,32)
Rekao je Ibn Abbas: „Ne hvalite/ističite sebe“.
Al-Hasan je rekao: “Allah posjeduje znanje o svakome, šta rade i gdje će skončati, zato se ne hvališite/ističite, ne smatrajte se bezgriješnim, i nemojte sebe uzdizati zbog dobrih djela koja ste uradili“.
Al Kalbi i Muqatil su rekli: “Ljudi su imali običaj učiniti dobro djelo a zatim reći: “Naši namazi, naš post, naš hadždž...“ pa je Allah objavio ovaj ajet: “On najbolje zna onoga koji je bogobojazan“ t.j. one koji su dobri, pokorni i iskreni prema Allahu Uzvišenom i Veličanstvenom“.
Tefsir al Begavi : 7/143
Ibn Kesir kaže:
Allahove riječi „Zato se ne hvališite bezgrješnošću svojom“ – znače da se hvališ, da si zadovoljan sa sobom i da spominješ svoja dobra djela (bilo javno ili samom sebi vjerujući da si vrijedan), „On dobro zna onoga koji se grijeha kloni“.
A na drugom mjestu Uzvišeni kaže:
أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ يُزَكُّونَ أَنفُسَهُم ۚ بَلِ اللَّهُ يُزَكِّي مَن يَشَاءُ وَلَا يُظْلَمُونَ فَتِيلًا
Zar ne vidiš one koji sebe smatraju od grijeha čistim? Međutim, Allah oslobađa od grijeha onoga koga On hoće, i nikome se neće, ni koliko trun jedan, nepravda učiniti. (An-Nisa,49)
Imam Muslim navodi u svom Sahihu: Prenio nam je Amr od Nakida... da je Muhammed ibn Amru ibn Ata rekao:
وقال مسلم في صحيحه: حدثنا عَمْرو الناقد، حدثنا هاشم بن القاسم، حدثنا الليث، عن يزيد بن أبي حبيب، عن محمد بن عمرو بن عطاء قال: سميت ابنتي بَرّةَ، فقالت لي زينب بنت أبي سلمة: إن رسول الله صلى الله عليه وسلم نهى عن هذا الاسم، وسميت بَرَّة، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "لا تزكوا أنفسكم، إن الله أعلم بأهل البر منكم". فقالوا: بم نسميها؟ قال: "سموها زينب
Svojoj kćerci sam nadio ime Burrah (znači: ona koja drugima čini dobro, korisna drugima) pa mi je Zejneb bint Ebi-Seleme rekla da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, zabranio ovo ime rekavši: „Ne hvališite se.Uistinu Uzvišeni Allah zna ko su dobročinitelji među vama.“ Pa su upitali: Kako ćemo je nazvati ? Reče: “Zovite je Zejneb“.
Ovo je potvrđeno i u hadisu koji navodi imam Ahmed:„Affan nam je prenio da je Wuhejb rekao... od Ebu Bekreta da je rekao:
مدح رَجُلٌ رجلا عند النبي صلى الله عليه وسلم، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم
ويلك! قطعت عُنُقَ صاحبك -مرارًا-إذا كان أحدكم مادحا صاحبه لا محالة فليقل: أحسب فلانا -والله حسيبه، ولا أزكي على الله أحدا-أحسبه كذا وكذا، إن كان يعلم ذلك
„Neki čovjek je hvalio drugog čovjeka pred Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, pa Allahov poslanik reče:“ Teško tebi! Odrubio si glavu svome drugu (ponovivši to više puta).Kada neko od vas treba da pohvali svoga druga neka kaže: “Smatram ga takvim a Allah najbolje zna. Pred Allahom ne hvalim nikoga, ali mislim da je takav i takav, ako to on zna o njemu“.
Ovaj hadis navode Buharija, Muslim, Ebu Davud, Ibn Madže, a preko Halid al-Hazza'.
Imam Ahmed prenosi od Hemama ibn el-Harisa koji kaže:
جاء رجل إلى عثمان فأثنى عليه في وجهه، قال: فجعل المقداد بن الأسود يحثو في وجهه التراب ويقول: أمرنا رسول الله صلى الله عليه وسلم إذا لقينا المداحين أن نحثو في وجوههم التراب
“Došao je neki čovjek Osmanu, radijallahu anhu, i počeo ga hvaliti u lice, a onda Mikdad ibn el-Esved baci prašinu govoreći:“Allahov nam je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio, kad sretnemo nekoga da hvali drugoga - da mu bacimo prašinu u oči“.
Ovo navodi Muslim i Ebu Davud.
Tefsir ibn Kesir : 7/462
