وَاضْرِبْ لَهُم مَّثَلاً أَصْحَابَ الْقَرْيَةِ إِذْ جَاءهَا الْمُرْسَلُونَ
“Navedi im kao pouku stanovnike jednog grada kad su im došli poslanici ”…
Abdullah ibn Abbas,Ka’b al Ahber,Vehb ibn Munebih i mnogi drugi prenose priču o gradu koji se zvao Antiohija ( arap.: انتاكيّ ) kojim je vladao kralj Antikis ibn Antikis i koji je obožavao kipove. Uzvišeni Allah im je poslao tri poslanika koje su oni u laž utjerivali. Oni su se zvali Sadiq, Masduq i Šalom. Iz ovoga je jasno da su oni bili poslanici koje je poslao Uzvišeni Allah.
Katada je tvrdio da su to izaslanici koje je poslao Isa alejhi selam a isto takvo mišljenje je zastupao Ibn Džerir prenoseći od Vehba a on od Ibn Sulejmana a on od Šuajba al Džuba’i koji je dodao da su se ta trojica zvali Šimon, Jonah i Paul a da se grad zvao Antiohija.Ovo mišljenje je neosnovano jer su stanovnici Antiohije bili prvi koji su povjerovali Isa’u alejhi selam kad su do njih došli neki od njegovih učenika. Antiohija je takođe bila prva od četri grada u kojima su egzistirali kršćanski patrijasi.Ta četri grada su bila Antiohija, Aleksandrija, Jerusalem i Rim.Kakogod, stanovnici ovih gradova nisu bili uništeni dok su stanovnici grada koji se spominje u Kur’anu uništeni nakon što su ubili čovjeka iz svog naroda kojeg je Allah poslao da ih opomene.
Uzvišeni je rekao:
إِن كَانَتْ إِلاَّ صَيْحَةً وَاحِدَةً فَإِذَا هُمْ خَامِدُونَ
„samo bi se čuo jedan užasan krik, i oni bi odjednom svi pomrli“.
Ne bi bilo kontradikcije u ova dva tumačenja u slučaju da su ova tri poslanika bila poslata ranijim stanovnicima Antiohije i da su oni ugonjeni u laž, nakon čega ih je Allah uništio, da bi zatim njihova zemlja bila ponovo nastanjena pa da su novi stanovnici u vrijeme Isa alejhi selam povjerovali trojici njegovih izaslanika koje im je poslao.
Uzvišeni je rekao:
وَاضْرِبْ لَهُم مَّثَلاً أَصْحَابَ الْقَرْيَةِ
“Navedi im kao pouku stanovnike jednog grada”… t.j. tvom narodu Muhamede,
إِذْ أَرْسَلْنَا إِلَيْهِمُ اثْنَيْنِ فَكَذَّبُوهُمَا فَعَزَّزْنَا بِثَالِثٍ فَقَالُوا إِنَّا إِلَيْكُم مُّرْسَلُونَ
„kad im Mi poslasmo dvojicu, ali im oni ne povjerovaše, i pojačasmo trećim, pa rekoše: "Mi smo vama poslani!"
Stanovnici ovog grada su rekli da su poslanici samo ljudi kao i oni, i zanijekali su da Allah može poslati ljude kao poslanike.Poslanici su ih uvjeravali da Allah zna da su oni njima poslati i da bi ih Allah kaznio žestokom kaznom ukoliko bi oni lagali na Njega.
Poslanici su rekli:
وَمَا عَلَيْنَا إِلاَّ الْبَلاَغُ الْمُبِينُ
"i dužni smo samo da jasno obznanimo, t.j. da dostavimo ono sa čime smo poslati a da su uputa i zabluda u Allahovoj ruci i da On upućuje koga hoće na pravi put a da u zabludi ostavlja koga hoće.
Oni rekoše:
قَالُوا إِنَّا تَطَيَّرْنَا بِكُمْ
"Mi slutimo da nam nesreću donosite“... t.j. ono sa čim ste došli
لَئِن لَّمْ تَنتَهُوا لَنَرْجُمَنَّكُمْ وَلَيَمَسَّنَّكُم مِّنَّا عَذَابٌ أَلِيمٌ
„Ako se ne okanite, kamenovaćemo vas i stići će vas, zaista, bolna patnja oko nas “, t.j. vrijeđali su ih i prijetili da će ih ubiti.
قَالُوا طَائِرُكُمْ مَعَكُمْ أَئِن ذُكِّرْتُم
„Uzrok vaše nesreće je s vama!" - rekoše oni. "Zar zato što ste opomenuti? t.j. zar nesrećom i zlom smatrate to što vas opominjemo i pozivamo na pravi put ???
بَلْ أَنتُمْ قَوْمٌ مُّسْرِفُونَ
„Ta vi ste narod koji svaku granicu zla prelazi“, t.j. prelazite sve granice čineći razne vrste grijeha i nepokornosti Allahu.
Uzvišeni dalje kaže:
وَجَاء مِنْ أَقْصَى الْمَدِينَةِ رَجُلٌ يَسْعَى
„I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek“, kako bi podržao poslanike i obznanio svoju vjeru
قَالَ يَا قَوْمِ اتَّبِعُوا الْمُرْسَلِينَ
اتَّبِعُوا مَن لاَّ يَسْأَلُكُمْ أَجْرًا وَهُم مُّهْتَدُونَ
i reče: "O narode moj, slijedite one koji su poslani, slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na Pravom su putu!
t.j. slijedite one koje vas pozivaju apsolutnoj istini i koji od vas ne traže nikakvu nadoknadu za to. Zatim ih poziva da obožavaju samo Allaha Jedinog i da mu ne čine širk obožavajući nekog drugog mimo Njega , one koji im ne mogu pomoći ni na dunjaluku ni na ahiretu.
إِنِّي إِذًا لَّفِي ضَلاَلٍ مُّبِينٍ
„a ja bih tada bio u pravoj zabludi“, t.j. ako ne bi obožavao samo Allaha Jedinog već nekog drugog Njemu ravnim činio.
Zatim je ovaj vjernik rekao poslanicima:
إِنِّي آمَنتُ بِرَبِّكُمْ فَاسْمَعُونِ
„ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte mene!“
t.j. poslušajte moju izjavu i budite mi svjedoci kod vašeg Gospodara. Ili, o narode moje poslušajte moje očitovanje vjere u poslanike koje je Allah poslao.Nakon toga ga je njegov narod ubio tako što su ga kamenovali do smrti ili su ga izujedali ili su iznenada nasrnuli na njega.Ibn ishaq prenosi od ibn Mesuda da je rekao da su ga ljudi gazili nogama dok mu nisu slomili vrat.
Es-Sevri prenosi od Asima al Ahvala a on od Ebu Medžlaza da je rekao: “Ime ovog čovjeka koji je povjerovao je bilo Habib ibn Murrij za kojeg se reklo da je bio stolar,ili užar ili obućar“.Takođe je rečeno za njega da je obavljao vjerske obrede u izoliranoj pećini.
Abdullah ibn Abbas je rekao:“On je bio Habib, stolar koji je bolovao od lepre.Bio je dobročinitelj ali je na kraju ubijen od strane svog naroda“.
Zatim je Uzvišeni Allah rekao:
قِيلَ ادْخُلِ الْجَنَّةَ
„I reći će se: "Uđi u Džennet!’, t.j. nakon što je bio ubijen od svog naroda Uzvišeni Allah ga je uveo u Džennet a kada je vidio uživanja u njemu rekao je:
قَالَ يَا لَيْتَ قَوْمِي يَعْلَمُونَ
بِمَا غَفَرَ لِي رَبِّي وَجَعَلَنِي مِنَ الْمُكْرَمِينَ
„Kamo sreće da narod moj zna zašto mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio!“
U tumačenju ovog ajeta Katada je rekao:“Vjernik uvijek daje savjete zbog onoga što vidi od nagrade koju je Allah obećao“.
„Kamo sreće da narod moj zna zašto mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio!“ vjernik je poželio da njegov narod sazna kakve mu je počasti Allah ukazao .Katade je rekao:“Tako mi Allaha, Allah ovom narodu više nije slao opomenu niti ih je korio nakon što su ubili ovog čovjeka.“
إِن كَانَتْ إِلاَّ صَيْحَةً وَاحِدَةً فَإِذَا هُمْ خَامِدُونَ
samo bi se čuo jedan užasan krik, i oni bi odjednom svi pomrli.
Uzvišeni Allah je rekao:
وَمَا أَنزَلْنَا عَلَى قَوْمِهِ مِن بَعْدِهِ مِنْ جُندٍ مِّنَ السَّمَاء وَمَا كُنَّا مُنزِلِينَ
„I protiv naroda njegova, poslije njega, Mi nismo vojsku s neba poslali, niti je bilo potrebe, t.j. nije bilo potrebe da Allah Uzvišeni šalje protiv njih vojsku sa neba da bi osvetio poslanike.
Mudžahid i Katade smatraju da ovo znači da im Allah nije slao drugu poslanicu.Ibn Džerir kaže:“Prvo tumačenje izgleda ispravnije jer Allah nakon toga kažeَ
وَمَا كُنَّا مُنزِلِينَ
„niti je bilo potrebe,“ t.j. Allah nije imao potrebu da im šalje nešto takvo kad su oni već utjerali u laž poslanike i ubili ovog pobožnog čovjeka.
إِن كَانَتْ إِلاَّ صَيْحَةً وَاحِدَةً فَإِذَا هُمْ خَامِدُونَ
„samo bi se čuo jedan užasan krik, i oni bi odjednom svi pomrli“.
Mufesiri kažu: Uzvišeni Allah je poslao Džibrila koji je došao do kapije njihovog grada i pustio krik nakon čega su oni ostali tihi, nepomični i mrtvi.
