Puno ime ovog imama, fekiha, mufessira i gramatičara je Ebu 'Abdillah, Šemsuddin Muhammed b. Ebi Bekr b. Ejjub b. Sa'd b. Hariz b. Mekki Zejnuddin ez-Zur'i, iz Damaska, hanbelija. Poznatiji je kao Ibn Qajjim el-Dževzijje.Ibn Qajjim je imao hrabro srce i široko znanje. Dobro je poznavao nauku o moralu (ahlaq) i fikh prvih generacija muslimana. Svoje fikhske (pravne) nazore je bazirao na hanbelijskom mezhebu. Bio je veliki protivnik novotarija u ibadetima. Davao je fetve. Bio je pobožan i privržen islamu. Pokazivao je veliko zanimanje za šeriat. U tefsiru nije imao premca. U usul-i dinu je dostigao vrhunac. Što se tiče hadisa, njegovih značenja, odredaba i pravila koja se iz njega crpe, Ibn Qajjim je u to polje ušao do detalja. Dostigao je visok stepen u fikhu, metodologiji fikha (usul) i arapskoj gramatici. Proučavao je arapski jezik, književnost i druge discipline.U svim tada¬šnjim disciplinama je dostigao zavidan stepen.
