Hadžija ima slobodan izbor vrste hadža – temettu’a, ifrada i kirana. Najbolji je temettu’. Temettu’ znači dati umri prednost nad hadžem u mjesecima hadža, zatim obaviti hadž poslije umre. Ifrad znači striktno zanijjetiti samo hadž. Kiran znači da se umra i hadž zajedno zanijjete, ili, da se zanijjeti samo umra i naknadno doda hadž prije početka umranskog tavafa. Ko želi ifrad ili kiran, a sa sobom nije poveo hedj (žrtvenu životinju), dozvoljeno mu je da od hadža načini umru. Obavit će tavaf i sa’j, skratiti kosu i riješiti se ihramskih stega. Tako je postao onaj koji obavlja temettu’ hadž, a dokaz je predaja da je Poslanik naredio je svojim ashabima , r.a, koji su počeli sa ifradom i kiranom da se riješe stega ihrama i učine ih umrom. (El-Buhari i Muslim)
Onaj ko povede hedj sa sobom nije mu dozvoljeno izaći iz stega ihrama, jer je Poslanik , naredio svojim ashabima koji su poveli hedj da ostanu u ihramima dok hedj “ne stigne na svoje mjesto” tj. dok ne dočeka prvi dan Kurban-bajrama. Sunnet je muhrimu (onome ko je u ihramu) da što više uči telbiju od samog uspinjanja na prijevozno sredstvo. Muškarac će podići glas pri telbiji, a žena stišati toliko da samo sama sebe čuje. Telbija glasi: Lebbejkallahumme lebbejk, lebbejke la šerike leke lebbejk, innel-hamde ven-ni’mete leke vel-mulk, la šerike leke. “Odazivam Ti se moj Allahu, odazivam Ti se; Ti nemaš sudruga, odazivam Ti se! Doista zahvala, blagodat i vlast Tebi pripadaju, Ti sudruga nemaš!”
Telbiju je potebno donositi prilikom ulaska i silaska na putu do Mekke, kada se čuje da je drugi uče, iza propisanih fard-namaza, kada se pokrije glava iz zaborava. Onaj koji obavlja temettu’ hadž prekinut će sa telbijom pri otpočinjanju umranskog tavafa. Oni koji čine ifrad i kiran prekinut će s telbijom prilikom bacanja kamenčića na prvi dan Kurban-bajrama.