Međutim...
Moguće je da neko kaže: ako je takva bila Poslanikova,sallallahu alejhi ve sellem, praksa, kako su je zanemarili Omer b. Hattab, Alija b. Ebu Talib, Abdullah b. Omer, Enes b. Malik, Ebu Hurejre, Muavija, Amr b. As, Hakem b. Ejjub el-Gifarijj, dvije Ebu Bekrove kćerke: Aiša i Esma, Šalim b. Abdullah, Mudžahid, Tavus, Ebu Osman en-Nehdi, Mutarrif b. eš-Šihhir, Mejmun b. Mihran, Bekr b. Abdullah el-Muzeni? Suprotno njoj je postupao, također, imam hadisa i sunneta Ahmed b. Hanbel. Mi ćemo vam navesti s lancima prenosilaca mišljenja spomenutih autoriteta. Što se tiče Omerova b. Hattaba, r.a., mišljenja, Velid b. Muslim je rekao da ga obavijestio Sevban od svog oca od Mekhula daje Omer b. Hattab zapaštao kada bi nebo u toj noći bilo oblačno govoreći: "Ovo nije ubrzavanje (ramazana) već opreznost."
Što se tiče predaje koja se prenosi od Alije, r.a., Šafi veli: "Obavijestio nas je Abdulaziz b. Muhammed ed-Deraverdi od Muhammeda b. Abdullaha b. Amra b. Osmana od njegove majke Fatime, Husejnove kćerke, da je Alija, r.a., rekao: 'Da postim dan šabana draže mi je od mršenja jednog dana ramazana.'"
Što se tiče predaje od Ibn Omera, u djelu Abdurrezzaka stoji: "Obavijestio nas je Ma'mer od Ejjuba od Ibn Omera i veli da je Ibn Omer, kada bi bilo oblačno (uoči ramazana) postio taj dan, a kada ne bi bilo oblačno mrsio bi taj dan."
U dva Sahiha od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Kada vidite mlađak postite, a kada ga ponovo vidite prekinite post. Kada vas oblačnost spriječi da ga vidite, onda izračunajte njegove dane." Imam Ahmed, Allah mu se smilovao, s vjerodostojnom predajom od Nafia još dodaje: "Abdullah bi, kada bi prošlo od šabana dvadeset i devet dana, slao nekoga da prati pojavu mlađaka. Pa ako bi ga vidio, postio bi. A ako ga ne bi vidio, ne zbog oblaka niti zbog kiše, onda taj dan ne bi postio; ako bi njegovo viđenje spriječili oblaci ili kiša postio bi taj dan."
Što se tiče predaje od Enesa, r.a., imam Ahmed kaže: "Pričao nam je Ismail b. Ibrahim od Jahja b. Ebi Ishaka da je rekao: 'Vidio sam mlađak u podne ili oko podne, pa su neki ljudi prekinuli post. Došli smo Enesu b. Maliku i obavijestili ga o viđenju mlađaka i onima koji su prekinuli post. Rekao je: 'Ovo je dan s kojim upotpunjavam trideset i jedan dan. To je zbog toga što je Hakem b. Ejjub obavijestio, prije nego što su ljudi zapostili, da će on postiti sutra, pa nisam htio postupiti suprotno njemu. Zbog toga sam zapostio i ja i neću prekidati post ovog dana nego ću ga ispostiti do noći.""
Što se tiče predaje od Muavije, Ahmed je rekao: "Pričao nam je Mugire, obavijesti nas je Seid b. Abdulaziz i rekao: 'Pričao mi je Mekhul i Junus b. Mejsere b. Halbes da je Muavija b. Ebi Sufjan govorio: 'Da postim jedan dan šabana draže mi je od mršenja jednog dana ramazana.""
Što se tiče predaje od Amr b. Asa, Ahmed je rekao: "Pričao nam je Zejd b. el-Hubab, obavijestio nas je Lehia od Abdullaha b. Hubejre od Amr b. Asa da je on postio dan za koji se sumnja da li je dan ramazana."
Predaja koja se prenosi od Ebu Hurejre glasi: "Pričao nam je Abdurrahman b. Mehdi, obavijestio nas je Muavija b. Salih od Ebu Merjema, Ebu Hurejrinog oslobođenog roba, da je rekao: 'Čuo sam Ebu Hurejru kada je rekao: 'Da požurim s ramazanom s jednim danom draže mi je od kašnjenja, jer ako požurim neće me proći dan ramazana, a ako odgodim proći će me.""
Što se tiče predaje od Aiše, r.a., Seid b. Mensur kaže: "Pričao nam je Ebu Avane od Jezida b. Humjere od izaslanika koji je otišao Aiši na dan za koji se sumnja da li je od ramazana da je Aiša rekla: 'Da postim dan od šabana draže mi je od mršenja dana od ramazana.'"
Što se tiče predaje koja se prenosi od Esme, Ebu Bekrove kćerke, Seid je rekao: "Pričao nam je Jakub b. Abdurrahman od Hišama b. Urveta od Fatime, Munzirove kćerke, da je rekla: 'Kada god bi mlađak ramazana zaklonili oblaci, Esma bi postila dan prije ramazana i to bi naređivala.'"
Ahmed veli: "Pričao nam je Revh b. Ubbad od Hammada b. Seleme od Hišama b. Urveta od Fatime od Esme da je ona postila dan za koji se sumnja da li je od ramazana."
Sve što ćemo dolje navesti od Ahmeda jesu pitanja od Fadla b. Zijada koja prenosi od njega.
U predaji koju prenosi od Esrema stoji: "Ako se na nebu nađu oblaci ili nešto drugo što sprečava viđenje mlađaka, Ahmed bi postio, a ako toga ne bi bilo on ne bi postio taj dan."Također to od njega prenose i dva njegova sina Salih i Abdullah, te Mervezi, Fadl b. Zijad i drugi.
Na sve to se može odgovoriti na sljedeći način:
prvo, da se kaže da nijedna predaja koju ste naveli od ashaba nije vjerodostojna i jasna o pitanju obaveznosti posta tog dana, pa da bi se na osnovu nje moglo konstatirati da je njihova praksa bila suprotna Poslanikovoj,sallallahu alejhi ve sellem Najviše što se može reći o tim predajama jeste da su oni taj dan postili iz opreznosti. Enes je jasno izjavio daje on taj dan postio zbog toga da ne bi postupio suprotno nadređenim. Zbog toga je imam Ahmed u jednoj predaji rekao: "Ljudi kod zapaštanja i mršenja trebaju slijediti imama." Tekstovi koje smo prenijeli od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, praktični i verbalni, upućuju da nije vadžib postiti dan kada se mlađak nije mogao vidjeti zbog oblačnosti, niti upućuju da ga je zabranjeno postiti. Prema tome, ko ga ne bude postio uradio je nešto što je dozvoljeno, a ko ga bude postio uradio je to iz opreznosti;
drugo, iz spomenutih se predaja vidi da su neki ashabi postili taj dan, a neki ga nisu postili. Najvjerodostojnije i najjasnije predaje prenose da je Abdullah b. Omer postio taj dan. Ibn Abdul Berr je rekao: "Njegovo mišljenje zastupaju Tavus Jemani i Ahmed b. Hanbel. Slično tomu se prenosi i od Aiše i Esme, Ebu Bekrove kćerke. Ne znam daje iko osim spomenutih prihvatio mezheb Ibn Omera."
Od Omera b. Hattaba, Alije b. Ebu Taliba, Ibn Mesuda, Huzejfe, Ibn Abbasa, Ebu Hurejre i Enesa b. Malika, r.a., prenosi se da je pokuđeno postiti spomenuti dan.
Od Alije, Omera, Ammara, Huzejfe i Ibn Mesuda prenosi se da je zabranjeno postiti dobrovoljno zadnji dan šabana. O tome Ammar je rekao: "Ko posti dan za koji se sumnja da li je od ramazana učinio je grijeh prema mišljenju Ebu Kasima."
Što se tiče posta na taj dan, kada je onemogućeno vidjeti mlađak zbog oblačnosti, iz opreznosti, pa ako bude od ramazan onda će se smatrati farzom, a ako ne bude onda će se taj post smatrati nafilom. Od ashaba se prenosi da je to dozvoljeno. Tako je postupao Ibn Omer i Aiša. To se prenosi od nje i pored njene druge predaje u kojoj se kaže da bi Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, kada bi bilo onemogućeno vidjeti mlađak šabana upotpunio trideset dana, pa bi onda zapostio. Međutim, ta se njena predaja odbacuje i ne prihvata, jer da je vjerodostojna ne bi postupila suprotno njoj. Prema tome, njen post toga dana čini vjerodostojnost spomenute predaje upitnom. Ali to nije tako, jer ona nije postila što je smatrala da je to obligatna dužnost, nego je postila iz opreznosti. Poslanikovu,sallallahu alejhi ve sellem, praksu i naredbu shvatila je da post ne postaje obaveznim sve dok se ne napuni trideset dana, a također, ona i Ibn Omer nisu iz spomenutog razumjeli da post tog dana nije dozvoljen.
Ovo je mišljenje o tom pitanju najispravnije. Ono objedinjuje sve hadise i predaje, jer upućuju na njega i potvrđuju ga. Ono što prenosi Ma'mer od Ejjuba od Nafia od Ibn Omera da je Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, rekao za mlađak ramazana: "Kada ga vidite zapostite, pa kada ga ponovo vidite prekinute post, a ako budete spriječeni, onda izbrojite mu trideset dana." Bilježi ga Ibn Ebi Ruvvad od Nafia od Ibn Omera u sljedećoj verziji: ».. .pa ako budete spriječeni, upotpunite trideset dana.»
U Malikovoj i Ubejdullahovoj predaji od Nafia stoji: "Odredite mu!" Sve to upućuje da Ibn Omer iz hadisa nije razumio obaveznost upotpunjavanja trideset dana nego samo dozvoljenost. Znači, ako neko posti trideseti dan (šabana) on tim svojim postupkom čini nešto dozvoljeno iz opreznosti. Na to ukazuje to da je Ibn Omer, r.a., iz Poslanikovih,sallallahu alejhi ve sellem, riječi: "Izbrojite mu dvadeset i devet dana, a potom zapostite!", ono što su razumjeli oni koji smatraju post tog dana obaveznim, naredio bi svojoj porodici i drugima da ga poste, a ne bi ga on sam postio i objelodanio bi da je to vadžib svim muslimanima.
Ibn Abbas nije postio taj dan i svoj postupak je opravdavao riječima Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem: "Nemojte postiti sve dok ne vidite mlađak niti prekidajte post sve dok ga ponovo ne vidite. Ako vam njegovo viđenje bude onemogućeno, onda upotpuniti trideset dana."
Spomenutu je predaju Malik naveo u svom nakon hadisa Ibn Omera. Kao da je njome želio objasniti Ibn Omerov hadis i riječi Poslanikove: "Izbrojite mu!"
Ibn Abbas kaže: "Čudim se onima koji požurivaju ramazan s jednim ili dva dana (posta) a Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: 'Nemojte požurivati ramazan s postom jednog ili dva dana prije njegova nastanka!'" Kao da je Ibn Abbas tom svojom izjavom zamjerio Ibn Omeru.
Spomenuta su dva ashaba i imama i o drugim pitanjima imali oprečne stavove. Jedan je naginjao težim stavovima, a drugi lakšim. Abdullah b. Omer slijedio je ekstremne stavove o različitim pitanjima u kojima ga ostali ashabi nisu podržavali. Tako je npr. prilikom abdesta prao unutrašnjost očiju od čega je i oslijepio. Kada bi potirao glavu, za potiranje ušiju uzimao bi novu vodu. Zabranjivao bi ulazak u javna kupatila. Kada bi ušao u njih kupao bi se zbog toga.
Nasuprot njemu, Ibn Abbas odlazio je u javna kupatila. Ibn Omer bi uzimao tejemum s dva dodira zemlje. Jednim za lice, a drugim za potiranje ruku do laktova. Znači nije se zadovoljavao s jednim dodirom niti s potiranjem ruku do zglobova. U svemu tome Ibn Abbas postupao je suprotno. Govorio je: "Za tejemum je dovoljno jedno doticanje zemlje i za lice i za ruke." Ibn Omer mijenjao je abdest zbog ženina poljupca i drugima je takve fetve davao. Kada bi poljubio svoju djecu, izaprao bi usta, a potom klanjao. Ibn Abbas je o tome govorio: "Svejedno mi je da li sam je poljubio (ženu) ili pomirisao bosiljak."
Naređivao bi onom ko se sjeti propuštenog namaza dok klanja drugi namaz da ga upotpuni, potom da klanja onaj kojeg se sjetio, a zatim da naklanja onaj kojeg je upotpunio. O tome Ebu Ja'la el-Mevsili prenosi hadis merfu u svom Musnedu, a tačno je daje mevkuf, od Ibn Omera: Bejheki je rekao: "Prenosi se od Ibn Omera u merfu formi, ali nije vjerodostojan. Prenosi se i od Ibn Abbasa u toj formi, ali i on nije vjerodostojan. Iz svega toga namjera je konstatovati da je Abdullah b. Omer slijedio ekstremniji i oprezniji put."
Prenosi Ma'mer od Ejjuba, od Nafia koji je rekao da bi Ibn Omer kada bi prispio na jedan rekat za imamom, dodao bi mu još jedan, pa kada bi završio namaz učinio bi sehvi sedždu. Zuhri veli: "Ne znam da je iko tako radio osim njega."Kao da je činio tu sehvi sedždu zbog sjedenja poslije jednog rekata, jer je mjesto sjedenja u namazu poslije dva rekata.
Da ashabi nisu spomenuti dan postili kao obligatnu dužnost govori i ta činjenica što su govorili: "Da postimo jedan dan šabana draže nam je nego da ne postimo dan od ramazana." Pa da je taj dan prema njihovom mišljenju pripadao ramazanu rekli bi sigurno: "To je dan od ramazana i nije nam dozvoljeno da ga mrsimo." Allah opet najbolje zna.
Da su ga oni postili kao nešto što je poželjno i iz opreznosti, ukazuje ono što se prenosi od njih da su ga oni i mrsili kako bi objelodanili da ga je postiti dozvoljeno, a ne obavezno. Hanbel u svojim Mesailima veli: "Pričao nam je Ahmed b. Hanbel, obavijestio nas je Veki od Sufjana od Abdulaziza b. Hakima el-Hadremija da je rekao: 'Čuo sam Ibn Omera kada je rekao: 'Da postim cijelu godinu omrsio bi se na dan za koji se sumnja da li je od ramazana!""
Hanbel kaže: "Pričao nam je Ahmed b. Hanbel a njemu Ubejde b. Humejd i rekao: 'Obavijestio nas je Abdulaziz b. Hakim da su pitali Ibn Omera i rekli: 'Postimo prije ramazana kako nas od njega ne bi ništa prošlo?!' Rekao je: Ah, ah, postite sa džematom."" Prenosi se vjerodostojnom predajom daje Ibn Omer rekao: "Neka niko ne požuruju ramazan. Od Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, vjerodostojnom se predajom prenosi da je rekao: 'Postite kada vidite mlađak i mrsite se kada ga vidite. A ako vas oblačnost spriječi da ga vidite izbrojite trideset dana!'"
Također je Alija b. Ebu Talib, r.a., rekao: "Kada vidite mlađak zapostite s njegovim viđenjem, a kada ga ponovo vidite prekinite post, a ako vas oblačnost spriječi u tome upotpunite (trideset dana)."
Ibn Mesud, r.a., veli: "Ako vas oblačnost spriječi od njegova viđenja, onda izbrojite trideset dana."
Ove predaje, ako se prihvati da su oprečne predajama koje se prenose od njih o postu tog dana, preče su da se prihvate jer su suglasne po formi i značenju tekstovima koji se pripisuju Poslaniku,sallallahu alejhi ve sellem A ako se prihvati da nema oprečnosti među njima, onda postoje dva načina da se usaglase:
Prvi je da se kaže da se gore spomenute predaje odnose na situaciju kada nema oblačnosti te noći ili kada je ima, ali na kraju mjeseca kako to čine oni koji smatraju da je post tog dana obavezan.
Drugi je da se spomenute predaje koje govore o postu tog dana shvate da su oni postili taj dan iz opreznosti i pažnje i to dobrovoljno, a ne obavezno, jer spomenute predaje jasno negiraju njegovu obaveznost. Ovaj je način bliži tekstovima i šerijatskim pravilima. Njegovom primjenom bi se izbjegla diferencijacija između dva ista dana za koja se sumnja da li su od ramazana. Tako bi se jedan od njih uzeo kao sumnjiv, a za drugi bi se sigurno znalo da je od ramazana. Zadužiti nekoga da bude siguran da je taj dan bez sumnje od ramazana i pored postojanja sumnje da li je od njega ili nije bilo bi zaduženje ljudi da vjeruju da je sigurno od ramazana s nečim što je nemoguće i što je nepodnošljivo, jer bi se od njega zahtijevalo da napravi razliku između nečega stoje identično. Allah opet najbolje zna.
Preuzeto iz djela (زاد المعاد - ابن قيم الجوزية ) - Zadu-l-me’ad – Ibn Kajjim el-Dževzijje
