Kad god mu je bilo postavljeno pitanje, rekao bi: „Nisam kompetentan da ga odgovorim.“ Oni ga upitaše: “A koga onda da pitamo?“ On im reče: “Pitajte učenjake i tražite od Allaha tewfiq (uputu).“ Ovo uprkos tome što je bio od velikih učenjaka svoga vremena.
Al-Sirri al-Saqti: „Ne bih volio da umrem u zemlji u kojoj sam dobro poznat.“ Upitaše ga: „Zašto to Ebu al-Hasan?“ On reče:“ Bojim se da me moj kabur neće prihvatiti i da ću onda biti eksponiran i ponižen“.
Hasan al-Basri: „Družio sam se sa ljudima i u poređenju s njima, ja sam poput razbojnika!“. (t.j. zbog njihovih vrlina)
Muhammed ibn Aslam al-Tusi: „Putovao sam po zemlji nadaleko i naširoko i tako mi Onog osim Kojeg nema drugog boga, nisam vidio čovjeka koji klanja prema kibli a da je bio gori u mojim očima od mene samog“.
Al-Aradž (jedan od medinskih učenjaka koji je učio pred Ebu Hurejrom) je rekao: „Ispitaj svoju dušu i vidi u kakvom je zlu jer će sutra svaki čovjek biti sakupljen sa njemu sličnim, pa ko god upadne u mnoge grijehe biće sakupljen sa ljudima koji su činili te grijehe.“
On je često imao običaj koriti i ponižavati sebe govoreći: „Glasnik će zovnuti na Sudnjem danu, „O ljudi tih i tih grijeha, ustanite!“ i ti ćeš ustati s njima o Aradž. Zatim će zovnuti: „O ljudi tih i tih grijeha, ustanite!“ ti ćeš i s njima ustati takođe. Zatim će zovnuti: „O ljudi tih i tih grijeha, ustanite!“ i opet ćeš ti i s njima takođe ustati. O Aradž, vidim te kako ustaješ sa svakom griješničkom skupinom...“
Dawud al-Ta’i: „Grijesi su nas napustili ali mi se uveliko stidimo ljudskih skupova“.
On je takođe rekao: “ Pobožnjaci su me pretekli a ja sam odsječen i ostavljen iza, o kakva propast!“
Neki ispravni prethodnici su bili spomenuti u prisustvu Mukhallada ibn Husejna i on poče da govori stihove:
„Ne spominji njih zajedno s nama, pa da mješaš to dvoje Uistinu, zdrav kada hoda nije poput bogalja“.
Qatada: Isa ibn Merjem je rekao: „Pitajte me jer doista je moje srce mehko i ja vidim sebe malim i poniznim“.
Ibrahim al-Nehai: „Govorio sam a da sam mogao naći način, nikad ne bi govorio. Uistinu, doba u kojem sam ja postao učenjak Kufe je zlo doba“.
Ibrahim al-Taymi: „Nikad nisam uporedio moja djela sa mojim govorom a da se nisam pobojao da ću postati lažov“.
Džafer ibn Barqan: „Stigle su mi vijesti o vrlinama i pobožnosti Junusa ibn Ubejda pa mu napisah pismo rekavši: “O brate, piši mi i reci mi tvoje stanje i na čemu si (od dobra)“. On mi je u odgovoru napisao: „Stiglo mi je tvoje pismo u kojem me pitaš o mom stanju. Reći ću ti da sam ja prišao mojoj duši i rekao joj da voli ljudima ono što voli sebi, i da mrzi ljudima ono što mrzi sebi, ali je pronađoh da je daleko od toga. Zatim sam joj opet prišao i rekao joj da ostavi spominjanje ljudi osim po dobru ali sam vidio da je post u sred dana po žestokoj vrućini u zemlji Basre, lakši od ostavljanja spominjanja ljudi. Ovo, o moj dragi brate, je moje stanje. Weselam.”
