"O sljedbenici knjige, dođite da se okupimo oko jedne riječi..."

Riječi Uzvišenog:
قُلْ يَا أَهْلَ الْكِتَابِ تَعَالَوْا إِلَىٰ كَلِمَةٍ سَوَاءٍ بَيْنَنَا وَبَيْنَكُمْ أَلَّا نَعْبُدَ إِلَّا اللَّهَ وَلَا نُشْرِكَ بِهِ شَيْئًا وَلَا يَتَّخِذَ بَعْضُنَا بَعْضًا أَرْبَابًا مِنْ دُونِ اللَّهِ ۚ فَإِنْ تَوَلَّوْا فَقُولُوا اشْهَدُوا بِأَنَّا مُسْلِمُونَ

"Reci: "0 sljedbenici Knjige, dođite da se okupimo oko jedne riječi i nama i vama zajedničke: da samo Allaha obožavamo, da nikoga Njemu ravnim ne smatramo i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne držimo!" Pa ako oni ne pristanu, vi recite: "Budite svjedoci da smo mi muslimani!" (Ali-lmran, 64)

Kurtubi kaže: "U pogledu ajeta postoje tri mes'ele:
Prva: Po Hasanu, Ibn Zejdu i Suddiju govor se odnosi na stanovnike Nedžrana. Po Katadi, Ibn Džurejdžu i drugima govor se odnosi na židove Medine. Njima se obraća na taj način zbog toga jer su uzeli svoje svećenike za bogove, kroz pokornost njima. Također se prenosi da se to odnosi i na židove i na kršćane zajedno. U pismu koje je Poslanik sallallahu alejhi ve selem, poslao Heraklu stoji: "Bismillahirrahmanirrahim. Od Muhammeda, Allahova poslanika, velikom vladaru bizantinaca. Neka je selam na onoga ko slijedi uputu. A zatim: Ja te pozivam u islam. Primi islam bit ćeš spašen. Allah će ti dati dvostruku nagradu. Ako odbiješ nosit ćeš grijeh "Erisina". O sljedbenici knjige, dođite da se okupimo oko jedne riječi..." Ovaj lafz (citat) hadisa pripada Muslimu.


Druga se odnosi na riječi Uzvišenog "da jedni druge pored Allaha bogovima ne držimo". To jest, da ne slijedimo onoga koji nešto dozvoljava ili zabranjuje osim ako je to Allah učinio halalom ili haramom. Ovo je poput riječi Uzvišenog: "Uzeli su monahe i svećenike svoje za gospodare mimo Allaha." To znači da su ih stavili na nivo njihova Gospodara tako što prihvataju ono što oni ohalale ili oharame a što Allah u osnovi nije ohalalio ili oharamio...

Treća: Njegove riječi "pa ako oni ne pristanu" to jest, ako se okrenu od onoga u što ih pozivate, onda im recite: "onda posvjedočite da smo mi muslimani". To jest, mi se deklarišemo kao pripadnici islama, povinujemo se njegovim propisima, priznajemo sve ono što nam je Allah podario od blagodati i nikoga pored Njega ne smatramo gospodarem, ni Isa'a (Isusa), ni Uzejra (Ezru), niti meleke (anđele) jer su oni stvorenja koja su kao i mi stvoreni.
Ne prihvatamo ništa od svećenika što su oharamili, ako to nije Allah učinio haramom, u protivnom time bi smo ih učinili gospodarima. Ikrime kaže: "Riječ jettehiz-uzeti ovde označava činjenje sedžde, a već je prethodilo da je činjenje sedžde bilo prisutno do vremena Poslanika - Zatim je Poslanik sallallahu alejhi ve selem zabranio Mu'azu, pošto je htio da učini sedždu, kao što je pojašnjenje toga prethodilo u El-Bekari." Završen citat.

Ibn Kesir kaže da je ovo obraćanje uopćeno te da obuhvata kitabije ali i sve druge koji idu njihovim pravcem. Njegove riječi "0 sljedbenici knjige dođite da se okupimo oko jedne riječi", ta riječ upućuje na korisnu rečenicu, kako ovdje spominje, a zatim je opisao tu riječ "i nama i vama zajedničke" to jest, koja predstavlja pravdu i ravnopravnost u kojoj smo i mi i vi jednaki, da bi u nastavku pojasnio "da ne obožavamo nikoga osim Allaha.". Da ne obožavamo: idole, kipove, krst, tagute, vatru niti bilo što drugo već da obožavamo jedino Allaha, Koji nema sudruga, a to je bio poziv svih poslanika. Otuda je rekao: "Mi smo svakom narodu slali poslanika: "Allaha obožavajte a klonite se taguta." Da bi u nastavku ajeta rekao "i da jedni druge pored Allaha bogovima ne držimo." Ibn Džurejdž kaže: "Da se jedni drugima ne pokoravamo u onome što je grijeh prema Allahu. Ikrime kaže: "To jest, da jedni drugima ne činimo sedždu." Zatim nastavlja pa kaže: "Pa ako oni ne pristanu, vi recite: "Budite svjedoci da smo mi muslimani!" Ako se okrenu od ove pravde i od ovog poziva vi ustrajte na islamu i Allahovom Šerijatu koji vam je propisao. Zatim je naveo hadis o Heraklu." Završen citat.

Imam Taberi kaže: "To jest, reci o Muhammede kitabijama, a oni su sljedbenici Tevrata i i Indžila, dođite da se okupimo oko jedne riječi i nama i vama zajedničke, riječi pravde između nas i vas. Ta riječ istine i pravde je da priznamo Allahovu jednoću te da ne obožavamo druge pored Njega, da se odreknemo svakog božanstva mimo Njega i da Mu nikoga ne smatramo ravnim. Njegove riječi "i da jedni druge bogovima pored Allaha ne držimo" to jest, da se jedni drugima ne pokoravamo u onome što je grijeh prema Allahu i da jedni druge ne veličamo činjenjem sedžde onako kao što se sedžda čini Gospodaru. "Pa ako oni ne pristanu", ako se okrenu od onoga u što ste ih pozvali, a to je okupljanje oko zajedničke riječi u koju sam ti naredio da ih pozoveš, i ako se ne odazovu onda vi, o vjernici, recite onima koji se okreću od tog: "Posvjedočite da smo mi muslimani...

A što se tiče Njegovih riječi: "I da jedni druge ne držimo bogovima pored Allaha" to se ogleda u pokornosti glavešinama u stvarima koje im naređuju a koje predstavljaju grijeh prema Allahu te u izvršavanju onog što im zabranjuju a što je u osnovi pokornost Allahu. U tom kontekstu On kaže: "Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svećenike svoje i monahe svoje i Mesiha, sina Merjemina, a naređeno im je da samo jednom Bogu robuju." Zatim je sa svojim senedom naveo riječi Ibn Džurejdža: "Riječi da jedni druge ne uzimamo bogovima pored Allaha" znače da se jedni drugima ne pokoravamo u onome što je grijeh prema Allahu. To predstavlja rububijjet, to jest, da se neko stavi na stepen gospodara ako se pokorava svojim vođama i glavešinama u robovanju drugome mimo Allaha, pa makar im i ne klanjali namaz... A što se tiče Njegovih riječi: "ako oni ne pristanu, vi recite: "Budite svjedoci da smo mi muslimani!" Ako se okrenu od poziva na zajedničku riječ i ako uznevjeruju onda im, o vjernici, recite: "Posvjedočite da smo mi na onome što ste odbili od ispoljavanja tevhida i iskrenog činjenja ibadeta Njemu, pored kojeg nema drugog boga, te da smo muslimani. To jest, ponizno i predano potvrđujemo Njegovu jednoću, kako svojim jezicima tako i svojim srcima." Završen citat.

Ševkani kaže: "Riječi "da jedni druge ne držimo bogovima pored Allaha" su ukor onima koji Mesihu i Uzejru pripisuju rububijjet što je istovremeno išaret da su oni ljudi poput ostalih ljudi. Ajet, također, upućuje da oni koji slijepo slijede druge, u pogledu vjere, i smatraju halalom što im oni ohalale i haramom što im oni oharame, time uzimaju slijeđenog za boga. U tom kontekstu su i riječi Uzvišenog: "Oni pored Allaha bogovima smatraju monahe svoje i svećenike svoje"... zatim je naveo hadis o Heraklu. Završen citat.

Ovaj časni ajet precizira i objašnjava u kojem omjeru i na koji način se treba ispoljavati tevhid kako bi ljudi zaštitili krv i imetak te da se vanjštinom povinuju propisima islama, a Allahu će odgovarati za ono što im je u srcima. Taj tevhid se ogleda u činjenju ibadeta jedinom Allahu i napuštanju ibadeta drugim božanstvima, tagutima i raznim gospodarima te da svi budemo robovi samo Jedinog i Moćnog Allaha, da nikoga od ljudi ne stavljamo na stepen boga i gospodara u pogledu pokornosti i slijeđenja istog. To što mufessiri kod tumačenja ovog ajeta navode hadis Herakla je najveći dokaz da je upravo ovo islam na osnovu kojeg su propisani propisi na dunjaluku te da sva ova značenja obuhvata maksima (šehadet) koja štiti krv i imetak. Tako Šerijat nekada od ljudi traži ono što se navodi u pomenutom ajetu: "0 sljedbenici knjige dođite da se okupimo Oko jedne riječi...", dok na drugom mjestu Šerijat pripovjeda: "Naređeno mi je da se borim protiv ljudi... U oba ova slučaja traženo se ne razlikuje a hadis i ajet se poklapaju po značenju. Iz ovoga se može zaključiti da je islam na osnovu kojeg se vežu propisi u pogledu nekog čovjeka, gledajući vanjštinom, ustvari ispoljavanje tevhida a odbacivanje širka-govorno i praktično. Opće je poznato da pridržavanje tevhida i odricanje od širka podrazumjeva prethodnu spoznaju o ružnoći širka i ljepoti tevhida.

Ovdje postavljam pitanje cijenjenim čitaocima: Kada bi kršćanin ili židov rekao Poslaniku, "Prihvatiću i potvrditi sve s čim si došao u pogledu obožavanja Jedinog Allaha i napustit ću ibadet stvorenjima osim Isa'u i Uzejru." Ili da kaže: "Prihvatam islam i vjerujem", a da ga zatim zatekne kako se klanja nekome mimo Allaha te da ga je stavio na stepen boga koji mu ohalaljuju i oharamljuju stvari i trasiraju način življenja koji se razlikuje od onoga što su Allah i Njegov Poslanik propisali, kakvo je stanje ovakvog? Pustit ćemo imama Begavija da nam odgovori na ovo pitanje.

Tumačeći dvadeseti ajet sure Ali-Imran koji glasi: "Ako se oni budu prepirali s tobom, reci: "Ja se samo Allahu pokoravam, a i oni koji me slijede." I reci onima kojima je data Knjiga i neukima: "Primite islam!" Ako prime islam, onda su na pravom putu. A ako odbiju, tvoje je jedino da pozivaš. - A Allah dobro vidi robove Svoje.", on kaže: "Njegove riječi "ako se budu s tobom prepirali" to jest ako se s tobom budu prepirali o Muhamede u stvarima vjere. To je zbog toga što kršćani i Židovi kažu: "Mi nismo onakvi kako nas vi nazivate o Muhammede, kršćanstvo i židovstvo predstavljaju porijeklo, a što se tiče vjere islama mi smo na njemu." Uzvišeni kaže: "Reci ja se samo Allahu pokoravam." To jest, svojim srcem, jezikom i svim organima pokoravam se jedino Allahu. Zatim Uzvišeni dalje kaže: "I reci onima kojima je data Knjiga i neukima: "Primite islam!" Ako prime islam, onda su na pravom put." Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, proučio ovaj ajet kitabije su rekli: "Prihvatamo islam." Onda on reče židovima: "Da li svjedočite da je Uzejr Njegov rob i poslanik?" Bože sačuvaj da Uzejr bude rob, rekoše oni. Zatim reče kršćanima: "Da li svjedočite da je Isa Allahova riječ, Njegov rob i poslanik?" Bože sačuvaj da Isa bude Božiji rob, odgovoriše. Onda Allah kaže: "A ako odbiju, tvoje je jedino da pozivaš." To jest, da dostaviš poslanicu a nije na tebi uputa." Završen citat.

Allahovom dobrotom završit ćemo govor o ovom ajetu i rezimirati. Formalno napuštanje širka i prihvatanje tevhida ne diže sablju iznad mušričkih glava sve dok iskreno ne potvrde tevhid i povinuju se propisima koje on za sobom povlači. Zadovoljićemo se sa spomenom ovog ajeta a inače u Kur'anu ima još dosta ajeta koji su objavljeni u ovom kontekstu, kao što su riječi Uzvišenog:
"Mi smo svakom narodu slali poslanika: "Allaha obožavajte a klonite se taguta." (En-Nahl, 36)

"Prije tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: "Nema boga osim Mene, zato Mene obožavajte!" (El-Enbija, 25)

Zatim Njegove riječi na jeziku svakog poslanika svome narodu:"Allaha obožavajte, vi nemate drugog boga osim Njega."

Zatim Njegove riječi:"Ne pravite se većim od mene i dođite da mi se pokorite!" (En-Neml, 31)

Zatim Njegove riječi u suri Jusuf:"Sud pripada jedino Allahu, a On je naredio da obožavate samo Njega. To je jedino prava vjera, ali većina ljudi ne zna."

Kao i mnogi drugi ajeti koji govore o suštini islama, koje su dostavljali poslanici svojim narodima, a koji se svode na ispoljavanje Allahove jednoće kroz obožavanje te odbacivanje ibadeta drugima mimo Njega. Priznanje i potvrda ovoga čovjeka uvodi u krug islama a Allah dobro zna šta je u našim srcima. Takav se svrstava u one koji su povjerovali u poslanike. Po toj vanjštini sudimo o nečijem islamu i na osnovu toga donosimo islamske presude nekome. Ovo je vanjski islam koji može da se razlikuje od imana čovjeka koji će svog nosioca spasiti vječnog boravka u vatri.

Molimo Allaha da nas sve iz Svoje milosti i dobrote sačuva džehennemske vatre. Ovo je iman na koji se odnose riječi Božijeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem "Naređeno mi je da se borim protiv ljudi dok ne izgovore la ilahe illallah i dok ne budu obavljali namaz i davali zekat. Kada to urade time su od mene zaštitili svoje živote i imetke osim kada je u pitanju pravo (šehadeta la ilahe illallah) a kod Allaha će polagati račun." Hadis bilježi Muslim.

Zaključak:
Iz ovog teksta možemo vidjeti na koji način se trebaju pozivati sljedbenici knjige, jevreji i kršćani.Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, nije formirao nikakva međureligijska vijeća niti je pozivao u zbližavanje religija kao što to danas čine zabludjeli, misleći da čine veliku uslugu Islamu i cijelom čovječanstvu, već je postupio po naredbi Njegovog Gospodara i pozvao ih u Islam a Uzvišeni Allah nam kaže:
"Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor " (Al-Ahzab,21)
I kaže:
"Neki sljedbenici Knjige govore: "Pokažite da i vi vjerujete u ono što se objavljuje vjernicima, i to na početku dana, a pri kraju dana to porecite ne bi li i oni svoju vjeru napustili." (Alu Imran,72)

"One koji su od vjere svoje otpali, pošto im je bio jasan Pravi put, šejtan je na grijeh navodio i lažnu im nadu ulivao.To zato što su govorili onima koji ne vole ono što Allah objavljuje: "Mi ćemo vam se u nekim stvarima pokoravati" – a Allah dobro zna njihove tajne."(Muhammed,26)

Allahu je prava vjera jedino – islam.(Alu Imran,19)

i jer onome:"ko želi neku drugu vjeru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onome svijetu nastradati." (Alu Imran,85)

Svakako da treba napraviti razliku između poklanjanja ljubavi i naklonosti prema sljedbenicima knjige i lijepog postupanja jer je Uzvišeni Allah rekao:

"Allah vam ne zabranjuje da činite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone – Allah, zaista, voli one koji su pravični." (El-Mumtehine,8)

Takođe,iz ovog teksta vidimo da je ispoljavanje Allahove Jednoće u propisima uslov potvrde Islama.

Sunnet je islam i islam je Sunnet

1. Sunnet je islam i islam je Sunnet

الحمد لله الذي هدانا للإسلام ومن علينا به وأخرجنا في خير أمة فنسأله التوفيق لما يحب ويرضى والحفظ مما يكره ويسخط.
اعلم أن الإسلام هو السنة والسنة هي الإسلام ولا يقوم أحدهما إلا بالآخر

Hvala Allahu koji nas je uputio u Islam, počastio nas njime i učinio nas od pripadnika najboljeg ummeta.Od Njega tražimo da nas učvrsti na onome što On voli i sa čim je zadovoljan i da nas sačuva od onoga što On mrzi i što izaziva Njegovu srdžbu.

Znaj da je Islam Sunnet i da je Sunnet Islam i da se ne može upotpuniti jedno bez drugog.
(Šerh-u-Sunne-Berbehari)

Bilješke:
• Rekao je Allahov poslanik s.a.v.s.: “Nije od mene onaj ko se okrene od mog sunneta”. (Buharija,Muslim,En-Nessai)

• Ebu Hurejre prenosi da je Allahov poslanik rekao s.a.v.s.: “Sav moj ummet, svi moji sljedbenici će na Sudnjem danu ući u Džennet, osim onih koji to odbiju.' Upitali su: 'A ko će odbiti Božiji Poslaniče?' Odgovorio je: 'Ko mi se pokori ući će u Džennet, a ko odbije meni poslušnost, taj je odbio.'" Buhari


• Imam ez-Zuhri (poznati tabi’in ,preselio 124 h.g.) je rekao :” Učenjaci koji su bili prije nas govorili su:”Spas je u držanju za Sunnet”. Prenosi Ed-Darimi u svom Sunenu (br 90)

• Imam Malik je rekao :” Sunnet je poput Nuhove lađe. Ko se god na nju ukrca spašen je a ko je god odbije utopi se." (Citira šejhul islam ibn Tejmijja u Medžmu’ul- fetawa )

• Od Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: „Umjerenost u Sunnetu je bolja od zalaganja na novotariji." (Prenosi ga Ed-Darimi, El-Bejheki, a El-Hakim kaže da je sahih i u tome se slaže Ez-Zehebi.)

• Od Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu anhu, se, također, prenosi: „Naučavajte znanje prije nego što vam bude uskraćeno, a uskratit će se tako što će nestati učenjaka. Čuvajte se pretjerivanja, zadubljivanja i novotarija, a držite se onoga kako je bilo na početku."(Sunenu Ed-Darimi sa komentarom Fethul-mennen, 2/115; El-Musannef od Abdurrezaka, 11/252; Ibn Abdulberr Džam’ ul-bejanil-ilmi ve fadlihi, 1/152; El-Emru bit-tiba'a, 59)

• Imam El-Evzai kaže: „Strpi se u Sunnetu i zastani gdje su ljudi zastali, govori ono što su oni govorili, sustegni se od onoga od čega su se oni sustegli, i idi putem svojih ispravnih prethodnika, jer tebi je dovoljno ono što je i njima bilo dovoljno." (Ibnul-Dževzi, Telbisu iblis, 9; Sujuti, El-Emru bit-tiba'a, 49)

• Od El-Fudajla ibn Ijada, Allah mu se smilovao, prenosi se da je rekao: „Slijedi puteve upute i neće ti naštetiti mali broj onih koji idu ispravnim putem. Čuvaj se puteva zablude, a nemoj biti obmanjen mnoštvom onih koji su propali." (Eš-Šatibi, El-I’atisam,1/83; Es-Sujuti, El-Emru bit-tiba'a, 152)

Kušnja

Uzvišeni Allah je stvorio sve što postoji. On je stvorio bogatstvo i siromaštvo kako bi iskušao ljude. Te dvije stvari jesu izvor ibadeta, griješenja, nagrade i kazne. Uzvišeni kaže:

وَنَبْلُوكُمْ بِالشَّرِّ وَالْخَيْرِ فِتْنَةً
"Mi vas stavljamo na kušnju i u zlu i u dobru, i Nama ćete se vratiti" (El-Enbija, 35).

Ibn Abbas kaže: "Ovo je iskušenje kroz oskudicu, blagostanje, zdravlje, bolest, bogatstvo, siromaštvo, dozvoljeno i zabranjeno. Sve su to iskušenja."

Ibn Jezid ovako tumači ovaj ajet: "Iskušavamo vas onim što volite i onim što ne volite, da bismo vidjeli kako ste strpljivi i zahvalni na onome što vam je drago i što vam je mrsko." Kelbi veli: "U zlu - siromaštvom i nesrećama, u dobru - imetkom i porodom."
Uzvišeni nam ovim ajetom govori da su bogatstvo i siromaštvo podloga iskušenja i ispita:

فَأَمَّا الْإِنْسَانُ إِذَا مَا ابْتَلَاهُ رَبُّهُ فَأَكْرَمَهُ وَنَعَّمَهُ فَيَقُولُ رَبِّي أَكْرَمَنِ
وَأَمَّا إِذَا مَا ابْتَلَاهُ فَقَدَرَ عَلَيْهِ رِزْقَهُ فَيَقُولُ رَبِّي أَهَانَنِ
كَلَّا
"Čovjek, kada Gospodar njegov hoće da ga iskuša, pa mu počast ukaže i blagodatima ga obaspe, rekne: 'Gospodar je moj prema meni plemenito postupio! A kad mu, da bi ga iskušao, opskrbu njegovu oskudnom učini, onda rekne: 'Gospodar moj me je napustio!'" (El-Fedžr, 15-17).


Uzvišeni nas je iskušao počastima, blagodatima, bogatstvom, kao i oskudicom i ograničenom opskrbom. Obje situacije su iskušenje i ispit. Uzvišeni, zatim, osuđuje one koji misle da je obilna i raznovrsna nafaka plemenit postupak, a oskudica napuštanje. On kaže:كَلَّا "Nije tako!", tj. nije tako kao što čovjek misli. U blagodatima ima iskušenja kao što u oskudici ima blagodati.
Ako razmislimo o riječima ovih ajeta, smisao nam se jasno očitava pred očima. Uzvišeni kaže:

وَهُوَ الَّذِي جَعَلَكُمْ خَلَائِفَ الْأَرْضِ وَرَفَعَ بَعْضَكُمْ فَوْقَ بَعْضٍ دَرَجَاتٍ لِيَبْلُوَكُمْ فِي مَا آتَاكُمْ
"On čini da jedni druge na Zemlji smjenjujete i On vas po položaju jedne iznad drugih uzdiže da bi vas iskušao u onome što vam daje" (El-En'am, 165);

إِنَّا جَعَلْنَا مَا عَلَى الْأَرْضِ زِينَةً لَهَا لِنَبْلُوَهُمْ أَيُّهُمْ أَحْسَنُ عَمَلًا
"Sve što je na Zemlji Mi smo kao ukras njoj stvorili da iskušamo ljude ko će se od njih ljepše vladati" (El-Kehf, 7).

Uzvišeni je ukrasio Zemlju i blago na njoj kako bi stavio ljude na kušnju i ispit. A i smrt i život su radi toga stvoreni, kao i nebesa i Zemlja.

Ovo su tri mjesta u Kur'anu gdje nam Uzvišeni govori da je stvorio viši i niži svijet i ono što je između njih: vijek svijeta, vijek stvorenja, sredstva za život koja su ukras zemlje, zlato, srebro, stanove, odjeće, prijevozna sredstva, njive, voćnjake, životinje, žene, djecu i dr. - sve je ovo stvoreno kao kušnja i ispit kako bi se vidjelo ko će biti najpokorniji i najzahvalniji. To su oni koji će se najljepše vladati.

Ovo je svrha stvaranja nebesa i Zemlje i cilj nagrade i kazne. Negiranje ove svrhe značilo bi da je sve postojeće stvoreno bez svrhe. Allah je od toga uzvišen i dalek. Njemu pripada istinska vlast. On kaže:

أَفَحَسِبْتُمْ أَنَّمَا خَلَقْنَاكُمْ عَبَثًا وَأَنَّكُمْ إِلَيْنَا لَا تُرْجَعُونَ
فَتَعَالَى اللَّهُ الْمَلِكُ الْحَقُّ ۖ لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ رَبُّ الْعَرْشِ الْكَرِيمِ
"'Zar ste mislili da smo vas uzalud stvorili i da Nam se nećete povratiti?' I neka je uzvišen Allah, Vladar istiniti, nema drugog boga osim Njega, Gospodara arša veličanstvenog!" (El-Mu'minun, 115-116).

On negira da je uzalud stvorio svijet, kao što negira da Mu je iko ravan, da ima suprugu ili dijete, ili bilo kakav nedostatak, poput drijemeži, sna, nemoći, potrebe, napora zbog čuvanja nebesa i Zemlje. Niko nema prava da se zauzima za nekoga bez Njegove dozvole, za razliku od onoga što vjeruju mnogobošci. Oni izuzimaju iz Njegovog znanja sitne stvari ovoga svijeta ili neke dijelove. Kao što Njegovo savršenstvo i savršenstvo Njegovih imena i osobina isključuje takvu mogućnost, isto tako je nemoguće da ljudi budu uzalud stvoreni, zapostavljeni, ostavljeni bez načela i zabrana i uputa. Ne, ljudi će biti nagrađeni za dobro i kažnjeni za zlo. Oni koji vode u stranputicu spoznat će da su na krivom putu bili. Svjedočit će da su Njegovi poslanici i vjernici bili ti koje je trebalo slijediti i vjerovati im. Ko ne vjeruje u ovo taj ne vjeruje u gospodstvo, božanstvo i apsolutnu Allahovu vlast. To je pravo nevjerovanje i bezboštvo. Tako vjernik raspravlja s čovjekom koji ne vjeruje u povratak:

أَكَفَرْتَ بِالَّذِي خَلَقَكَ مِنْ تُرَابٍ ثُمَّ مِنْ نُطْفَةٍ ثُمَّ سَوَّاكَ رَجُلًا
"Zar ne vjeruješ u Onoga Koji te je od zemlje stvorio, zatim od kapi sjemena, i najzad te potpunim čovjekom učinio?" (El-Kehf,37).

Nevjerovanje u povratak jeste nevjerovanje u Uzvišenog Gospodara:

وَإِنْ تَعْجَبْ فَعَجَبٌ قَوْلُهُمْ أَإِذَا كُنَّا تُرَابًا أَإِنَّا لَفِي خَلْقٍ جَدِيدٍ
"A ako se čudiš, pa - čudo su riječi njihove: 'Zar ćemo, zaista, kad zemlja postanemo, biti stvoreni ponovo?' Oni ne vjeruju u Gospodara svoga" (Er-Ra'd, 5).

Negiranje ponovnog stvaranja znači negiranje Njegove moći, znanja, mudrosti, potpune vlasti, gospodstva i božanstva. Nevjerovanje poslanicima i neslijeđenje njihove misije također podrazumijeva nevjerovanje u Allaha. Ko ne vjeruje Njegovim poslanicima i negira ponovno proživljenje taj ne vjeruje da je Allah Bog i Gospodar svjetova.

Uzvišeni je Allah, znači, stvorio bogatstvo i siromaštvo kao kušnju i ispit. Imetak nije dat samo radi uživanja u njemu. U Ahmedovom Musnedu stoji:

"Uzvišeni Allah kaže: 'Mi smo imetak spustili kako bi se obavljao namaz i dijelio zekat. Kada bi čovjek imao punu dolinu blaga, želio bi da ima još jednu. A kada bi imao dvije, želio bi i treću. Čovjekovu utrobu može samo zemlja napuniti.'" Ahmed, 5/217.

Ovdje vidimo da je svrha imetka izvršavanje dužnosti prema Allahu, a to je namaz i dužnosti prema ljudima - zekat. Nije svrha imetka uživanje i naslađivanje, kao što se stoka naslađuje. Kada imetak pređe tu granicu ili izađe iz ova dva okvira, onda je za tog čovjeka bolje da mu zemlja ispuni utrobu. Čovjekova utroba treba biti ispunjena onime što je svrha njegovog postojanja: imanom, naukom i mudrošću. On je stvoren da spozna svoga Gospodara i Stvoritelja, da vjeruje u Njega, voli Ga i spominje. Imetak je samo sredstvo koje će mu u tome pomoći. Čovjek koji ne poznaje Allaha, Njegove naredbe, Njegovu jednoću, Njegova imena i osobine zloupotrijebio je svoju utrobu i ispunio je ljubavlju prema kratkotrajnom i odlazećem imetku, prema sakupljanju i umnožavanju blaga. Ali i pored toga, njegova utroba se nije zasitila, već je postala još siromašnija i pohlepnija, sve dok se ne ispuni zemljom od koje je stvorena. On se tada vraća materiji od koje je stvoren i on i njegov imetak. Takav čovjek nije sebe izgradio naukom i vjerovanjem koji mu donose savršenstvo, spas i sreću u životu i nakon proživljenja. Ako imetak ne koristi svome vlasniku, sigurno će mu naštetiti. Isto je i sa znanjem, vlašću i moći. Svako od ovoga šteti ukoliko ne donosi korist. To su sredstva, a ne ciljevi. Njima se postiže dobro ili zlo. Ukoliko se ne upotrijebe kao sredstva za postizanje pozitivnih i pohvaljenih ciljeva, onda će odvesti u suprotnu stranu.

Najveći dobitnici jesu oni koji ih upotrijebe za dobrobit Allahovog zadovoljstva i budućeg svijeta. Tome čovjeku ova sredstva koriste u životu i nakon proživljenja. Najveći su gubitnici oni koji ovim sredstvima nastoje postići strasti i prolazne ciljeve. Takvi su izgubili i dunjaluk i ahiret. Oni ova sredstva nisu uzeli za ciljeve, mada bi i u tom slučaju bili gubitnici. Učinili su ih svrhom za suprotne stvari od onih za koje su stvorena. To znači da su sredstva naslađivanja pretvorili u patnje i sredstva patnji.

Ibn Kajjim

Vjera je savjet

عن أبي تميم بن أوس رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم قال " الدين النصيحة قلنا لمن ؟ قال : لله ولرسوله وللأئمة المسلمين و عامتهم " رواه البخاري ومسلم .

Od Ebu Rukajje Temima bin Evsa ed-Darijje, radijallahu anhu, prenosi se da je Vjerovjesnik, alejhis-selam, rekao: "Vjera je savjet", ponovivši to tri puta. A potom je rekao: "Od Allaha, Njegove Knjige, Njegova Poslanika, vođama muslimana i običnim ljudima!" (Muslim, 55.)

Puno je predanja u kojima se navode savjetovanja muslimana općenito, u drugima stoji upućivanje savjeta njihovim vođama, kao i upućivanje savjeta običnim ljudima od njihovih vladara.

Prvo: predanja u kojima se spominje savjetovanje muslimana općenito:
- Džerir ibn Abdullah, radijallahu anhu, kaže: "Položio sam prisegu Vjerovjesniku, alejhis-selam, da ću obavljati namaz, udjeljivati zekat i savjetovati svakog muslimana!"; (Buhari, 57. i Muslim, 56.)

- Ebu-Hurejra, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, alejhis-selam, rekao: "Šest je obaveza koje mumin treba ispuniti prema drugom muminu..." (pa je od njih spomenuo) "...ako od tebe zatraži savjet, da ga posavjetuješ!." (Muslim, 2162.)


Drugo: predanja u kojima se spominje savjetovanje vladara muslimana i savjetovanje muslimana od njihovih vladara.

Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, alejhis-selam, rekao:
"Allah je zadovoljan kada vi praktikujete troje: da Ga obožavate ne pripisujući Mu ništa; da se Njegovog užeta držite i da se međusobno ne podvajate; i da savjetujete one kojima je Allah dao vlast nad vama.""( Muslim, 1715.) Uzvišeni Allah obavještava nas u Svojoj knjizi kako su vjerovjesnici savjetovali svoje narode kao što su to, primjera radi, činili Nuh i Salih, alejhimas-selam.
Uzvišeni kaže:
"Neće se ogriješiti nemoćni i bolesni, i oni koji ne mogu naći sredstva za borbu, samo ako su prema Allahu i Njegovu Poslaniku iskreni..." (Et-Tevbe, 91.), tj. ko ne pođe u džihad, zbog opravdanog razloga, nema grijeha pod uvjetom da je u svom izostanku od džihada bio iskren prema Allahu i Njegovu Poslaniku. Licemjeri su se lažno opravdavali, izostajali od džihada i bili neiskreni prema Allahu i Njegovu Poslaniku.

Vjerovjesnik, alejhis-selam, obavještava nas da je: "vjera savjet..." Ovo nam jasno govori da savjet u ime Allaha obuhvata sve karakteristike islama, imana i ihsana spomenute u hadisu Džibrila, alejhis-selam.

Sve je to nazvano zajedničkim terminom din — vjera, jer nush ili iskrenost prema Uzvišenom Allahu traži od čovjeka praktikovanje svih vjerskih obaveza na najsavršeniji način i to je stepen ihsana. Bez toga se ne može upotpuniti iskrenost (nush) prema Allahu. A to se ne može postići bez potpune obavezne i dobrovoljne ljubavi. To također zahtijeva ulaganje truda u približavanje Allahu dobrovoljnim ibadetima na spomenuti način i ostavljanjem na isti način svih zabranjenih i pokuđenih stvari.

El-Hattabi, rahimehullah, kaže: "Definicija nasihata jeste željeti svako dobro onom koga savjetuješ."

Zatim kaže: "U jezičkoj terminologiji riječ en-nush znači rafiniranje. Tako se kaže: 'Nesahtul 'asele', tj. rafinirao sam med, tj. očistio (odvojio) sam ga od voska.

Dakle, nasihat Uzvišenom Allahu znači ispravno vjerovanje u jednoću Uzvišenog i iskren nijet u Njegovim ibadetima.

Savjet (nasihat) Njegovoj knjizi znači vjerovanje u nju i djelovanje u skladu s onim što je u njoj.

Savjet (nasihat) Njegovom Poslaniku znači vjerovanje u njegovo poslanstvo i bespogovorno slijeđenje njegovih naredbi i klonjenje njegovih zabrana.

Savjet (nasihat) običnim ljudima znači upućivati ih ka njihovom općem interesu."

Robovi su ili u širku ili u tevhidu

Islamska ulema je jasno naglasila da se ljudi mogu podijeliti na dvije vrste, treće nema. Ili je muvehhid-jednobožac koji ne obožava nikog osim Allaha Jedinog ili je mušrik-mnogobožac koji obožava druge mimo Allaha. Poznato je da obožavaoci kaburova, kao i oni koji nešto posvete drugima mimo Allaha a koje pripadaju samo Allahu (ibadete), ne spadaju u one koji obožavaju Allaha iskreno Mu ispovjedajući vjeru. Ako je tako, onda oni nisu muvehhidi što u suprotnom znači da su mušrici jer ne postoji treća kategorija.

Ibn Tejmijje kaže: "Zbog toga, svako onaj ko ne obožava Allaha Jedinog mora obožavati nekoga drugog i tako postaje mušrik, tj. mnogobožac ili onaj koji Allahu čini širk. Među Ademovim potomcima nema treće kategorije. Ili je muvehhid ili je mušrik ili eventualno od onih koji su pomiješali ovo dvoje, kao oni koji su izmijenili svoju vjeru, poput kršćana i njima sličnih po zabludi a koji se deklarišu kao muslimani. Svako onaj ko ne obožava Allaha iskreno mu ispovjedajući vjeru nužno postaje mušrik koji obožava nešto drugo mimo Allaha. A ustvari, takav obožava šejtana. Svaki Ademov potomak obožava ili Milostivog ili šejtana. U tom kontekstu Uzvišeni kaže: "Onome ko se bude slijepim pravio da ne bi Milostivog veličao, Mi ćemo šejtana natovariti, pa će mu on nerazdvojni drug postati. Oni će ih od pravog puta odvraćati, a ljudi će misliti da su na pravom putu. I kada koji dođe pred Nas, reći će: "Kamo sreće da je između mene i tebe bila tolika razdaljina kolika je između istoka i zapada! Kako si ti bio zao drug!" Toga dana vam neće biti od koristi to što ćete u muci zajedno biti, kad je jasno da ste druge Allahu ravnim smatrali."(Medžmu’ fetava, 14/282-285)


Ibn Kajjim kaže: "Onaj čije srce prekrije: ljubav prema Allahu, spominjanjem Njega, oslonac na Njega i obraćanje Njemu to mu je dovoljno, s tim da te stvari ne čini drugima mimo Njega. A ako to ostavi onda postaje rob prohtjeva i strasti. Onaj ko se okrene od tevhida postaje mušrik, htio on to ili ne, a onaj ko se okrene od sunneta postaje zalutalim novotarom, htio on to ili ne." (Igasetul-lihvan, 1/214)

I kaže Ibn Kajjim: "Uzvišeni je rekao: "Vjeru lbrahimovu izbjegava samo onaj koji ne drži do sebe." Allah je stvorenja podjelio na dvije skupine: sefihe-one koji ne drže do sebe i rešide-pametne i upućene. Sefih je onaj ko se okrene od njegove vjere ka širku, a rešid je onaj ko se odrekne širka govorno, praktično i stanjem. Tako da njegov govor biva tevhid, njegovo djelo biva tevhid te njegovo stanje i da'va bivaju tevhidom."(Medaridžus-salikin,3/446)

Knjiga uputa - Ibn Kajjim El-Dževzijje

Imam Ibn Kajjim u predgovoru knjige ukazuje na razloge zbog kojih je napisao ovu knjigu, kao i na poglavlja koja je obradio: "Budući da se iman dijeli na dva dijela - strpljenje i zahvalnost, tada onaj ko sam sebe savjetuje i želi spas i sreću za sebe ne smije zapostaviti ova dva značajna polazišta i ne smije skrenuti sa ta dva ispravna puta. Svoj put ka Allahu treba ograničiti na njih, kako bi se na dan susreta s Njime uvrstio u jednu od najboljih grupa. Tako je i ova knjiga napisana da bi se ukazalo na veliku potrebu i neophodnost tih puteva, na to da sreća ovoga i budućeg svijeta zavisi od njih. Na taj je način ona prerasla u zbirku korisnih stvari, priručnik kojeg se treba čvrsto držati, koji ne treba iz ruku ispuštati, koji je zabavan i okrepljujući za čitaoce, utjeha za tužne, motivacija za neuspješne, poticaj za vrijedne. U njoj se mogu naći lijepe rasprave iz tumačenja Kur'ana, hadisi Poslanika, s.a.v.s., citirani prema izvorima, izreke prvih muslimana pripisane autorima i značajne fikhske rasprave potkrijepljene argumentima. To će nedvojbeno spoznati svaki onaj ko pažljivo i skoncentrisano čita.

Knjiga obrađuje sastavne dijelove strpljivosti, načine i vrste zahvalnosti. Poseban akcent stavljen je na osobine zahvalnog bogataša i strpljivog siromaha, osobine dunjaluka i stvari s kojima ovaj svijet poredi Allah, Njegov Poslanik i časni prethodnici, te kako se to u stvarnosti obistinjuje. U knjizi su nabrojane pozitivne i negativne stvari dunjaluka, Šta približava Allahu, a šta udaljava od Njega, šta usrećuje i šta unesrećuje... kao i mnoge druge stvari koje se teško mogu naći u drugim knjigama."

Download link: Download
(desni klik "save target as..." ili “save link as...”)

Alternativni download link: Download

ili posjeti
is where my documents live!

Poslanička metodologija u pobijanju govora šija rafidija - Ibn Tejmijje

Ovo je sažeta verzija djela "Minhadžu es-sunneti nebevijje fir-reddi ala rafidati el-kaderijje", od šejhul-islama, strpljivog mudžahida koji je branio Allahovu vjeru, Njegova Poslanika i časne ashabe.Ona predstavlja odgovor neprijateljima, koji su za metu uzeli najbolja stvorenja nakon poslanika, te na njih lažu i potvaraju ih najgorim potvorama. Iako je znano da ih (tj. ashabe) je Allah pohvalio u mnogim ajetima Svoje Knjige. U tom kontekstu Uzvišeni kaže:

وَالسَّابِقُونَ الْأَوَّلُونَ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ وَالْأَنْصَارِ وَالَّذِينَ اتَّبَعُوهُمْ بِإِحْسَانٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمْ وَرَضُوا عَنْهُ وَأَعَدَّ لَهُمْ جَنَّاتٍ تَجْرِي تَحْتَهَا الْأَنْهَارُ خَالِدِينَ فِيهَا أَبَدًا ۚ ذَٰلِكَ الْفَوْزُ الْعَظِيمُ
"Allah je zadovoljan prvim muslimanima, muhadžirima i ensarijama i svima onima koji ih slijede dobra djela čineći, a i oni su zadovoljni Njime: za njih je On pripremio džennetske bašče kroz koje će rijeke teći, i oni će vječno i zauvijek u njima boraviti. To je veliki uspjeh." (Et-Tevba, 100)

Bilježi imam Ahmed u "Musnedu" o fadiletima ashaba od Abdullaha b. Mugaffela Muzenija da je Allahov Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Bojte se Allaha po pitanju mojih ashaba, nemojte ih poslije mene uzimati kao metu. Ko njih voli - iz ljubavi prema meni ih je zavolio, a ko njih mrzi - iz mržnje prema meni ih je zamrzio. Onaj ko njih uznemirava taj uznemirava i mene, a ko uznemirava mene taj uznemirava Allaha, a ko uznemirava Allaha bojat je se da ga ne uzme (ne uništi)." I rekao je: "Najbolji ljudi su generacija u kojoj sam poslan, zatim oni koji slijede, zatim oni koji slijede."

Download: Download
(desni klik "save target as..." ili “save link as...”)

Alternativni download link: Download

ili posjeti

is where my documents live!

Slični ajeti džuz 1-17 / Mutashabihat Juz 1 - 17

Ovo je lista sličnih ajeta u Kur’anu i namjenjena je kao olakšica hafizima i onima koji su na putu da to postanu.Izraz Mutashabih se ovdje koristi u značenju kako ga shvataju Huffaz a ne u razumjevanju Ulum al-Qur’an. Ajet koji je sličan nekom drugom ajetu se naziva takođe Mutashabih.



Kur'an je pun ajeta koji su vrlo slični, ili čak isti, tako da je miješanje ajeta neizbježan proces kod svakog onog ko uči hifz. Da bi se to otklonilo potrebno je povećati pažnju kod ajeta koji su slični, u glavi stvoriti naporednu sliku i biti svjestan specifičnosti toga mjesta u Kur'anu. Kao npr.



-->

وَإِذَا لَقُوا الَّذِينَ آمَنُوا قَالُوا آمَنَّا وَإِذَا خَلَوْا إِلَى شَيَاطِينِهِمْ قَالُوا إِنَّا مَعَكُمْ إِنَّمَا نَحْنُ مُسْتَهْزِئُونَ

(2: 14)

وَإِذَا لَقُوا الَّذِينَ آمَنُوا قَالُوا آمَنَّا وَإِذَا خَلا بَعْضُهُمْ إِلَى بَعْضٍ قَالُوا أَتُحَدِّثُونَهُمْ بِمَا فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْكُمْ لِيُحَاجُّوكُمْ بِهِ عِنْدَ رَبِّكُمْ أَفَلا تَعْقِلُونَ

(2: 76)

Ovdje možete downloadovati listu sličnih ajeta od 1-17 džuza.

Download

Poslanikov savjet Enesu ibn Maliku

حدثنا محمد بن صالح بن الوليد النرسي البصري بن أخي العباس بن الوليد النرسي حدثنا مسلم بن حاتم الأنصاري حدثنا محمد بن عبد الله الأنصاري عن أبيه عبد الله بن المثنى عن علي بن زيد بن جدعان عن سعيد بن المسيب عن أنس بن مالك قال قدم رسول الله صلى الله عليه وسلم وآله وسلم المدينة وأنا يومئذ بن ثمان سنين فذهبت بي أمي إليه فقالت يا رسول الله أن رجال الأنصار ونساءهم قد أتحفوك غيري ولم أجد ما أتحفك إلا ابني هذا فاقبل مني يخدمك ما بدالك قال فخدمت رسول الله صلى الله عليه وسلم وآله وسلم عشر سنين فلم يضربني ضربة قط ولم يسبني ولم يعبس في وجهي وكان أول ما أوصاني به أن قال يا بني اكتم سري تكن مؤمنا فما أخبرت بسره أحدا وإن كانت أمي وأزواج النبي صلى الله عليه وسلم وآله وسلم يسألني أن أخبرهن بسره فلا أخبرهن ولا أخبر بسره أحدا أبدا

Od Enesa ibn Malika ,radijallahu anhu, se prenosi da je rekao:
“Došao je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem, u Medinu, a ja sam tada imao osam godina, pa me je moja majka povela do njega i rekla: „O Allahov Poslaniče, Ensarije i njihove žene ti udjeliše poklone, svi osim mene, i ja nisam našla ništa drugo što bih ti poklonila osim ovog mog sina, pa ga primi od mene da ti služi, te sam služio Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, deset godina, i nikad me nije udario niti uvrijedio niti mi se ikad u lice namrštio i prvi savjet koji mi je rekao bio je: „O sinčiću moj, čuvaj moju tajnu bićeš mu'min, te ne bih o njegovoj tajni obavjestio nikoga. Čak kad bi mi moja majka ili žene Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, tražile da im kažem njegovu tajnu ja im je ne bih rekao niti bih je ikada ikome rekao.
ثم قال يا بني أسبغ الوضوء يزد في عمرك ويحبك حافظاك
Zatim mi reče: „O sinčiću moj, propisno uzimaj abdest, produžit će ti se život i voljet će te tvoje dva čuvara ( meleka ).


ثم قال يا بني إن استطعت لا تبيت إلا على وضوء فافعل فإنه من أتاه الموت وهو على وضوء أعطي الشهادة
Zatim reče: „O sinčiću moj, ako možeš da ne zanoćiš osim pod abdestom, nemoj, jer onaj kome dođe smrt dok je pod abdestom daće mu se šehadet”.

ثم قال يا بني إن أستطعت أن لا تزال تصلي فافعل فإن الملائكة لا تزال تصلي عليك ما دمت تصلي
Zatim rece: „O sinčiću moj, ako možeš da neprestano klanjaš, učini to, jer meleki neprestano donose salavat na tebe dokle god klanjaš”.
ثم قال يا بني إياك والالتفات في الصلاة فإن الالتفات في الصلاة هلكة فإن كان لا بد ففي التطوع لا في الفريضة
Zatim reče: „O sinčiću moj, čuvaj se okretanja u namazu, jer okretanje u namazu ga kvari. A ako baš to moraš učiniti, onda samo u dobrovoljnim, a nikako u propisanim (namazima)”.
ثم قال لي يا بني إذا ركعت فضع كفيك على ركبتيك وافرج بين أصابعك وارفع يديك على جنبيك فإذا رفعت رأسك من الركوع فكن فكل عضو موضعه فإن الله لا ينظر يوم القيامة إلى من لا يقيم صلبه في ركوعه وسجوده
Zatim reče: „O sinčiću moj, kada činiš ruku' stavi dlanove na svoja koljena i razdvoji prste i odigni ruke (laktove) u stranu. Pa kada digneš glavu sa ruku'a neka ti se svaki pršljen vrati na svoje mjesto, jer Allah neće gledati na Sudnjem danu u onoga koji ne bude ispravljao leđa na ruku'ima i sedždama”.
ثم قال يا بني إذا سجدت فلا تنقر كما ينقر الديك ولا تقع كما يقع الكلب ولا تفترش ذراعيك افتراش السبع وافرش ظهر قدميك الأرض وضع إليتيك على عقبيك فإن ذلك أيسر عليك يوم القيامة في حسابك
Zatim reče: „O sinčiću moj, kada činis sedždu, ne kljucaj kao što kljuca pjetao i ne padaj ničice kao što to čini pas i ne pružaj laktove kao što to čini zvijer i prostri poleđinu svojih stopala na zemlju i stavi svoju stražnjicu na svoje pete, pa će ti to (ispravno obavljanje namaza) olakšati polaganje računa na Sudnjem danu”.
ثم قال بالغ في الغسل من الجنابة تخرج من مغسلتك ليس عليك ذنب ولا خطيئة قلت بأبي وأمي ما المبالغة قال تبل أصول شعرك وتنقي البشرة
Zatim reče: „Upotpuni kupanje od džunupluka, izaći ćeš iz svoje posude za kupanje a da na tebi neće biti grijeha niti pogreške. Rekoh: “Dao bih za tebe i oca i majku, a šta je to upotpunjavanje?” Reče: “Nakvasi korijen svoje kose i očisti spolni organ”.

ثم قال لي يا بني إن إذا قدرت أن تجعل من صلواتك في بيتك شيئا فافعل فإنه يكثر خير بيتك
Zatim reče: „O sinčiću moj, ako možeš da nešto od svojih namaza klanjaš u svojoj kući, učini to, jer će to povećati dobro tvoje kuće”.
ثم قال لي يا بني إذا دخلت على أهلك فسلم على أهلك يكن بركة عليك وعلى أهل بيتك
Zatim reče: „O sinčiću moj, kada uđeš kod svojih ukućana nazovi selam, to će biti bereket i za tebe i za tvoje ukućane”.

ثم قال يا بني إذا خرجت من بيتك فلا يقعن بصرك على أحد من أهل القبلة إلا سلمت عليه ترجع وقد زيد في حسناتك
Zatim reče: „O sinčiću moj, kada izađeš iz svoje kuće neka ti pogled ne padne ni na kog od sljedbenika kible a da mu ne nazoveš selam, tako ćeš se vratiti sa uvećanim dobrim djelima”.

ثم قال لي يا بني إن قدرت أن تمشي وتصبح وليس في قلبك غش لأحد فافعل
Zatim reče: „Ako možeš da omrkneš i da osvaneš a da u tvom srcu nema mržnje ni prema kome (od muslimana) učini to”.
ثم قال لي يا بني إذا خرجت من أهلك فلا يقعن بصرك أحد من أهل القبلة إلا ظننت أن له الفضل عليك
Zatim reče: „O sinčiću moj, kada izađeš iz svoje kuće, neka ti pogled ne padne na nekog od sljedbenika kible a da ne misliš da je on bolji od tebe”.

ثم قال لي يا بني إن حفظت وصيتي فلا يكونن شيء أحب إليك من الموت
Zatim reče: „O sinčiću moj, ako si zapamtio ovaj moj vasijjet neka ti ne bude ništa draže od smrti (radi susreta s Gospodarom).
ثم قال لي يا بني إن ذلك من سنتي ومن أحيى سنتي فقد أحبني ومن أحبني كان معي في الجنة
Zatim reče: „O sinčiću moj, ovo je od mog sunneta, a ko oživi moj sunnet taj me je zavolio, a ko me zavoli biće sa mnom u džennetu”.

لا يروى عن أنس بهذا التمام إلا بهذا الإسناد تفرد به مسلم الأنصاري وكان ثقة
Ne prenosi se od Enesa s ovakvom potpunosti osim s ovim senedom. Muslim el-Ensari se izdvaja s ovom predajom, a on je pouzdan.
Ovo je verzija Taberanije, a mimo njega u nešto izmjenjenoj formi bilježe još Ebu Ja'la, Se'id ibn Mensur i Ebu-l-Hasan el-Kassan.

حدثنا منصور بن أبي مزاحم حدثنا عمر بن أبي خليفة عن ضرار بن مسلم قال سمعته ذكره عن أنس بن مالك قال أوصاني رسول الله صلى الله عليه وسلم قال يا أنس أسبغ الوضوء يزد في عمرك يا أنس صل صلاة الضحى فإنها صلاة الأوابين من قبلك يا أنس سلم على أهل بيتك تكثر حسناتك يا أنس سلم على من لقيت من أمتي تكثر حسناتك يا أنس أكثر الصلاة بالليل والنهار يحبك حافظاك يا أنس بت وأنت طاهر فإن مت مت شهيدا يا أنس وقر الكبير وارحم الصغير
U predanju od Ebu Ja’le stoji da je Enes ibn Malik, r.a. rekao: Oporučio mi je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: “ O Enese, upotpuni abdest, produžit će ti se život. O Enese, klanjaj duha namaz, jer je on namaz pokajnika prije tebe. O Enese, nazovi selam svojim ukućanima, povećat će ti se tvoja dobra djela. O Enese, nazovi selam onome koga sretneš od moga ummeta, povećat će ti se tvoja dobra djela. O Enese, mnogo klanjaj noću i danju, zavoljeće te tvoja dva čuvara (meleka pratioca). O Enese, zanoći čist (pod abdestom), pa ako umreš, umrijet ćeš kao šehid. O Enese, poštuj starijeg a smiluj se mlađem.”

يا بني! اكتم سري تكن مؤمنا، يا بني! أسبغ الوضوء يحبك حافظاك، ويزد في عمرك؛ ويا أنس! بالغ في الاغتسال من الجنابة فإنك تخرج من مغتسلك وليس عليك ذنب ولا خطيئة تبل أصول شعرك، وتنقي البشر، ويا بني! إن استطعت أن لا تزال أبدا على وضوء فافعل فإنه من يأتيه الموت وهو على وضوء يعطي الشهادة، ويا بني! إن استطعت أن لا تزال تصلي فافعل فإن الملائكة لا تزال تصلي عليك ما دمت تصلي، ويا أنس! إذا ركعت فأمكن كفيك من ركبتيك وفرج بين أصابعك وارفع مرفقيك عن جنبيك، ويا بني! إذا رفعت رأسك من الركوع فأمكن كل عضو منك موضعه فإن الله لا ينظر يوم القيامة إلى من لا يقيم صلبه بين ركوعه وسجوده، ويا بني! إذا سجدت فأمكن جبهتيك وكفيك من الأرض فلا تنقر نقر الديك، ولا تقع إقعاء الكلب، ولا تفترش ذراعيك افتراش السبع، وافرش ظهر قدميك الأرض، وضع أليتيك على عقبيك فإن ذلك أيسر عليك يوم القيامة في حسابك، وإياك والالتفات في الصلاة! فإن الالتفات في الصلاة هلكة، فإن كان لا بد ففي النافلة لا في الفريضة؛ ويا بني! إن قدرت أن تجعل من صلاتك في بيتك فافعل فإنه يكثر خير بيتك؛ ويابني! إذا خرجت من بيتك فلا تقعن عينيك على أحد من أهل القبلة إلا سلمت عليه فإنك ترجع مغفورا لك؛ ويا بني! إذا دخلت منزلك فسلم تكون بركة على نفسك وعلى أهلك، ويا بني! إن استطعت أن تصبح وتمسي وليس في قلبك غش لأحد فإنه أهون عليك في الحساب؛ ويا بني! إن تبعت وصيتي فلا يكون شيء أحب إليك من الموت، يا بني! إن ذلك من سنتي، ومن أحيا سنتي فقد أحبني، ومن أحبني كان معي في درجتي في الجنة. (ع، وأبو الحسن القصان في المطولات، ط، ص - عن سعيد بن المسيب عن أنس).

U drugoj verziji stoji: O sinčiću moj, sakrij moju tajnu, bićeš mu’min. O sinčiću moj, upotpuni abdest, voljet ćete tvoja dva čuvara (meleka) i produžit će ti se život. O Enese, propisno se okupaj poslije džunupluka, izaći ćeš iz svoje posude za kupanje a da na tebi neće biti grijeha niti pogreške, nakvasi korijen svoje kose i operi svoj spolni organ. O sinčiću moj, ako možeš neprestano da budeš pod abdestom učini to, jer onaj kome dođe smrt dok je pod abdestom dat će mu se šehadet. O sinčiću moj, ako možeš da neprestano klanjaš učini to, jer meleki ne prestaju da te blagosiljaju dokle god si u namazu. O Enese, kada činis ruku’ stavi svoje ruke na svoja koljena, rastavi između prstiju i podigni svoje laktove u stranu. O sinčiću moj, kada digneš svoju glavu sa ruku’a, neka ti se svaki pršljen vrati na svoje mjesto, jer Allah neće gledati na Sudnjem danu u onoga koji ne bude ispravljao svoja leđa između ruku’a i sedždi. O sinčiću moj kada činiš sedzdu spusti svoje čelo i svoje dlanove na zemlju, i ne kljucaj kao što kljuca pjetao. Ne spuštaj se kao što to čini pas i ne spuštaj laktove kao što to čini zvjer. Prostri poleđinu svojih stopala na zemlju i stavi svoju stražnjicu na svoje pete, jer će ti to uistinu olakšati polaganje računa na Sudnjem danu. I čuvaj se okretanja u namazu, jer okretanje u namazu upropaštava. A ako baš to moraš učiniti, onda samo u nafilama, a nikako u farzovima. O sinčiću moj, ako možeš da išta od svog namaza obaviš u svojoj kući učini to, jer to će ti povećati dobro tvoje kuće. O sinčiću moj, kada izađeš iz svoje kuće neka ti pogled ne padne ni na kog od sljedbenika kible a da mu ne nazoveš selam, jer tako ćeš se vratiti oproštenih grijeha. O sinčiću moj, kada uđeš u svoju kuću nazovi selam, to će ti biti bereket za tebe i za tvoje ukućane. O sinčiću moj, ako možeš da osvaneš i omrkneš a da u tvom srcu nema mržnje ni prema kome to će ti olakšati polaganje računa. O sinčiću moj, ako budeš slijedio ovaj moj vasijjet neće ti biti ništa draže od smrti. O sinčiću moj, uistinu je ovo od mog sunneta, a ko oživi moj sunnet taj me je zavolio, a ko me zavoli biće sa mnom na mom stepenu u Džennetu.”

قراءة عاصم - Kiraet imama Asima

Biografija Imama Asima
Asim ibn Ebi En-Nedžud ibn Behdele El-Esedi El-Kufi tabi'in, umro je pri kraju 127 god. po hidžri. Bio je glavni imam u Kufi poslije Ebu Abdurrahmana Es-Sulemija. Učio je kiraet od Ebu Abdurrahmana Abdullaha ibn Habiba ibn Rebi'a Es Sulemija, Ebu Merjema Zerra ibn Habiša ibn Habbaša El-Esedija i od Ebu Amra Sa'da ibn El-Jasa Eš-Šejbanija. Ova trojica su učila pred Abdullahom ibn Mes'udom, radijallahu anhu, a Es Sulemi i Zerr su učili i od Usmana ibn Affana i Alije ibn Ebi Taliba, radijallahu anhum. Es Sulemi je takođe učio i pred Ubejjom ibn Ka'bom i Zejdom ibn Sabitom, radijallahu anhuma. A Ibn Mes'ud, Usman, Alijj, Ubejj i Zejd su učili pred Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem.Kiraet imama Asima su prenijeli njegovi učenici Šu’be i Hafs, tako da imamo dva rivajeta od imama Asima.Rivajet je nazvan razilaženjem zato što ponekad jedan ravija imamov kira'et prenosi drugačije nego što ga prenosi drugi ravija ili učenik.Kao npr. Šu’be uči جَبْرَئِيل ، جَبْرَئِل - Džebra’ile, Džebra’iile dok Hafs uči جِبْريل - Džibrile.

Biografija Imama Šu'be
Ebu Bekr Šu'be ibn Ajjaš ibn Salim El-Hannat El-Esedi El-Kufi rođen je 95 god. po hidžri, a umro u mjesecu Džumadel-ula 193 godine. Bio je Imam, učenjak i od Imama sunneta.

Biografija Imama Hafsa
Ebu Amr Hafs ibn Sulejman ibn El-Mugire El-Esedi El-Kufi El-Gadiri El-Bezzaz rođen je 90 god. po hidžri, a umro 180 godine. Bio je pastorak Imamu Asimu i najučeniji u njegovom kiraetu. Rekao je Jahja ibn Me'in da je vjerodostojan rivajet od Imama Asima rivajet Hafsa.

Download link: Download

El-Iman - Ibn Tejmijje

"Iman se dijeli na sedamdeset i nekoliko dijelova. Najuzvišeniji je reći La ilahe illallah a najniži je uklanjanje prepreke sa puta. (Buhari , Muslim)

Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, kada mu je došla delegacija iz plemena Adbul Kajs rekao im je:

"Naređujem vam iman ( vjerovanje) samo u Allaha. Znate li šta je iman samo u Allaha?- To je svjedočenje da nema drugog božanstva koje uistinu zaslužuje ibadet osim Allaha, Jedinog, Koji ortaka nema. Obavljanje namaza, davanje zekata i da dajete petinu iz onoga što zaplijenite u ratu." (sahih,džamias-sagir)
Uzvišeni Allah kaže:

ثُمَّ أَوْرَثْنَا الْكِتَابَ الَّذِينَ اصْطَفَيْنَا مِنْ عِبَادِنَا ۖ فَمِنْهُمْ ظَالِمٌ لِنَفْسِهِ وَمِنْهُمْ مُقْتَصِدٌ وَمِنْهُمْ سَابِقٌ بِالْخَيْرَاتِ بِإِذْنِ اللَّهِ ۚ ذَٰلِكَ هُوَ الْفَضْلُ الْكَبِيرُ

"Mi ćemo učiniti da Knjigu poslije naslijede oni Naši robovi koje Mi izaberemo; bit će onih koji će prema sebi nasilje učiniti, bit će onih umjerenih, bit će i onih koji će Allahovom voljom, svojim dobrim djelima druge nadmašiti - za to će veliku blagodat dobiti." (Fatir , 32)

Download link: Download
(desni klik "save target as..." ili “save link as...”)
Alternativni download link: Download

ili posjeti
is where my documents live!

Namaz i propisi njegovog ostavljača - Ibn Kajjim el- Dževzijje

فَخَلَفَ مِنْ بَعْدِهِمْ خَلْفٌ أَضَاعُوا الصَّلَاةَ وَاتَّبَعُوا الشَّهَوَاتِ ۖ فَسَوْفَ يَلْقَوْنَ غَيًّا إِلَّا مَنْ تَابَ وَآمَنَ وَعَمِلَ صَالِحًا فَأُولَٰئِكَ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ وَلَا يُظْلَمُونَ شَيْئًا

"Njih smijeniše naraštaji, koji namaz napustiše i za požudama pođoše; oni će propast susresti; izuzev onih koji su se pokajali, i vjerovali, i dobro činili, njima se neće nikakva nepravda učiniti, oni će u Džennet ući." (Merjem, 59-60)

Ova knjiga sadrži odgovore na deset pitanja koja su upućena imamu Ibnul-Kajjimu, pa je na njih odgovorio redom, a divan li je onaj kome su postavljena ta pitanja, čovjek od pameti, koji te zadovolji odgovorom, čovjek koji je hafiz šerijatskih tekstova. Čovjek dubokog razumijevanja, koji razvrstava i komentariše mišljenja učenjaka i fekiha (pravnika), u mes'elama (šerijatsko-pravnim pitanjima), a zatim izdvaja najodabranije mišljenje i govori o njegovim dokazima i postavkama.

Vjerovatno će se onaj ko pročita ovu knjigu pokajati svome Gospodaru i uvidjeti istinu o kojoj ova knjiga govori, te da će okrenuti novu stranicu u odnosu spram svoga Gospodara vraćajući se i kajući Mu se. Knjiga sadrži veliko dobro u smislu zastrašivanja onih koji ostavljaju ovaj veliki farz ili ga lijeno i nehatno obavljaju, kao i u smislu podsticanja na obavljanje istog. Zatim, govori o propisu namaza i podstiče na obaveznost njegovog obavljanja onako kako nam je to dostavio Božiji odabranik , kada je rekao: "Klanjajte onako kako ste mene vidjeli da klanjam." Bilježi ga Buharija.

Download link: Download
(desni klik "save target as..." ili “save link as...”)
Alternativni download link: Download

ili posjeti
is where my documents live!

"Čovjek goru 'posudu' od stomaka ne može napuniti"

Od El-Mikdama ibn Ma'dijekeriba pripovijeda se da je rekao: "Čuo sam Allahovog Poslanika, alejhis-selam, kad je rekao: "Čovjek goru 'posudu' od stomaka ne može napuniti. Dovoljno mu je nekoliko zalogaja koji će mu kičmu ispraviti. A ako ga već mora puniti, neka trećinu napuni hranom, trećinu pićem a trećinu neka ostavi za disanje."
Prenosi ga imam Ahmed, Tirmizi, Nesai i Ibn Madža. Tirmizi je rekao: "Ovaj hadis je hasen."

Ovaj hadis s njegovim povodom bilježi Ebu Kasim el-Begavi u svom Mu'džemu od Abdurrahmana ibn el-Mureki'a, gdje stoji: "Poslanik, alejhis-selam, oslobodio je Hajber, a bio je sav u voćnjacima. Ljudi 'navališe' na voće i nakon nekog vremena obuze ih groznica. Požališe se Allahovu Poslaniku, alejhis-selam, pa im reče: 'Temperatura je smrtni vjesnik i Božiji zatvor na Zemlji; ona je dio Vatre. Kada vas obuzme, ohladite vodu u vašim mješinama, a zatim je pospite po sebi između dva namaza (akšama i jacije).' Tako su i uradili i prođe ih temperatura. Tada Allahov Poslanik, alejhis-selam, reče: 'Allah nije stvorio goru 'posudu' od stomaka, kada se napuni. A ako se već mora napuniti, onda neka bude trećina za hranu, trećina za piće a trećina za vazduh.'"( Bejheki, 6/160-161.)


Ovaj hadis predstavlja opće načelo za sve osnove medicine.

Kada je poznati Ibn Masevejh pročitao ovaj hadis u knjizi Ebu Hajsema, izjavio je: "Kada bi se ljudi pridržavali ovih riječi, bili bi pošteđeni svih bolesti i bolova a ambulante i apoteke prestale bi raditi."

On je ovo izjavio jer je poznato da je prejedanje izvor svih bolesti, isto kao što su i neki rekli da je prehlada izvor svake bolesti.

Haris ibn Keleda, arapski liječnik, rekao je: "Vrućica je glava svih lijekova a prejedanje je glava svih bolesti."
Haris, rahimehulah, rekao je: "Ono što ubija ljude i upropaštava zvijeri u divljini jeste uzimanje hrane na hranu prije nego što se probavi."

Ovo su samo neke koristi umjerenog objedovanja i savjet da se hrana ne "trpa" jer to škodi tijelu i zdravlju.

Umjerenost u uzimanju hrane ima također veliki utjecaj i na srce i njegovo zdravlje. Neznatno konzumiranje hrane ima za posljedicu da omekša srce, ojačava pronicljivost, u duši stvara poniznost, slabi strast i srdžbu. Prekomjerno uzimanje hrane ima suprotne posljedice.

Mirvezi pripovijeda da je imam Ahmed cijenio sustezanje od hrane, skromnost, i da ga je jednom upitao: "Zar će čovjek biti nagrađen samo zbog odricanja od strasti?" On odgovori: "Kako da ne bude nagrađen kada je Ibn Omer rekao: 'Četiri se mjeseca nisam najeo!'Ja opet upitah Ahmeda: "Može li čovjek imati blago i nježno srce ako je gurman?" On odgovori: "Ja u to ne vjerujem."

Neki je čovjek rekao Ibn Omeru, radijallahu anhuma: "Hoćeš li da ti donesem dževariš?" Ibn Omer upita: "Šta je to?" Ovaj reče: "To pomaže lakšem varenju hrane, kada se najedeš." On mu reče: "Četiri se mjeseca nisam najeo, ali ne zato što nisam mogao, nego što sam vidio ljude koji su više gladovali nego što su bili siti."
Neki je čovjek rekao Ibn Omeru: "Oče Abdurahmanov! Vilice su ti oslabile i ti si ostario a tvoji sagovornici, kako se čini, ne izražavaju dužno poštovanje prema tebi. Zašto ne narediš svojim ukućanima da ti nešto skuhaju kada im se vratiš." On reče: "Šta ti je! Nisam se najeo već četrnaest godina! Šta će mi to sada kada mi je od godina ostaio koliko od žeđi do žeđi magarca! "

Muhammed ibn Vasia rekao je: "Ko malo jede, shvatat će, drugi će ga shvatati, očistit će srce i bit će blag. A prekomjerno uzimanje hrane otežava takvom mnogo čega što želi."

Ebu Sulejman ed-Darani rekao je: "Kada duša ogladni i ožedni, srce se očisti i postane mehkim, a kada se najede i napoji, srce zaslijepi."

On isto tako kaže: "Ključ dunjaluka je sitost. Ključ ahireta je glad. Osnova svakog dobra na dunjaluku i ahiretu jeste strah od Allaha Uzvišenog. Allah daje blagodati dunjaluka onome koga voli i ne voli. Međutim, glad je kod Njega pohranjena i ne da je nikom osim Svojim miljenicima. Draže mi je da se odreknem večere nego da je pojedem pa da cijelu noć ne provedem u ibadetu!"

Šafija, rahimehullah, veli: "Nisam se najeo već šesnaest godina jer prezasićenost otežava tijelo, odnosi pronicljivost, privlači san i slabi u čovjeku volju za ibadetom."

Poslanik, alejhis-selam, preporučio je u tematskom hadisu umjereno konzumiranje hrane slijedećim riječima: "Čovjeku je dovoljno nekoliko zalogaja koji će mu kičmu uspravnom održati..."

Buhari i Muslim bilježe hadis: "Vjernik jede za jedna, a nevjernik za sedmera crijeva." Ovim se htjelo reći da vjernik jede pristojno i u skladu s propisima vjere, pa mu je dovoljno i malo hrane, a da nevjernik jede strastveno i proždrljivo, pa mu je potrebno sedmerostruko više hrane negoli vjerniku.

Pored podsticanja na umjerenost u hrani i zadovoljavanja neznatnim njenim količinama, Vjerovjesnik, alejhis-selam, podsticao je da se višak hrane ponudi drugima, pa je rekao: "Hrana za jednoga dovoljna je za dvojicu, hrana za dvojicu dovoljna je za trojicu, a hrana za trojicu dovoljna je za četvericu."( Buhari, 9/536, Muslim, 2062.) Prema tome, najbolji raspored koji vjernik u jelu može napraviti jeste da trećinu odredi za hranu, trećinu za piće i trećinu ostavi za disanje kao što je spomenuto u tematskom hadisu.

Vjerovjesnik, alejhis-selam, i njegovi ashabi često su gladovali i nisu mnogo pili tečnosti. Sputavali su svoje gurmanske prohtjeve. Pa ako je to i bilo zbog nestašice hrane, ne smije se ipak zanemariti ni to da je Allah Svome Poslaniku odabirao najbolja i najsavršenija stanja. Zato ga je u tome, iako je u izobilju mogao živjeti, oponašao i Ibn Omer kao i, prije njega, njegov otac.

Buhari i Muslim bilježe predanje od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: "Otkako je došao u Medinu pa sve do svoje smrti Poslanik, alejhis-selam, i njegova porodica tri noći se uzastopno nikada nisu najeli pšenična hljeba."
Kod Muslima stoji dodatak: "Nikada se Poslanik, alejhis-selam, nije najeo dva dana uzastopce pšeničnog hljeba sve do svojt smrti."( Muslim, 2970.)

Ebu Hurejra rekao je: "Napustio je Vjerovjesnik, alejhis-selam, ovaj svijet a da se nije najeo ječmena hljeba."

Uzvišeni Allah i Njegov Poslanik osudili su one koji slijede strasti. Uzvišeni je rekao:

"A njih smijeniše zli potomci, koji namaz napustiše i za požudama pođoše; oni će sigurno zlo proći, osim onih koji su se pokajali..." (Merjem, 59.-60.)

Poslanik, alejhis-selam, je rekao: "Najbolja je generacija moja, zatim ona koja će doći nakon nje, a zatim ona koja će doći nakon nje. Potom će doći ljudi koji će svjedočiti, ali neće tražiti da se svjedoči, zavjetovat će se, ali te zavjete neće ispunjavati i među njima će se pojaviti gojaznost." Bilježi ga Ibn Hadžer 1/12 u poznatom djelu El-Isabe.

Ibn Omer, radijallahu anhuma, pripovijeda: "Neki je čovjek podrignuo u društvu Poslanika, alejhis-selam, pa mu on reče: "Poštedi nas tvojeg podrigivanja. Najzasićeniji na dunjaluku bit će najduže gladni na ahiretu." Tirmizi, 2478.
Ibn Redžeb el-Hanbeli