Saturday, October 17, 2009

Obaveznost pokornosti nadređenima


Pokornost vođi, halifi i drugim nadređenima je obaveza prema Kur’anu i sunnetu. Dokaz za to su riječi Uzvišenog:
يا أيها الذين آمنوا أطيعوا الله وأطيعوا الرسول وأولي الأمر منكم
“O vjernici, pokoravajte se Allahu i pokoravajte se Poslaniku i predstavnicima vašim.”
(Nisa’, 59)

Rečeno je da su predstavnici vođe, učenjaci, kao i vođe izvidnica. U hadisu od Ebu Hurejre r.a, Poslanik ,s.a.v.s., kaže: “Ko mi se pokorava i Allahu se pokorava, a ko mi je neposlušan i Allahu je neposlušan. Ko se pokorava vođi - meni se pokorava, a ko se ne pokorava vođi - ni meni se ne pokorava.” (El-Buhari)
I hadis: “Slušajte i pokoravajte se i kad bi vam crni rob kao namjesnik bio postavljen, a glava mu kao crni suhi grozd.” (El-Buhari)

Pokornost je uslovljena u svemu što nije nepokornost Allahu dž.š.. Od Alije r.a, prenosi se da je Poslanik ,s.a.v.s., rekao: “Nema pokornosti stvorenju u nepokornosti Stvoritelju. Pokornost je u dobru (prema pravilima šerijata).” (El-Buhari, Muslim, Ebu Davud i En-Nesai)

Pokornost je uokvirena nesuprostavljanjem šerijatu. Od Ibn Omera , r.a, se prenosi da je Poslanik ,s.a.v.s., rekao:

“Na čovjeku muslimanu je da sluša i pokorava se, volio to ili mrzio, osim da mu se grijeh naredi. A ako mu se grijeh naredi - nema slušanja ni pokoravanja.” (Prenosi se u Sunnenima)



Šerijat sa svim pravilima nastoji ujediniti ljude, a odbaciti neslaganja koja su razlog cijepanja, slabljenja snage ummeta i vladavine neprijatelja, svejedno, radilo se o vojsci ili vođi muslimana. Zato, pokornost označava izvršavanje naredbe i pokornost masa vladaru kojem je predata vlast. U tome je mudrost i milost Allahova prema Svojim stvorenjima, jer nije ispravan ummet bez odgovorne vlasti koja ispravlja greške, upućuje zalutale, uči neznalice, liječi bolesne i hvata zločince; opravdavajući povjerenje, sudeći po pravdi i izvršavajući obavezu. U Sahihima se prenosi:

“Dali smo prisegu Allahovom Poslaniku ,s.a.v.s., na poslušnost i pokornost u teškoćama i dobru, i u dobru i u zlu, na davanje prednosti drugima, da nećemo nepokorni nadređenima biti i da ćemo govoriti istinu gdje god bili ne bojeći se radi Allaha ničijeg prijekora.”

U drugoj predaji stoji:

“I da nećemo nepokorni nadređenima biti. Reče: ‘Osim da vidite otvoreno nevjerstvo za koji imate dokaz kod Allaha.”

Od Ibn Omera r.a, se prenosi da je rekao:
“Čuo sam Allahova Poslanik s.a.v.s., kako govori: “Ko umre odvojen od zajednice muslimana umro je paganskom smrću.”

Od Abdullaha ibn Omera prenosi se:
“Ko dâ prisegu vođi, a on mu pruži ruku i iskreno to učini, neka mu dâ ako može. Ako drugi vođa dođe suprotstavljajući mu se - ubijte ga.” (Muslim)

Od Ebu Hunejde Vaila ibn Hadžera r.a, prenosi se da je Seleme ibn Jezid el-Džafi upitao Poslanik ,s.a.v.s.,:
“Allahov Vjerovjesniče, šta misliš kada bi nam došli nadređeni koji bi tražili a ne bi davali naša prava, - šta tada naređuješ?” Poslanik ,s.a.v.s., se udalji od njega. Opet ga je upitao, a Poslanik ,s.a.v.s., reče: “Slušajte i pokoravajte se, oni će odgovarati za svoje postupke, a vi za svoje!” (Muslim)

Od Abdullaha ibn Mes’uda r.a, prenosi se da je Allahov Poslanik s.a.v.s., rekao:
“Poslije mene će biti borba za prestiž i djela koja ćete prezirati.’ Rekoše: ‘Allahov Polsaniče, šta nam naređuješ?’ Reče: ‘Izvršavajte prava drugih prema vama, a molite Allaha za svoja prava.” (Muttefekun alejhi)

Poslanik ,s.a.v.s., kaže:

“Kome bude postavljen namjesnik i vidi da on čini grijeh prema Allahu, neka prezire ono što (namjesnik) radi i neka ne napušta pokornost.” (Muslim)

Pokornost nadređenom i izbjegavanje opiranja je tačka razdvajanja ehlis-sunneta, haridžija i rafidija (šija). Onaj ko ustane na vladara bez ikakva opravdanja dozvoljeno ga je ubiti.