Imao je nekoliko konja. Jedan od njih je Es-Sekb. Kažu da je to prvi konj u njegovom vlasništvu, a kupio ga je od nekog beduina za deset oka, i kod njega se zvao Ed-Dars. Imao je bijelu pjegu na čelu, doratast, bez pjega na nogama, a neki tvrde da je bio crn.
Također je imao i El-Murtedžiza, bio je siv i o njemu svjedoči Huzejme ibn Sabit.Tu su još: El-Luhajf, El-Lizaz, Ez-Zarib, Sebha i El-Verd. Oko posjedovanja ovih sedam slažu se svi autori.
Imao je i nekoliko mazgi: Duldul je bila siva, a poklonio mu ju je El-Mukavkis. Druga mazga mu se zvala Fidda i bila je poklon od Fervea El-Džuzamija. Jednu sivu mazgu mu je poklonio vladar Ejle, a još jednu mu je poklonio vladar Dumetul-džendela. Neki autori navode da mu je i En-Nedžaši poklonio jednu mazgu koju je jahao.
Imao je i nekoliko magaraca. Jednog po imenu Ufejra, koji je bio siv, poklonio mu je El-Mukavkis, koptski vladar. Drugog magarca mu je poklonio Ferve El-Džuzamij. Spominje se daje Sad ibn Ubade poklonio Vjerovjesniku, s.a.v.s., magarca kojeg je jahao.
Poznato nam je da je imao veći broj deva. Najpoznatije su: El-Kasva', pojedini autori navode da je na njoj učinio hidžru. Zatim El- Adba' (ćopava) i El-Džeda' (sakata), a one, ustvari, nisu bile takve nego su samo tako nazvane. Neki kažu da im je uho bilo razrezano pa su zato dobile takve nazive.
El-'Adba je bila najbrža deva kod muslimana, a onda je došao neki beduin s mladom devom (dromedarom) pa ju je pretekao (pobijedio). Muslimani su ovaj poraz teško primili pa je Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada rekao: "Doista je Allah uzeo sebi za dužnost da svaku ovosvjetsku (dunjalučku) stvar koju uzdigne, da je i spusti."
Ovaj hadis bilježe Buhari (11/292), Ebu Davud (4802), Nesai (6/227), Ahmed (3/103, 253)
Hafiz Ibn Hadžer u El-Fethu kaže: "Ovaj hadis je dokaz da je dozvoljeno jahati devu i utrkivati se na njima. Njime se podstiče skromnost na dunjaluku ukazujući da će na njemu svaka stvar koja se uzdigne doživjeti i pad. U njemu se vidi Vjerovjesnikov, s.a.v.s., lijep moral i njegova skromnost, te ugled koji uživa kod svojih ashaba."
Na Bedru je kao ratni plijen dobio Ebu Džehlovog brzog dromedara. U njegovoj nozdrvi je bila srebrna halka. Poklonio ga je na dan Hudejbije, da bi time razbjesnio idolopoklonike. (Ahmed (1/261) i Ebu Davud (1749)
Imao je četrdeset i pet deva za mužu. Imao je jednu brzu devu koju mu je poslao Sa'd ibn Ubade, a bila je od deva Benu Akila.
Imao je stotinu ovaca. Nije želio da ih ima više. Kada god bi mu pastir donio janje, zaklao bi za nju ovcu. Imao je i sedam koza koje je čuvala Ummu Ejmen.
Također je imao i El-Murtedžiza, bio je siv i o njemu svjedoči Huzejme ibn Sabit.Tu su još: El-Luhajf, El-Lizaz, Ez-Zarib, Sebha i El-Verd. Oko posjedovanja ovih sedam slažu se svi autori.
Imao je i nekoliko mazgi: Duldul je bila siva, a poklonio mu ju je El-Mukavkis. Druga mazga mu se zvala Fidda i bila je poklon od Fervea El-Džuzamija. Jednu sivu mazgu mu je poklonio vladar Ejle, a još jednu mu je poklonio vladar Dumetul-džendela. Neki autori navode da mu je i En-Nedžaši poklonio jednu mazgu koju je jahao.
Imao je i nekoliko magaraca. Jednog po imenu Ufejra, koji je bio siv, poklonio mu je El-Mukavkis, koptski vladar. Drugog magarca mu je poklonio Ferve El-Džuzamij. Spominje se daje Sad ibn Ubade poklonio Vjerovjesniku, s.a.v.s., magarca kojeg je jahao.
Poznato nam je da je imao veći broj deva. Najpoznatije su: El-Kasva', pojedini autori navode da je na njoj učinio hidžru. Zatim El- Adba' (ćopava) i El-Džeda' (sakata), a one, ustvari, nisu bile takve nego su samo tako nazvane. Neki kažu da im je uho bilo razrezano pa su zato dobile takve nazive.
El-'Adba je bila najbrža deva kod muslimana, a onda je došao neki beduin s mladom devom (dromedarom) pa ju je pretekao (pobijedio). Muslimani su ovaj poraz teško primili pa je Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada rekao: "Doista je Allah uzeo sebi za dužnost da svaku ovosvjetsku (dunjalučku) stvar koju uzdigne, da je i spusti."
Ovaj hadis bilježe Buhari (11/292), Ebu Davud (4802), Nesai (6/227), Ahmed (3/103, 253)
Hafiz Ibn Hadžer u El-Fethu kaže: "Ovaj hadis je dokaz da je dozvoljeno jahati devu i utrkivati se na njima. Njime se podstiče skromnost na dunjaluku ukazujući da će na njemu svaka stvar koja se uzdigne doživjeti i pad. U njemu se vidi Vjerovjesnikov, s.a.v.s., lijep moral i njegova skromnost, te ugled koji uživa kod svojih ashaba."
Na Bedru je kao ratni plijen dobio Ebu Džehlovog brzog dromedara. U njegovoj nozdrvi je bila srebrna halka. Poklonio ga je na dan Hudejbije, da bi time razbjesnio idolopoklonike. (Ahmed (1/261) i Ebu Davud (1749)
Imao je četrdeset i pet deva za mužu. Imao je jednu brzu devu koju mu je poslao Sa'd ibn Ubade, a bila je od deva Benu Akila.
Imao je stotinu ovaca. Nije želio da ih ima više. Kada god bi mu pastir donio janje, zaklao bi za nju ovcu. Imao je i sedam koza koje je čuvala Ummu Ejmen.