Hadžadž, ti si onaj nad kojim nema drugog,
Osim istinkog Vladara, Onog koji prašta i vječnog (Allaha)On (Hadžadž) je ubio sto ljudi, i ubio je Seid ibn Džubejra.
Hadžadž je jednom rekao: „Vidio sam u snu da me Allah ubio po jednom za svakog čovjeka kojeg sam ubio osim za Seid ibn Džubejra, za njega me Allah ubio sedamdeset puta na sirat ćupriji“.
Tavus nastavlja: „Vidio sam metež pa sam ostao sjediti na svom mjestu, i dok sam tako sjedio ugledao sam siromašnog pobožnjaka iz Jemena. Otišao je da tavafi oko Kabe a zatim je došao da klanja dva rekata namaza kad odjednom njegova odjeća zape za koplje jednog od Hadžadžovih vojnika i ono pade na Hadžadža.On ga zaustavi i upita: „Ko si ti ?“ On reče: „Musliman“. Hadžadž ga upita: „Odakle si?“ On reče: „Iz Jemena“. Hadžadž ga upita:“Kakav je moj brat?“-(mislio je na njegovog brata Muhammeda ibn Jusufa koji je takođe bio tiranin) On reče:“Ostavio sam ga kao debelog čovjeka sa debelim stomakom“. Hadžadž reče: “Nisam te pitao za njegovo zdravlje nego sam te pitao o njegovoj pravičnosti“. On reče: “Ostavio sam ga kao obmanjujućeg i nepravednog vladara“. Hadžadž ga upita:“Znaš li ti ko sam ja?“ Čovjek odgovori: „Ko si ti?“ On reče:“ Ja sam Hadžadž ibn Jusuf“. Na to čovjek reče:
أتظن أنه يعز بك أكثر من اعتزازي بالله؟
„Zar misliš da je on (tvoj brat) moćniji i jači sa tobom nego što sam ja sa Allahom?“.
Tavus reče: „Kada je to rekao, meni se kosa nakostriješila na glavi ali ga Hadžadž ostavi i ode".
فَاللَّهُ خَيْرٌ حَافِظًا ۖ وَهُوَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ
„...A Allah je najbolji čuvar i on je od milostivih najmilostiviji“. (Jusuf, 64)
