Ispod su neki događaji koje sam preveo iz knjige Abd al-Ganijja al-Makdisija ‘Kitab Mihnat al-Imam Ahmed ibn Hanbel’ u kojoj je on sakupio dosta predaja koje govore o radosnim vijestima (bušra) koje je Allah poslao imamu Ahmedu pred veliko iskušenje (Mihna) i nakon njega.
Prenosi se od Ahmeda ibn Muhammeda ibn al-Hadždžadža al-Merwezija da je rekao:
„Jednog dana sam sjedio na lučnom mostu kada su mi prišla dvojica ljudi koji su pratili jednog beduina na kamili. Stali su kod mene i rekli: “Ovo je on, ovdje on sjedi“. Beduin me upita: „Jesi li ti Ahmed ibn Hanbel?“ Rekoh: „Ne, ja sam njegov prijatelj, šta ti treba?“. On mi reče: “Treba mi on“. Upitah ga :“Hoćeš da te odvedem kod njega?“ Reče: “Da, tako ti Allaha“. Tako sam išao ispred njega dok nismo došli do vrata Ebu Abdullaha (Ahmeda ibn Hanbela), pokucah na vrata i oni upitaše : “Ko je to?“ Rekoh: “Ja sam, al-Merwezi“. Rekoše: „Uđi“. Rekoh: “Ja sam i još jedan sa mnom“. Rekoše: “Da, ti i taj što je s tobom“. Kada je vidio Ebu Abdullaha beduin reče: “Da, tako mi Allaha“ -tri puta- a zatim ga pozdravi. On (Ahmed) upita: “Šta si trebao?“. On reče: “ Ja sam glasnik od Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem“. On reče: “Teško tebi, šta to govoriš?“. On reče: “Ja sam beduin, između mog sela i Medine je 40 milja i moja porodica me poslala u Medinu da im kupim pšenice i datula. Zatekla me noć pa sam klanjao jaciju u Poslanikovoj džamiji a zatim zaspao. Dok sam spavao dođe mi neki čovjek, prodrma me govoreći: “Hoćeš li izvršiti zadatak za Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?“ Rekoh: “Da, tako mi Allaha“. Uhvati me svojom desnom rukom za moju lijevu i odvede me do zida Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, kabura. Postavi me na čelni dio (kabura) i ja rekoh: “O Allahov poslaniče...“ Zatim sam čuo pozivača iza zida kako govori: “Hoćeš li izvršiti zadatak za nas?“ Rekoh: „Da, tako mi Allaha, da tako mi Allaha“. Pa on reče: “Idi dok ne stigneš do Bagdada (ili al-Zewra', Mervezi nije siguran) i kada stigneš u Bagdad pitaj za kuću Ahmeda ibn Hanbela. Kada ga vidiš, reci mu: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem ti šalje selam i poručuje ti: “Uistinu će te Allah iskušati velikim iskušenjem i sigurno će te staviti na kušnju, ali sam tražio od Njega da te učini strpljivim, stoga se ne brini“.
Ebu Bekr: “Prošlo je 25 dana otkako je beduin otišao i početka Mihne (iskušenja imama Ahmeda).
Prenosi se od Rebi' ibn Sulejmana da je rekao:
Al-Šafi' je napisao pismo Ebu Abdullahu, Ahmedu ibn Hanbelu, a zatim mi je rekao: „O Ebu Sulejman, odnesi ovo moje pismo u Irak i nemoj ga čitati“. Uzeo sam pismo, napustio Egipat i kad sam stigao u Irak otišao sam u džamiju Ahmeda ibn Hanbela. Zatekao sam ga da klanja sabah pa sam klanjao s njim ali nisam stigao klanjati sunnete tako da sam ustao nakon namaza da ih klanjam. Gledao je u mene dok me nije prepoznao pa kad sam završio namaz, poselamio sam ga i predao mu pismo. Počeo me dugo pitati o Šafiji prije nego je uzeo da pročita pismo. Otvorio ga je i počeo čitati sve dok nije došao do jednog mjesta uslijed čega je počeo plakati. Zatim je rekao: “Nadam se da će Uzvišeni Allah ispuniti ono što je Šafija rekao“. Rekoh: “O Ebu Abdullah! Šta ti je Šafija napisao?“ On reče: “On u ovom pismu spominje da je vidio Allahovog poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u snu i on mu je rekao: „O ibn Idris (Šafija), dostavi lijepe vijesti ovom mladom čovjeku, Ebu Abdullahu Ahmedu ibn Hanbelu, da će uskoro biti iskušan u Allahovoj vjeri. Od njega će se tražiti da kaže "Kur'an je stvoren" i ne dozvoli mu da to kaže, i uistinu će biti bičevan ali Allah će mu sigurno proširiti znanje koje neće nestati do Sudnjeg dana“. Rekoh: “Ovo je uistinu radosna vijest“.
Ebu Bekr al-Khuffaf: Husejn je rekao: „Vidio sam Allahova poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u snu i rekoh mu: “O Allahov poslaniče! Kakvo je stanje Ahmeda ibn Hanbela?“ On reče: “Musa, alejhi sellam, će ti doći pa pitaj njega“. I ugledah da sam sa Musa'om pa ga upitah. On reče: “Ibn Hanbel je iskušavan u lakoći i teškoći i pokazalo se da je iskren tako da je na stepenu Siddiqin (iskrenih)“. Rekoh: “A kakvo je stanje Bišra?“ On reče: “Bišr je uzet sa lica zemlje i nema bogobojaznijeg roba od njega“. Rekoh: “O Allahov poslaniče! Kakvo je stanje onih koji govore (laži) po pitanju Kur'ana?“ On reče: “Na njima je Allahovo pokletstvo“. Zatim sam čuo odgovor u vazduhu: “Da, nad njima je Allahovo prokletstvo“.
Muhammed ibn Ishak: “U snu sam vidio da je Sudnji dan došao i vidio sam Allaha, Gospodara slave, čuo Njegov govor i vidio samo svijetlost: On me upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ Rekoh: „Tvoje govor, o Gospodaru svjetova“. On me upita:“Ko te o tome obavijestio?“ Rekoh: “Ahmed ibn Hanbel“. On reče:“Ahmed je thiqah (pouzdan i povjerljiv)“. Zatim su pozvali Ahmeda i bi upitan: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče: “Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On upita: “Odakle si to naučio?“ Ahmed potom izloži dva papira, na jednom od njih je bilo napisano (isnad-lanac) Šu'be od al-Mugire a na drugom „Ata od ibn Abbasa“. Zatim je pozvan Šu'be i Allah dželle we e'ala ga upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče: “Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On ga upita: “Odakle si to naučio?“ On reče: “Preneseno mi je od Ate od ibn Abbasa“ -Ata nije bio pozvan- i umjesto njega pozvaše ibn Abbasa pa ga Allah subhanehu we te'ala upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče: “Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On ga upita: „Odakle si to naučio?“. On reče: “Muhammed, Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas je obavijestio“. Zatim je pozvan Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem i Uzvišeni Allah ga upita: “Šta kažeš o Kur'anu?“ On reče:“Tvoj govor, o Gospodaru svjetova“. On ga upita:“Ko te o tome obavijestio?“. On reče: “Džibril, od Tebe“. Uzvišeni Allah tada reče: “Rekli ste istinu a i oni su rekli istinu“.
Ebu Bekr el-Merwezi: “Čovjek iz Tarsusa mi reče:“Jedne noći sam razmišljao o Ahmedu ibn Hanbelu, njegovom strpljenju dok su ga bičevali, kako je pokazao snagu uprkos svojoj (fizičkoj) slabosti. Zatim sam plakao i (te noći), sam u snu čuo kao da me glas zove govoreći: “Pa šta onda, da si vidio meleke na nebesima dok je bio tučen kako su se ponosili njime“. Rekoh:“Jesu li meleki znali za Ahmedove batine?“ On reče: “Nema meleka na nebesima koji nije bio prisutan nad njim dok su ga tukli“.
Ali ibn al-Medini: “Allah azze we džell je počastio ovu vjeru dvojicom ljudi, mimo kojih nema trećeg: Ebu Bekr el-Siddik u danima Al-Ridda (otpadništva) i Ahmeda ibn Hanbela u danima al-Mihna (iskušenja)".
Ibn al Medini je takođe rekao: “Niko nije ustao za islam nakon Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, kao što je to uradio Ahmed ibn Hanbel“. Al-Mejmuni reče: “O Ebul-Hasan! Čak ni Ebu Bekr al-Siddik?“ On reče: “Čak ni Ebu Bekr al-Siddik, jer je Ebu Bekr imao pomagače i podršku oko sebe“.
Ishak ibn Rahavejh: “Otišao sam sa Ahmedom ibn Hanbelom na njegov posljednji hadždž i stigli smo do kraja Medine kada nam je prišao starac kojeg su nosili na nosiljci. Njegove obrve su mu zbog njegove starosti padale na oči tako da ih je stegao maramom,Oko njega su bili mlađi i stariji ljudi i neko upita: “Ko je od vas Ahmed ibn Hanbel?“ Ljudi su uperili svoje prste na Ahmeda i čovjek mu se približi dok nije stao pred njega. On ga upita: “Jesi li ti Ahmed ibn Muhammed ibn Hanbel?“. On reče: “To je ono što moja majka potvrđuje“. On reče: “Da li me prepoznaješ?“ Odgovori: “Ne, tako mi Allaha“. On reče:“Ja sam od sinova Ubejdullaha ibn Musa ibn Džafera ibn Muhammeda ibn Ali ibn al-Husejna ibn Ali ibn Ebi Taliba. Vidio sam jučer u snu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Bekra i Omera. Prelazili su preko Bagdadskog kanala, kada je ogrtač Poslanika , sallallahu alejhi ve sellem, spao sa njegovog desnog ramena. Zatim si ti, o Ahmede požurio naprijed i donio ogrtač dok ga nisi stavio na rame Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poslanik se okrenu prema tebi a isto tako Ebu Bekr i Omer, radijallahu anhuma i rekoše ti: “Raduj se, jer ti si sutra naš drug u Džennetu“. Starac zatim reče onima koji su bili sa Ahmedom: “Ogrtač koji je Ahmed vratio na rame Allahova poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je Sunnet Allahova Poslanika, koji će Ahmed vratiti ljudima“.
Iz skromnosti i straha, kad god je bio spomenut ovaj događaj, imam Ahmed bi rekao:“Volio bi da je brdo palo na mene i da ovo nikad nisam čuo“.
Ebu Abdullah Muhammed ibn Khuzejme je u Aleksandriji rekao:
Kada je Ahmed ibn Hanbel umro, pao sam u duboku žalost. Pala je noć i vidjeh ga u snu kako ponosito hoda. Rekoh mu:“O Ebu Abdullah! Kakav je to hod?“ On reče: “Ovo je hod robova Kuće Mira (t.j. Dženneta)“. Rekoh: “Šta je Allah uradio s tobom?“. On reče: “Oprostio mi je, okrenuo se meni, ukrasio me sa cipelama od zlata i rekao mi: “O Ahmede, sve ovo je zbog tvojih izjava po pitanju Kur'ana, da je on Moj govor“. Zatim je rekao: “O Ahmede, dozivaj Me sa dovama koje su ti došle preko Sufjana es-Sevrija, kojima si me dozivao na dunjaluku“. Ja rekoh:“O Gospodaru svega, tako ti Tvoje vlasti nad svim, ne traži od mene ništa nego mi umjesto toga oprosti za sve“. On mi reče: “O Ahmede, ovo je Džennet, ustani i uđi u njega“. I ja uđoh kad vidjeh Sufjana es-Sevrija, imao je dva zelena krila pomoću kojih je letio od jednog palminog stabla do drugog govoreći:
وَقَالُوا الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي صَدَقَنَا وَعْدَهُ وَأَوْرَثَنَا الْأَرْضَ نَتَبَوَّأُ مِنَ الْجَنَّةِ حَيْثُ نَشَاءُ ۖ فَنِعْمَ أَجْرُ الْعَامِلِينَI oni će reći: "Hvala Allahu, koji nam je obećanje Svoje ispunio i u Džennetu nam mjesto darovao, da se u njemu nastanimo gdje hoćemo!" Divne li nagrade onima koji su se trudili! (Zumer, 74)
Upitah ga: “Šta se desilo Adbulwehhabu al-Werraqu?“ On reče: “Ostavio sam ga u moru svjetlosti, u vodi od svjetla, putem koje posjećuje Kralja oprosta“. Rekoh: “A šta se desilo sa Bišrom?“ On reče: „Bakh bakh. A ko može biti poput Bišra?“ Ostavio sam ga ispred Al-Dželil (Allaha), i ispred njega je sto prepun hrane. Allah Veličanstveni dolazi kod njega i govori mu:“Jedi, o ti koji nisi jeo (na dunjaluku)! Pij, o ti koji nisi pio! Naslađuj se i uživaj, o ti koji nisi uživao!“.
[Kitab Mihnat Imam Ahmad ibn Hanbal - Abd al-Ganijj ibn Abd al-Wahid ibn Surur al-Maqdisi, Maktabat al-Hady al-Muhammadia, str. 9-24]
عبد الغني بن عبد الواحد بن سرور المقدسي - كتاب المحنة عن أحمد بن حنبل
Al-Makdisi je rođen 1146 u selu kraj Nablusa a umro 1203 u Kairu. Bio je vrsni predstavnik hanbelija i smatra se osnivačem velikih biografija o prenosiocima hadisa. Učio je pred najpoznatijim učenjacima njegova vremena u Bagdadu, Mosulu, Damasku, Jerusalemu, Alexandriji i Kairu. Imam Zehebi navodi biografiju i učenost Al-Makdisija u svom djelu „Biografija velikih učenjaka“.
Njegovo najvrijednije djelo iz oblasti hadiske nauke je iscrpna biografija svih prenosilaca koji se nalaze u lancima šest vjerodostojnih zbirki - Kutubu Sitte. To djelo nosi naziv „al-Kamāl fī maʿrifat asmāʾ ar-ridžāl - الكمال في معرفة أسماء الرجال“.
Ostala djela:
ʿUmdat al-ahkām min kalām hair al-anām - عمدة الأحكام من كلام خير الأنام
Mihnat al-Imam Ahmed ibn Hanbel aš-Šejbani - محنة الامام أحمد بن حنبل الشيباني
ad-Durra al-muḍīʾa fī ʾs-sīra an-nebewijja - الدرة المضيئة في السيرة النبوية
