Ebu Seid el-Hudri, radijallahu anhu je rekao: “Upitan je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:“O Allahov poslaniče, koje je najvrijednije djelo?“ On reče: „Džihad na Allahovom putu“. „A zatim?“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem odgovori:“Da se čovjek osami u planinama bojeći se Allaha i pošteđujući ljude svog zla“. (Buharija i Muslim)
Omer ibnul Hattab, radijallahu anhu je rekao: „Uzmite svoj udio u osamljivanju“.
Sufjan ibn Ujejne: „Vidio sam Es-Sevrija u snu i rekoh mu, „Posavjetuj me“. On reče:“Umanji svoje druženje s ljudima, umanji svoje druženje s ljudima, umanji svoje druženje s ljudima“.
Abdul-Aziz ibn al-Hattab: „Jednom je velik crni pas ležao pokraj Malika ibn Dinara pa mu je rečeno: „O Ebu Jahja, zar ne vidiš ovog psa koji leži pored tebe?“ On reče:“Bolje on nego loš drug“.
Bekr ibn Muhammed al-’Abid: ‘Davud al-Ta’i mi je rekao: “O Ebu Bekr, boj se ljudi kao što bi se bojao zvijeri“.
Ebu Hatim: „Što se tiče razloga koji primoravaju čovjeka da se odvoji od ljudi općenito, to je zbog sakrivanja dobra (hajra) i širenja zla (šerra) jer ljudi naginju tome da prikrivaju dobro i umjesto njega izlažu zlo, pa ako je osoba učena ljudi ga podstiču da uvodi novotarije a ako je neznalica, oni ga vrijeđaju. Ako je bolji od njih, oni postanu ljubomorni na njega a ako je slabiji od njih, oni ga ponižavaju. Ako govori, oni kažu da previše priča a ako ćuti, kažu da je bezvezan. Ako dobije vlast, kažu da je tiranin, a ako je velikodušan, kažu da je rasipnik. Tako da je kajanje neizbježno na kraju a ponižavanje traje čitavo vrijeme nad onim koji biva obmanut ljudima čije je opis ovakav".
Malik ibn Dinar je rekao: „Ko god ne nađe slast u Allahovom govoru i umjesto toga nađe ga u govoru ljudi, onda je zasigurno njegovo znanje potonulo, njegovo srce postalo slijepo a njegov život protraćen“.
