Razlika između hamda i šukra

Hamd (حمد) znači hvaliti nekoga, spominjati njegove dobre osobine i djela, nezavisno od toga da li je učinio neko dobro osobi koja je hvali ili ne. Šukr (شكر), s druge strane, znači iskazivanje zahvalnosti nekome za učinjeno dobro od strane osobe koja mu zahvaljuje. Stoga hamd ima šire značenje od šukra jer se čini zbog dobrih osobina koje neko posjeduje kao i iz zahvalnosti za učinjeno dobro koje čini datoj osobi. Allah se hvali zbog svojih lijepih svojstava i uzvišenih osobina koje posjeduje kao i zbog dobra koje je stvorio na dunjaluku ili će stvoriti na ahiretu. On je rekao:

الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي خَلَقَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَجَعَلَ الظُّلُمَاتِ وَالنُّورَ
„Hvaljen neka je Allah, koji je nebesa i Zemlju stvorio i tmine i svjetlo dao.“ (El-En'am, 1)

الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي لَهُ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ وَلَهُ الْحَمْدُ فِي الْآخِرَةِ
„Neka je hvaljen Allah, čije je sve ono na nebesima i sve ono na Zemlji! Hvaljen neka bude i na onome svijetu!“ (Saba, 1)

الْحَمْدُ لِلَّهِ فَاطِرِ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ جَاعِلِ الْمَلَائِكَةِ رُسُلًا أُولِي أَجْنِحَةٍ مَّثْنَىٰ وَثُلَاثَ وَرُبَاعَ ۚ يَزِيدُ فِي الْخَلْقِ مَا يَشَاءُ
„Hvaljen neka je Allah, stvoritelj nebesa i Zemlje, koji meleke sa po dva, tri i četiri krila čini izaslanicima; On onome što stvara dodaje što hoće.“ (Fatir, 1)


Šukr, s druge strane, je samo zbog dobra koje neko čini, i stoga je više ograničen, ali može biti iskazan srcem, jezikom i djelom. Jedan arapski pjesnik je rekao:

„Tvoje dobročinstvo je pokrenulu tri moja organa, Moje ruke, moj jezik i moje srce.“

Zbog toga Uzvišeni Allah kaže:

اعْمَلُوا آلَ دَاوُودَ شُكْرًا
"Trudite se i budite zahvalni, o čeljadi Davudova!" (Saba, 13)

Hamd se čini srcem i jezikom i sa ovog aspekta je šukr obuhvatniji od hamda čak iako su razlozi za hamd obuhvatniji od onih za šukr. Zbog toga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

“Hvala (el-hamdu), je glava zahvalnosti (el-šukr), a Allahu nije zahvalan rob koji Ga ne hvali!“ (Abdurrezzak, Bejheki)

U Sahihima se bilježi predaja u kojoj se kaže:

"Allah je zadovoljan Svojim robom koji pojede zalogaj, pa Mu zahvali, i popije gutljaj, pa Mu zahvali" (Muslim, 2734 – 89)

(11:133-4 مجموع فتاوى)