Hadis: “Kada sudija uloži trud i pogodi..."
Idžtihad biva u ograncima a ne u osnovama akideta, a pogotovu se ne odnosi na osnovni temelj vjere (tevhid). Također, idžtihad se odnosi na one ogranke Šerijata za koje ne postoji kategorički dokaz u Šerijatu. Tako npr. nije dozvoljeno baviti se idžtihadom u pogledu broja rekata, i oko njihove obaveze, niti u pogledu obaveze hadždža, posta, zabrane nemorala u pogledu kojih postoje kategorički šerijatski dokazi. Idžtihad se odnosi na mali dio Šerijata, a to su praktični ogranci u pogledu kojih nisu preneseni kategorički dokazi. Što se tiče mudžtehida on mora biti svestran u pogledu 'oruđa' idžtihada, a ako nije svestran onda je grješnik shodno riječima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Tri su vrste kadija-sudija. Dvojica ce u vatru a jedam u Džennet." Pa je spomenuo da je jedan od one dvojice džahil koji je sudio bez znanja. Postoje dva uslova da bi mudžtehid koji pogriješi bio nagrađen
Prvi šart je da bude učen i svestran u pogledu 'oruđa' idžtihada. Šerijat džahilu uopće ne dozvoljava da se bavi idžtihadom.
Drugo. Da se bavi idžtihadom u praktičnim stvarima Šerijata, za koje ne postoje kategorički dokazi u Šerijatu. Šerijat je donio jasne propise u pogledu tevhida, koji je temelj vjere, osnova akideta, te u pogledu mnogih praktičnih ogranaka, kao što su farzovi i zabrana nemorala. U pogledu ovih stvari nema idžtihada, niti Šerijat dozvoljava mudžtehidu, koji je svestrano učen i posjeduje oruđe idžtihada, da se po tim pitanjima bavi idžtihadom, a šta onda reći za mudžtehida džahila po torn pitanju? Onaj ko upotrijebi idžtihad u osnovama vjere nema sumnje da je grješnik, kao što je grješnik onaj ko se bavi idžtihadom u stvarima koje je dozvolio Šerijat ali ne posjeduje oruđe idžtihada. Oko ovog postoji slaganje među selefom, a Kadi u tom kontekstu navodi idžma'.
Komentarišući hadis "Ako sudija uloži trud..." imam Nevevi kaže: “ Učenjaci kažu da su se muslimani složili da se ovaj hadis odnosi na sudiju alima koji je dostojan da izda presudu. Pa ako pogodi ima dvije nagrade: jednu za uloženi trud a drugu zbog ispravne presude. A ako pogriješi ima jednu nagradu, zbog uloženog truda. U hadisu je izbrisan dio a podrazumjeva: "Ako htjedne sudija i uloži trud". Kažu: "A ko nije kompetentan da iznosi presudu njemu nije dozvoljeno da presuđuje, pa ako i presudi on za to nema nagradu već je grješan. Njegova presuda se ne sprovodi bez obzira da li je potrefio istinu ili ne. Jer, ako je i pogodio to nije na osnovu šerijatskih propisa. Smatra se grješnikom u pogledu svih svojih propisa, bez obzira da li je potrefio istinu ili ne. Njegova se presuda u potpunosti odbija i ne toleriše se ništa od toga. Jer je došlo u hadisu koji se bilježi u Sunenima da su tri vrste kadija, dvojica će u vatru a jedan u Džennet... kadija koji sudi po neznanju će u vatru. Zatim je govorio o mes'eli: 'Da li se smatra da je svaki mudžtehid pogodio istinu ili je samo jedan pogodio pravu istinu po dotičnom pitanju', da bi rekao: "Ovo razilaženje se odnosi na idžtihad u ograncima vjere, a što se tice osnova tevhida, po tom pitanju je samo jedan u pravu i na tome je idžma'.1" Završen citat.
Komentarišući hadis autor Avnul-ma'buda kaze: "Kaže Hatabi: 'Mudžtehid koji pogrješi biva nagrađen za svoj trud u traženju istine. Jer njegov idžtihad predstavlja ibadet. Ne biva nagrađen zbog greške već mu samo zbog nje biva oprošten grijeh. Ovo se odnosi na onog ko u potpunosti posjeduje oruđe idžtihada, poznaje usule-temelje i poznaje vrste kijasa. A sto se tiče onog ko nije kompetentan da se bavi idžtihadom njegova greška nije opravdana već se bojimo da je zaradio grijeh i na njega se odnose riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Tri su vrste kadija, dva ce u vatru a jedan u Džennet." Ovo se odnosi na ogranke vjere, koji mogu imati više različitih opcija, mimo usula koji su temelji Šerijata i osnova propisa koji nemaju drugih opcija niti trpe neka prenesena ili druga značenja. Onaj ko pogriješi u njima nije opravdan u pogledu te greške a njegov sud u tome se odbacuje."2 Završen citat. Kažem: "Pogledaj Fethul-bari i druge hadiske knjige na tu temu."
1 Sahih Muslim sa komentarom od Nevevija, 12/13.
2 Avnul-ma'bud šerh. Sunena od Ebu Davuda. 9/488-489