إِنَّ الْإِنْسَانَ لِرَبِّهِ لَكَنُودٌ
Čovjek je, zaista, Gospodaru svome nezahvalan. (Al-Adiyat, 6)
Ibn Abbas,Mudžahid i Katade kažu: To je nevjernik i poricatelj Allahovih blagodati.”
El-Hasen kaže: “To je onaj koji broji nedaće a zaboravlja blagodati.”
Ebu Ubejde kaže: "Kod njega je malo dobra.”
Arapi kažu el-kenud za zemlju bez biljaka ili za zemlju iz koje ne nikne ništa korisno.
Ibn Abbas,radijjallahu anhu, kaže: “El-Kenud je čovjek kojeg jedan loš postupak prema njemu učinio da zaboravi mnoštvo dobrih postupaka”.
Uzvišeni Allah je čovjeka obasuo mnogobrojnim blagodatima što naglašava i kur'anski ajet:
اللَّهُ الَّذِي خَلَقَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَأَنْزَلَ مِنَ السَّمَاءِ مَاءً فَأَخْرَجَ بِهِ مِنَ الثَّمَرَاتِ رِزْقًا لَكُمْ ۖ وَسَخَّرَ لَكُمُ الْفُلْكَ لِتَجْرِيَ فِي الْبَحْرِ بِأَمْرِهِ ۖ وَسَخَّرَ لَكُمُ الْأَنْهَارَ
وَسَخَّرَ لَكُمُ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ دَائِبَيْنِ ۖ وَسَخَّرَ لَكُمُ اللَّيْلَ وَالنَّهَارَ
وَآتَاكُمْ مِنْ كُلِّ مَا سَأَلْتُمُوهُ ۚ وَإِنْ تَعُدُّوا نِعْمَتَ اللَّهِ لَا تُحْصُوهَا ۗ إِنَّ الْإِنْسَانَ لَظَلُومٌ كَفَّارٌ
“Allah je stvoritelj nebesa i Zemlje; On spušta s neba kišu i čini da pomoću nje rađaju plodovi kojima se hranite; i daje vam da se koristite lađama koje plove morem voljom Njegovom, i daje vam da se rijekama koristite; i daje vam da se koristite Suncem i Mjesecom, koji se stalno kreću, i daje vam da se koristite noći i danom; i daje vam svega onoga što od Njega tražite, i ako biste Allahove blagodati brojali, ne biste ih nabrojali. - Čovjek je, uisitnu, nepravedan i nezahvalan. ( Ibrahim,32-34 )
وَاللَّهُ أَخْرَجَكُمْ مِنْ بُطُونِ أُمَّهَاتِكُمْ لَا تَعْلَمُونَ شَيْئًا وَجَعَلَ لَكُمُ السَّمْعَ وَالْأَبْصَارَ وَالْأَفْئِدَةَ ۙ لَعَلَّكُمْ تَشْكُرُونَ
“Allah vas iz trbuha majki vaših izvodi, vi ništa ne znate, i daje vam sluh i vid i razum da biste bili zahvalni.” (Nahl, 78)
Čovjek se nikad ne može odužiti Allahu na blagodatima.To je pojašnjeno u riječima Uzvišenog:
ثُمَّ لَتُسْأَلُنَّ يَوْمَئِذٍ عَنِ النَّعِيمِ
„zatim ćete toga dana za sladak život biti pitani sigurno!“ (At-Takatur, 8)
Ovaj ajet ukazuje da će rob biti pitan za blagodati koje su mu darovane, da li je bio zahvalan na njima ili nije.Svaki čovjek je dužan da iskaže zahvalnost za svaku blagodat koju mu je Allah darovao, poput zdravlja, razuma, opskrbe i drugih blagodati.Čovjek treba znati da, kada bi se sva njegova dobra djela sakupila da ona ne bi mogla otplatiti ili pokriti blagodati koje mu je Allah dao.Stoga bi osoba zaslužila kaznu.
Tirmizi bilježi od Ebu Hurejre da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
”Prva stvar od blagodati za koju će rob biti upitan na Sudnjem danu jeste:”Zar ti nismo dali zdravo tijelo ??? Zar ti nismo dali hladnu vodu da piješ ??? (Hadis je ocjenjen sahihom od ibn Hibbana,Hakima a imam Zehebi se složio sa njima)
Khara'iti u Kitabu al šukr prenosi od Abdullaha ibn Amra da je Poslanik , sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Bit će pozvan rob na Sudnjem danu i stajaće ispred Allaha , Uzvišenog i Veličanstvenog, pa će Allah reći melecima:“Pogledajte na djela mog roba i na blagodati koje sam mu dao, pa će meleci pogledati i reći:“Ona čak ne mogu izjednačiti jednu blagodat koju si mu darovao.“ Zatim će Allah reći:“Pogledajte u njegova dobra i loša djela i naći će ih izjednačenim pa će reći:“O moj robe, prihvatio sam tvoja dobra djela a oprostio tvoja loša .To je moja blagodat koju ti darujem.
Muslim u svom Sahihu bilježi hadis od Ebu Hurejre, , da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
"Ispravno postupajte ili približno tome radite. Znajte da niko neće biti spašen zbog svojih djela ". Prisutni su upitali: "Pa zar ni ti, Allahov Poslaniče?" Odgovorio je, : "Čak ni ja, osim ako me Allah ne obaspe Svojom milošću i dobročinstvom ". (Buhari, 6.463; Muslim, 2.816.)
Taberani prenosi od Ibn Omera da je Poslanik , sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Biće dovedena osoba na sudnjem danu sa tolikim djelima koja bi opteretila brdo kad bi se na njeg stavila.Tada će se pokazati samo jedna blagodat od Allahovih blagodati i gotovo da bi izbrisala sva ta djela kad ga Allah ne bi obasuo svojom milošću.“
Nema sumnje da je blagodat upute i vjere najveća blagodat koju rob može imati, jer od te blagodati ovisi njegova sreća na oba svijeta.
كَمَا أَرْسَلْنَا فِيكُمْ رَسُولًا مِنْكُمْ يَتْلُو عَلَيْكُمْ آيَاتِنَا وَيُزَكِّيكُمْ وَيُعَلِّمُكُمُ الْكِتَابَ وَالْحِكْمَةَ وَيُعَلِّمُكُمْ مَا لَمْ تَكُونُوا تَعْلَمُونَ
فَاذْكُرُونِي أَذْكُرْكُمْ وَاشْكُرُوا لِي وَلَا تَكْفُرُونِ
“Mi smo vam jednog od vas kao Poslanika poslali da vam riječi Naše kazuje i da vas očisti i da vas Knjizi i mudrosti pouči i da vas ono što niste znali nauči. Sjećajte se vi Mene, i Ja ću se vas sjetiti, i zahvaljujte Mi, i na blagodatima Mojim nemojte neblagodarni biti!” (Al-Baqara,151-152)
U ovom ajetu se spominje poslanstvo Muhammeda, s.a.v.s., te čišćenje od poroka i prljavštine, prelazak iz širka u tevhid - ispovijedanje Allahove jednoće, poučavanje Knjizi i mudrosti (tj. Kur’anu i sunnetu).
Ibn Kesir kaže: “Zbog ovoga je Allah, dž.š., uputio vjernike na priznanje ove blagodati uz Njegovo spominjanje i zahvalu. On kaže:
فَاذْكُرُونِي أَذْكُرْكُمْ وَاشْكُرُوا لِي وَلَا تَكْفُرُونِ
“Sjećajte se vi Mene, i Ja ću se vas sjetiti, i zahvaljujte Mi, i na blagodatima Mojim nemojte nezahvalni biti!”
Od Zejda ibn Eslema se prenosi da je Musa, a.s., rekao: “Gospodaru moj, kako ću ti zahvaljivati!’ Allah mu je rekao: ‘Sjećaj Me se i ne zaboravljaj Me, jer kada Me se sjetiš i zahvalit ćeš Mi. Ako Me zaboraviš onda si Mi nezahvalnik.”
Za Nuha a.s., kaže Allah dž.š.:
إِنَّهُ كَانَ عَبْدًا شَكُورًا
“ On je doista, bio rob zahvalni." (El-Isra', 3)
Kazujući o Ibrahimu, alejhis-selam, Svevišnji ga hvali i ističe njegovu zahvalnost na Allahovim blagodatima, pa kaže:
إِنَّ إِبْرَاهِيمَ كَانَ أُمَّةً قَانِتًا لِلَّهِ حَنِيفًا وَلَمْ يَكُ مِنَ الْمُشْرِكِينَ
شَاكِرًا لِأَنْعُمِهِ ۚ اجْتَبَاهُ وَهَدَاهُ إِلَىٰ صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ
“Ibrahim je bio primjer čestitosti, pokoran Allahu, pravi vjernik, nije druge smatrao Allahu ravnim. I bio je zahvalan na blagodatima Njegovim. On ga je odabrao i na Pravi put ga uputio.” (En-Nahl, 120.-121).
Sulejman a.s, je rekao:
وَقَالَ رَبِّ أَوْزِعْنِي أَنْ أَشْكُرَ نِعْمَتَكَ الَّتِي أَنْعَمْتَ عَلَيَّ وَعَلَىٰ وَالِدَيَّ وَأَنْ أَعْمَلَ صَالِحًا تَرْضَاهُ وَأَدْخِلْنِي بِرَحْمَتِكَ فِي عِبَادِكَ الصَّالِحِينَ
„Gospodaru moj, omogući mi da budem zahvalan na blagodati tvojoj, koju si ukazao meni i roditeljima mojim, i da činim dobra djela na zadovoljastvo tvoje, i uvedi me, milošću Svojom, među dobre robove Svoje!" (En-Neml, 19)
Govoreći o Lukmanu, Uzvišeni kaže:
وَلَقَدْ آتَيْنَا لُقْمَانَ الْحِكْمَةَ أَنِ اشْكُرْ لِلَّهِ ۚ وَمَنْ يَشْكُرْ فَإِنَّمَا يَشْكُرُ لِنَفْسِهِ ۖ وَمَنْ كَفَرَ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ حَمِيدٌ
"A Mi smo Lukmanu mudrost darovali: „Budi zahvalan Allahu! Ko je zahvalan, čini to u svoju korist, a ko je nezahvalan - pa, Allah je, zaista, neovisan i hvale dostojan." (Lukman, 12)
Bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, toliko dugo stajao na kijamu u noćnom namazu da bi mu noge znale oteći. Pa kada je upitan zašto to čini kad su mu oprošteni i raniji i kasniji grijesi, on je odgovorio: «A zar da ne budem rob zahvalni!»
Omer ibn Abdul-Aziz je rekao: “Čuvajte Allahove blagodati tako što ćete na njima zahvaljivati.”
Ibn Ebi Dunja prenosi da je Alija ibn Ebi Talib jednom čovjeku iz Hemedana rekao:
“Blagodat se produžava zahvalnošću. Što se više zahvaljuje, blagodat je veća. Blagodat i zahvalnost idu jedna s drugom. Allah neće prestati da povećava blagodat sve dok rob ne prestane zahvaljivati.” Uzvišeni Allah je rekao:
وَإِذْ تَأَذَّنَ رَبُّكُمْ لَئِنْ شَكَرْتُمْ لَأَزِيدَنَّكُمْ ۖ وَلَئِنْ كَفَرْتُمْ إِنَّ عَذَابِي لَشَدِيدٌ
''A kada je Gospodar tvoj objavio: 'Ako budete zahvalni, Ja ću vam, zacijelo, još više dati.'' (Ibrahim, 7)
Allah neće kazniti one koji su zahvalni i koji vjeruju:
مَا يَفْعَلُ اللَّهُ بِعَذَابِكُمْ إِنْ شَكَرْتُمْ وَآمَنْتُمْ ۚ وَكَانَ اللَّهُ شَاكِرًا عَلِيمًا
“Allah vas neće kažnjavati, ako budete zahvalni i ako budete vjerovali.” (En-Nisa', 147.)
Bilježi Muslim u svome Sahihu da je Poslanik, sallallalhu alejhi ve sellem, rekao:
“Allah je zadovoljan sa Svojim robom koji zahvali Allahu na zalogaju koji pojede, i koji zahvali Allahu na gutljaju koji popije.”
A u predaji koju bilježi imam Bejheki se kaže:
"Isticanje Allahovih blagodati je znak šukra, a ne isticati ih znak je kufra, ko nije zadovoljan sa malo nije ni sa puno, ko nije zahvalan ljudima nije zahvalan ni Allahu dž.š."
Imam Hakim bilježi predaju:
"Malo imetka na kom se zahvaljuje, bolje je nego puno imetka na kom se ne zahvaljuje."
Ibn Madže bilježi da je Poslanik , sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
”Efdaluz-zikri elhamdulillah" - "Najbolji zikr je el-hamdulillah."
