Kada je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, slao Muaza u Jemen, rekao mu je : "Ti ćeš, uistinu, doći narodu od ehli-kitabija, pa neka prvo čemu ćeš ih pozvati bude svjedočenje da nema boga osim Allaha - u drugom predanju stoji: "...da iskažu Allahovu Jednoću.“
Poziv koji je bio na našim prostorima ogledao se u primjeni vanjštinskih znakova islama poput brade,pantalona,nikaba i sl.Na toj osnovi su se gradila prijateljstva i ta pitanja su se potencirala.Tako da imamo ljude kojima se dopada njihov odraz u ogledalu a koji nisu naučili i shvatili Allahovo pravo kod njih a to je da se samo On obožava i da mu se ne čini širk te da se prijateljuje i voli na toj osnovi.Dakle, daje se prednost vanjštini a ne suštini kao što je Ibnul Qajjim lijepo izrekao u Nunijji:
"A čudno je i to što su novotari onima govorili,
koji su sa predajama i Kur'anom dolazili,
„vi ste tako haridžijama slični“ a oni su,
pojavnog se uhvatili a suštinu su zanemarili."
To je išlo do te mjere da su se sestre koje ne nose nikab smatrale griješnicama a njihovi muževi fasicima tako da su mnogi prihvatali taj propis radi ljudi a ne radi Allaha, kako bi bili poštovani a ne omalovažavani i potcijenjivani.Heh,obzirom da nisam oženjen a i da me nešto posebno ne zanima mišljenje ljudi o meni mogu nepristrasno gledati na pitanje nikaba,da ili ne,obavezno ili pohvalno i ovo nije s ciljem razjašnjenja mes’ele nego da se malo pogleda i druga strana.Pa da krenemo...
قال القاضي عياض :
" قال العلماء: لا يجب على المرأة أن تستر وجهها في طريقها،وإنما ذلك سنة مستحبة لها، ويجب على الرجل غض البصر في جميع الأحوال".
• Rekao je Kadi 'Ijad: “ Rekli su učenjaci: „Nije obaveza ženi da pokriva lice na ulici, zaista je to za nju pohvalni sunnet, a muškarcima je obaveza da obaraju pogled u svim situacijama.”
• Rekao je Ibn Kudame El-Makdisi El-Hanbeli: „Potreba zahtijeva otkrivanje lica prilikom prodaje i kupovine, i ruku radi uzimanja i davanja.”
قال ابن ابي شيبة :حدثنا زياد بن الربيع عن صالح الدهان عن جابر بن زيد عن ابن عباس : * ( ولا يبدين زينتهن ) * قال : الكف ورقعة الوجه .
• Rekao je Ibn Ebi Šejbe, rahimehullah u svom Musannefu: „ Pričao nam Zijad ibn Er-Rebia da je on prenio od Saliha Ed-Dehhana a on od Džabira ibn Zejda a on od Ibn Abbasa r.a. da je za ajet (“i neka ne pokazuju ukrase svoje osim ono što je spoljašnje”) rekao: „Šaka i lice“. Svi u lancu ove predaje su pouzdani. Zijada ibn Er-Rebia su Ibn Adijj i Ebu Dawud ocijenili vjerodostojnim. Za Saliha Ed-Dehhana Jahja ibn Mein kaze da je pouzdan, takođe ga i Ibn Hibban spominje među povjerljivim. Džabir ibn Zejd je od poznatih i povjerljivih tabi’ina, koji su poznati po prenošenju od Ibn Abbasa i od njega prenose i dvojica šejhova ( Buhari i Muslim). Za njega je Ibn Abbas rekao da je od učenjaka u Allahovoj knjizi. Da se ovim ajetom aludira na lice i ruke prenesene su i druge predaje od Ibn Abbasa r.a., ali sa slabim lancem prenosilaca. Ashabi od kojih se još mimo Ibn Abbasa prenosi da se time misli na lice i ruke su: Aiša, Enes i Ibn 'Umer radijallahu'anhum edžme'in.
قال ابن القطان :
" وقد قدمنا أنه جائز للمرأة إبداء وجهها وكفيها، فالنظر إلى ذلك جائز، لكن بشرط أن لا يخاف الفتنة، وأن لا يقصد اللذة، وأما إذا قصد اللذة، فلا نزاع في التحريم".
• Rekao je Ibn El-Kattan: „Već smo spomenuli da je dozvoljeno ženi da pokaže svoje lice i ruke, i pogled u to je dozvoljen pod uvjetom da ne postoji bojazan od iskušenja i da ne namjerava time naslađivanje a ako time želi da se naslađuje, nema nikakva spora da je haram.”
قال ابن مفلح الحنبلي :
" قولنا وقول جماعة من الشافعية وغيرهم: إن النظر إلى الأجنبية من غير شهوة ولا خلوة، فلا ينبغي الإنكار عليهن إذا كشفن عن وجوههن في الطريق" .
• Rekao je Ibn Muflih: „Govor nas (hanbelija) i govor Šafija i drugih je da je dozvoljen pogled u strankinju bez strasti i bez osamljivanja i ne treba im se prigovarati ako otkriju svoja lica na ulici.” Rekao je Ibn El-Kajjim da pod nebeskim svodom nema niko učeniji u mezhebu imama Ahmeda od Ibn Mufliha.
قال الشوكاني:
" والحاصل: أن المرأة تبدي من مواضع الزينة ما تدعو الحاجة إليه الحاجة عند مزاولة الأشياء والبيع والشراء والشهادة، فيكون ذلك مستثنى من عموم النهي عن إبداء مواضع الزينة وهذا على ما يدل على أن الوجه والكفين مما يستثنى"
• Rekao je Imam Ševkani: „Žena otkriva one ukrasne dijelove koje zahtijeva potreba; potreba za obavljanjem nekih radnji kao što su prodaja, kupovina i svjedočenje, pa su time izuzeti iz općenitosti zabrane o pokazivanju ukrasnih djelova i ovo upućuje na to da su lice i ruke od onoga što je izuzeto.“
قال الشيخ علاءالدين المرداوي الحنبلي:
" الصحيح من المذهب أن الوجه ليس من العورة".
• Rekao je šejh Alauddin El-Merdavi El-Hanbeli: „Ispravno je u mezhebu (imama Ahmeda) da lice nije avret.”
قال أبو جعفر الطحاوي :
" أبيح للناس أن ينظروا إلى ما ليس بمحرم عليهم من النساء، إلى وجوههن وأكفهن، وحرم ذلك من أزواج النبي صلى الله عليه وسلم، وهو قول أبي حنيفة وأبي يوسف ومحمد" .
• Rekao je Tahavija: „Dozvoljeno je ljudima da gledaju u ono što im nije zabranjeno kod žena, njihova lica i ruke, a to im je zabranjeno prema Poslanikovim ženama i to je govor Ebu Hanife, Ebu Jusufa i Muhammeda.”
قال الزمخشري :
" لا بأس بإبداء ما كان ظاهراً منها، كالخاتم والكحل والخضاب" .
• Rekao je Zamahšeri: „Nema smetnje u pokazivanju onoga što je spoljašnje kod nje, kao što su prsten, surma i kna ( koja se stavlja na ruke).”
قال البغوي في شرح السنة :
" ولا يجوز للرجل أن ينظر إلى شيء منها إلا الوجه والكفين، إلا عند خوف الفتنة" .
• Rekao je El-Begavi: „ I nije dozvoljeno čovjeku da gleda u išta kod nje (žene strankinje) izuzev lica i ruku ako se ne boji iskušenja. ”
قال ابن القدامة المقدسي في المغني: قال مالك, والأوزاعي والشافعي: جميع المرأة عورة إلا وجهها وكفيها وما سوى ذلك يجب ستره في الصلاة لأن ابن عباس قال في قوله تعالى: {ولا يبدين زينتهن إلا ما ظهر منها} قال: الوجه والكفين ولأن النبي - صلى الله عليه وسلم- (نهى المحرمة عن لبس القفازين والنقاب) ولو كان الوجه والكفان عورة لما حرم سترهما, ولأن الحاجة تدعو إلى كشف الوجه للبيع والشراء والكفين للأخذ والإعطاء.
• U Mugniji stoji: „Rekli su Malik, Evzaija i Šafija: „Žena je sva avret osim njenog lica i ruku, a ono što je mimo toga obaveza je pokriti u namazu jer je Ibn Abbas r.a. rekao o riječima Uzvišenog ( “i neka ne pokazuju ukrase svoje osim onoga što je ionako spoljašnje”) da su to lice i šake i zbog toga što je Vjerovjesnik zabranio ženi u ihramu da oblači rukavice i nikab, a da su lice i šake avret ne bi zabranio da se pokriju a i potreba zahtijeva otkrivanje lica prilikom prodaje i kupovine, i ruku radi uzimanja i davanja.”
قال ابن رسلان من شرح " سنن الترمذي" :
يجوز نظر الأجنبية عند أمن الفتنة" .
• Rekao je Ibn Rislan: „Dozvoljeno je gledati u strankinju ako se sigurno od fitne.”
قال مالك بن أنس :
" لا بأس أن تأكل المرأة مع غير ذي محرم "
وقال: وقد تأكل المرأة مع زوجها ومع غيره ممن يؤاكله".
• Rekao je imam Malik: „Nema smetnje da žena jede sa nekim ko joj nije mahrem.“ I rekao je: „Žena jede sa svojim mužem i sa drugima koji jedu sa njim.“
قال ابن عبد البر :
" وجائز أن ينظر إلى يديها ووجهها كل من نظر إليها لغير ريبة ولا مكروه…".
• Rekao je Ibn Abdilberr : „ Dozvoljeno je da gleda u njene ruke i lice svakome ko gleda u nju, bez ikakve bojazni ili pokuđenosti.”
قال الطبري: وأولـى الأقوال فـي ذلك بـالصواب: قول من قال: عُنِـي بذلك الوجهُ والكفـان, يدخـل فـي ذلك إذا كان كذلك: الكحل, والـخاتـم, والسّوار, والـخِضاب.
وإنـما قلنا ذلك أولـى الأقوال فـي ذلك بـالتأويـل, لإجماع الـجميع علـى أن علـى كلّ مصلّ أن يستر عورته فـي صلاته, وأن الـمرأة أن تكشف وجهها وكفـيها فـي صلاتها, وأن علـيها أن تستر ما عدا ذلك من بدنها إلا ما رُوي عن النبـيّ صلى الله عليه وسلم أنه أبـاح لها أن تبديَه من ذراعها إلـى قدر النصف. فإذ كان ذلك من جميعهم إجماعا, كان معلوما بذلك أن لها أن تبدي من بدنها ما لـم يكن عورة كما ذلك للرجال لأن ما لـم يكن عورة فغير حرام إظهاره. وإذا كان لها إظهار ذلك, كان معلوما أنه مـما استثناه الله تعالـى ذكره بقوله: إلاّ ما ظَهَرَ مِنْها, لأن كل ذلك ظاهر منها.
• Rekao je Ibn Džerir et-Taberi u komentaru riječi Uzvišenog “ izuzev onoga što je spoljašnje “: “Najpreče je da bude ispravan govor onih koji kažu da se time aludira na lice i šake, takođe u to ulazi surma, prsten, narukvica i kna. Rekli smo da je to preči govor s objašnjenjem, jer konsenzus je na tome da je svaki klanjač obavezan da pokrije avret u namazu, a žena otkriva svoje lice i ruke u namazu, a mimo toga dužna je da od svog tijela pokrije sve osim onoga što se prenosi od Vjerovjesnika ,sallallahu alejhi we sellem, da je dozvoljeno da joj se otkrije do pola podlaktice. Pa ako je konsenzus svih na tome, onda je razumljivo da može da pokaže od svog tijela ono što nije avret takođe i pred muškarcima, jer ono što nije avret nije haram da se pokaže, a ako joj je dozvoljeno da to pokaže, onda je nesumnjivo to ono što je izuzeo Allah, Uzvišen neka je Njegov spomen, kada je rekao: “osim onoga što je spoljašnje kod nje”, jer je sve to kod nje spoljašnje.”
قال ابن ابي شيبة في مصنفه: حدثنا شبابة بن سوار قال نا هشام بن الغاز قال نا نافع قال ابن عمر : الزينة الظاهرة : الوجه والكفان .
• Rekao je Ibn Ebi Šejbe rahimehullah: “Obavjestio nas je Šebabe bin Sevvar, da je njih obavjestio Hišam bin el-Gaz, koji je rekao da je njih obavjestio Nafi'a, da je Abdullah bin 'Umer, radijjalahu anhu, rekao: “Spoljašnji ukrasi su lice i šake.” Sebabu bin Sevvara je Ibn Hadžer ocjenio vjerodostojnim, Zehebi ga spominje među hafizima koji su prenosili hadise, a Ibn Hibban ga smatra osrednjim u hadisu.Hišama bin el-Gaza su Ibn Hadžer i Zehebi ocijenili vjerodostojnim, Zehebi kaže da je istinoljubiv i pobožan.Na ovu temu je preneseno mnogo predaja od ashaba i tabi’ina, koje uz ove vjerodostojne predaje bez sumnje jačaju jedna drugu.
• Od Fadla bin Abbasa r.a., se prenosi da je žena iz Has’ama tražila fetvu od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, na oprosnom hadždžu na dan klanja kurbana, dok je on jahao iza Allahovog Poslanika a bio ja lijep čovjek, te je Fadl uzeo da gleda u nju a i ona u njega, a bila je lijepa žena, pa je Allahov Poslanik uzeo Fadla za vilicu i okrenuo njegovo lice na stranu. U drugom rivajetu spominje kako mu je Poslanik tri puta okretao glavu od nje, a on nije prestajao. Takođe se prenosi da je Ibn Abbas nakon toga rekao: “O Allahov Poslaniče, zašto si okrenuo lice svoga amidžića? Na to mu Poslanik reče: “Vidio sam momka i djevojku, pa nisam htio da ih prepustim šejtanu.” Ovaj događaj bilježe Buharija, Muslim, Tirmizi i Dija sa nešto različitim verzijama.
Da je lice avret Poslanik , sallallahu alejhi we sellem, bi joj naredio da ga pokrije zbog prisutnosti ljudi, a da joj je lice bilo pokriveno, Ibn Abbas ne bi znao da li je lijepa ili ružna.
Ako bi neko rekao: Možda je taj događaj bio prije naredbe o pokrivanju! Reći ćemo mu: Taj događaj se desio na Oprosnom hadždžu desete godine po hidžri, kako je preneseno u vjerodostojnim predajama, a pokrivanje žena je propisano treće, pete ili šeste godine po hidžri.
Ako bi rekao: Možda je ta žena bila u ihramu! Reći ćemo mu: Nije bila u ihramu, jer je takođe vjerodostojno preneseno da se to desilo na dan klanja kurbana, kada se hadžije oslobađaju ihrama.
A ako bi rekao: Možda je bila robinja! Reći cemo mu: Takođe je vjerodostojno preneseno da je ta žena došla da pita Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da li može da obavi hadždž za svog starog i iznemoglog oca koji ne može da se održava na jahalici, iz čega se jasno vidi da nije bila robinja.
Rekao je Ibn Bettal: “U hadisu je dokaz za obaranje pogleda ukoliko se boji iskušenja, a iz toga se zaključuje da nije zabranjeno ukoliko se sigurno od fitne.”
عن أنس بن مالك رضي الله عنه قال كن إماء عمر رضى الله تعالى عنه يخدمننا كاشفات عن شعورهن تضرب ثديهن قال الشيخ والآثار عن عمر بن الخطاب رضى الله تعالى عنه في ذلك صحيحة وإنها تدل على أن رأسها ورقبتها وما يظهر منها في حال المحنة ليس بعورة.
Prenosi se da je Omer, radijallahu anhu, udario robinju od Enesove porodice kada ju je vidio pokrivene glave i rekao joj: Otkrij svoju glavu i ne oponašaj slobodne žene.
Rekao je Ebu Kilabe: Omer ibn el-Hattab ne bi puštao robinju da se pokriva za vrijeme svog hilafeta i govorio bi: Pokrivanje je za slobodne žene.
Bilježi Bejheki predaju od Enesa bin Malika da je rekao: “Robinje ‘Umera su nas služile otkrivenih kosa koje su im padale na grudi.” Rekao je Bejheki: Predaje od ‘Umera bin el-Hattaba koje govore na ovu temu su vjerodostojne i ukazuju na to da njena glava (robinje), vrat i ono što se pokazuje od nje u stanju iskušenja nije avret.”
